САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758831Укупно посета:
  • 2431411Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ЗНАМО И ПАМТИМО СВЕ

Борци Зајечарског округа су упутили писмо Влади Републике Србије, Републичком одбору СУБНОР-а Србије и Министарству за рад, социјалну и борачку заштиту поводом судске рехабилитације Драгољуба Драже Михаиловића. Не можемо да верујемо – стоји између осталог у писму – да ли је могуће да суд донесе пресуду о поништењу пресуде Војног већа Врховног суда ФНРЈ од 15. јуна 1946. године не улазећи у фундаменталну дужност сваког суда, игнорисањем централног питања – да ли је Дража Михаиловић сарађивао са фашистичким окупаторима.

Овом пресудом Вишег суда и Одлуком Народне Скупштине из 2004. године негира се одлука Техеранске конференције Велике Британије, САД и СССР, када је четнички покрет ДМ проглашен квислиншким те му је ускраћена свака помоћ савезника.

Поставља се питање какав је статус Драже Михаиловића био после 12. септембра 1944. године, када је Краљ Петар II, пошто га је разрешио дужности министра војног, позвао народ да се прикључи НОВ под командом маршала Тита. Да ли је Дража од тога тренутка постао отпадник. Нова власт је свим припадницима ЈВ у отаџбини, који су се одазвали позиву краља и укључили у јединице НОВЈ, признала статус бораца.

У књизи „Операције за ослобођење Југославије…, Проф.др. Младенко Цолић наводи да су у завршним операцијама за ослобођење замље маја 1945. године непријатељске јединице бојале 680.000 војника, од чега Немаца 445.000, усташа 150.000, четника 40.000, Недићеваца 7.000 и Рупникових домобрана 12.000, а по Нирнбершким прописима све војне формације које се после 9. маја 1945. године нису предале, сматране су бандама. Дража је ухваћен 1946 године, што значи да је по међународним прописима могао да буде ликвидиран без суђења.

О злоделима четника ДМ у Тимочкој крајини и њиховој сарадњи са окупатором постоји мноштво докумената. Према сведочењу Фрица Милера, крајскомандант Зајечара на саслушању 17.2.1947.год., октобра 1943. године на мзв. Змијанац код Бољевца састали су се четнички командант Тимочког корпуса Љуба Јовановић и немачки командант др. Вулф, где је сачињен договор о снабдевању четника муницијом за борбу против партизана. Крајем 1943. године Љуба Јовановић се састаје са командантом из Ниша Фехс Оберстом у руднику Вина код Књажевца где је постигнут споразум који је потписан 23. децембра 1943. године у селу Јелашница код Зајечара. Тачка 9. овог Слоразума гласи: ,,Овај Споразум, као и будуће мере, требају бити ношени узајамним поверењем и жељом да се уништи комунизам и да се Србија води у сусрет будућности у оквиру Европе ослобођене од комунизма … Очито да у то време ова тачка није могла да се реализује. У јесен 1943. године у Звездану код Зајечара састали су се обавештајни официр Крајскоманде Зајечар и команданти четничких јединица Леонида Петровић и Рале Станковић и договорили се о испоруци наоружања и муниције ради ликвидирања партизанског покрета. Одмах сутрадан Немци су у Звездан дотерали камион наоружања и муниције.

17. новембра 1943. године командант Тимочког корпуса Љуба Ивановић обавестио је Дражу Михаиловића о сарадњи са бугарским окупационим властима „бугарски командант у Неготину затражио је састанак са мном и састали смо се у манастиру Буковче код Неготина. На том састанку Бугарин је изјавио да ће његове јединице бити потпуно пасивне док се терен потуно не очисти од партизана“. Половином 1943. године четничка врховна команда издала је свим јединицама наређење „Командант бригаде, по пријему наређења, да извесно лице стави под „З“ дужан је да у року од 24 сати, помоћу тројке, истога ликвидира. Ово ликвидирање мора бити искључиво клање камом.“

Јуна 1944. године немачка делегација на челу са Тилером и Бембеом састала се у Бољевцу са представницима СДС и четника ДМ, Бањцем, Марковићем и капетаном Стојановићем, где је договорено да „Дражине тројке могу ноћу улазити у Зајечар ради хватања и одвођења лица за која четнички органи буду издали налог. Сличан договор је постигнут између бугарских окупационих власти и четничког капетана Јована Јовановића у манастиру Буково код Неготина.

