САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 770372Укупно посета:
  • 2464185Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

БАРЈАКТАРИ СЛОБОДЕ

Пре 76 година у малом босанском месту Руду основана је, на самом почетку жестоког Другог светског рата, Прва пролетерска ударна народноослободилачка бригада.

У строју пред другом Титом стајало је 1.196 бораца, а међу њима и 72 жене. Млади радници, сељаци, студенти и ђаци окупили су се на позив Комунистичке партије да ступе у беспоштедну борбу за слободу бранећи своју груду од окупаторске фашистичке немачке солдатеске и њихових измећара из домаћих редова.

Прву пролетерску сачињавали су углавном борци из Србије и Црне Горе, а у састав ушле чете под именом Цетиња, Бјелопавлића, Пипера, Куча и испод Комова а посебно су припојени Крагујевачки, Краљевачки и Шумадијски батаљон.

Борци су имали већ прву борбу по оснивању у Босни против четника Драже Михаиловића, а на тешком путу до ослобођења државе превалили преко 25.000 километара и из укупног састава од 12.000 бораца изгубили 546 пролетера. Прва пролетерска је по завршетку Другог светског рата добила једно од највећих државних признања – Орден народног хероја.

Секција Прве пролетерске ударне народноослободилачке бригаде, која са негдашњим борцима и њиховим потомцима и поштоваоцима делује у оквиру СУБНОР-а, прославила је 76.годишњицу у Београду. Том приликом је председник Секције, пуковник Зденко Дупланчић, говорио о борбеном путу, успесима, страдањима, доприносу у Другом светском рату и потом, по ослобођењу од фашиста до данашњих дана, да наша држава остане пример антифашизма и општих напора за мир и прогрес.

На свечаности је говорио и председник СУБНОР-а Србије Душан Чукић, који је између осталог нагласио да су Прва пролетерска и друге славне бригаде из НОБ барјактари слободе и победе над фашизмом који је осујећен на крају Другог светског рата, али се и сада, на жалост, у разним и перфиднијим облицима јавља у многим деловима планете наметањем силе топуза. СУБНОР као традиционална патриотска и антифашистичка организација сваким даном и све више добија признања и код нас и у свету као носилац добре воље и разумевања и учвршћивања улоге Србије у општем антифашистичком покрету, па и због тога очекује с разлогом нови друштвени статус на начин како је то у савременом европи примењиван за организације исте провинијенције.

На свечаности је Зденко Дупланчић уручио и Спомен-медаље Прве пролетерске. То високо признање добили су Влада Сретеновић и Жељко Зиројевић из Крагујевца, као и Београђани Душанка Лукић Хавелка, Јелица Миловановић, Бранислав Поповић, Иван Матовић и Јован Лебарић.

У оквиру уметничког програма малени Реља Жикић је отпевао песму „Ово је Србија“, шеснаестогодишња Дара Трифуновић прочитала извод из ратних записа Станка Матијашевића, а четранаестогодишњи Север Трифуновић извео на виолини мелодију „Ћао, бела“ као успомену на Италијане који су од 1943. године остали на територији наше земље и ушли у састав Прве пролетерске борећи се до коначног прогона фашиста. 

Једно реаговање на Пролетери

  • pedjaza каже:

    Osnivanjem Prve proleterske NOU brigade, udaljeni su temelji stvarranja armije koja se prosvalila kako u antifašističkoj borbi, tako i mirnodpskom periodu, posle Drugog svetskog rata.
    Stavarana iz naroda, uglavnom proletera, s pravom je u svom zazivu sadražala pridev „proleterska“.
    Od januara do novembra 1942. godine to je bila Narodnooslobodilačka partizanska i dobrovoljačka vojska Jugoslavije (NOV i DVJ), a od novembra 1942. do marta 1945. Narodnooslobodilačka vojska i partizanski odredi Jugoslavije (NOV i POJ). 1. marta 1945. godine je prerasla u Jugoslovensku armiju (JA), regularnu vojnu formaciju Demokratske Federativne Jugoslavije. Godine 1951. na desetogodišnjicu osnivanja, ime joj je promenjeno u Jugoslovenska narodna armija (JNA) i to ime je nosila sve do razbijanja SFRJ 1992. godine.
    Nekada jaka i ugledna, po snazi četvrta nacionalna armija u Evropi, JNA je bila jedan od 3 glavna stožera socijalističke Jugoslavije ( pored KPJ/SKJ i Maršala Tita). Razbijena je nakon što je došlo do odbacivanja zasluga Tita i rasformiranja Saveza komunista Jugoslavije. Uprkos svemu, u istoriji i srcima svih koje je sećaju, ostaće kao svetla tačka u našoj istoriji, ponos svetskog antifašističkog pokreta i institucija u koju su (dok je postojala) građani SFRJ imali ubedljivo najveće poverenje.

Конкурс

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА „ДРАГОЈЛО ДУДИЋ“

р а с п и с у ј у

47. наградни конкурс за књижевно-историографске радове

за 2018. годину

За необјављене радове из књижевности и историографије о ослободилачкој борби и неговању традиција у години у којој обележавамо 77 година устанка народа Србије и седам деценија постојања СУБНОР-а Србије.

Конкурс за књижевност обухвата све области књижевног стваралаштва, а из историографије – истраживачке, публицистичке и мемоарске радове, који се односе на неговање традиција Народноослободилачког рата и ранијих ослободилачких ратова и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2018. године.

Радове потписати шифром, а у посебној затвореној коверти доставити основне податке о аутору.

Жири ће најбоље радове наградити и похвалити.

Радове доставити на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком „За конкурс „Драгојло Дудић“.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 15. новембра 2018. године, а награде и похвале уручене 17. новембра 2018. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
17°
Sunny
05:3419:37 CEST
ThuFriSat
28/12°C
22/13°C
28/16°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2018. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2018.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.