Крајем августа 1944. године командант Тимочког корпуса Љуба Јовановић, расписом својим бригадама одредио је награде – за убијеног партизана 1000 динара, за заробљеног партизана 2000 динара, за заробљен пушкомитраљез 5000 динара, ко зароби бацач златна фунта, ко зароби партизанку 10000 динара.

Било је и патриотски опредељених официра у четничким јединицама. Командант Скакић, са својом четничком јединицом напао је у Уровици код Брзе Паланке, фебруара 1944. године једну немачку јединицу. После овог напада, командант четничког корпуса Пилетић ухапсио је Скакића и стрељао га. У пресуди је стајало да се Скакић стреља због напада на Немце.

Леонид Пљешковић био је командант Ујевачког четничког одреда. 1941. године потписао је споразум о заједничкој борби са партизанима против окупатора. На превару су га ухватили и ликвидирали четници Воје Јевремовића.

Небојша Анђелић, четнички командант 8. новембра 1942. године, на планини Мироч потписао је споразум са Крајинским партизанским одредом о заједничкој борби против окупатора. Небојша је као командант Кључке четничке бригаде отказао послушност команди корпуса, повукао се са групом следбеника преко Мироча и у јесен 1943. године прикључио Тимочком партизанском батаљону. Исти је случај и са Стојаном Предићем активним поручником БЈВ који је септембра 1943. године напустио Неготинску четничку бригаду и са групом бораца, прикључио се ТПБ НОВЈ. Предић је рат завршио као начедник штаба 9 српске бригаде а Анђелић на месту заменика команданта првог батаљона 9 СБ.

А сада нешто о злочинима четника на нашем подручју:

  • Војислав Рајчнћ звани Пожаревац, кољач Љубе Јовановића признао је на суду 49 убиства, клањем.
  • У Бољевцу четници ДМ су заклали или на други начин ликвидирапи 98 лица.
  • У Неготинској општини заклано је 71 лице.
  • У јами затвореног рудника злата у близини Салаша, бачено је у рудничка окна 160 тела закланих родољуба.
  • У Сокобањи четници су ликвидирали 135 родољуба.
  • У општини Књажевац ликвидирано је 262 лица.
  • У селу Доња Скакава четници су убили 39 непокретних рањеника 9. Српске бригаде.
  • Љуба Јовановић командант тимочког четничког корпуса, обаветио је 11. јуна 1944. године Врховну команду да је стрељао 75 присилно мобилисаних војника, који су се предали партизанима а ови их пустили кућама.

Борци Зајечарског округа сматрају да је наша држава рехабилитовала издају и колаборацију, што је неспојиво са међународним ратним прописима, чиме је осрамотила целокупни српски народ, у свету познат по слободољубљу и немирењу са ропством, а самим тим починила велику неправду према жртвама четничке репресије у Другом светском рату и њиховим потомцима.

За Окружни одбор СУБНОР Зајечар, председник Милоје Рајковић

Једно реаговање на Протест Зајечара

  • pedjaza каже:

    Komunizam, naime, nikada nije bilo samo Gulag, već prevashodno iskreni pokušaj da se svet učini boljim. Bio je nadahnuće koje je privlačilo hrabre idealiste i najbolje umove koji su verovali u slobodu i napredak. Nema demokrate koji ne bi potpisao reči iz Programa SKJ da „ništa nije toliko sveto da ne bi moglo ustupiti mesto onome što je još naprednije, još slobodnije, još ljudskije“. Socijalizam je srušen, što možda više govori o ljudskoj naravi nego o komunističkoj ideologiji. Treba imati sluha da bi se pevala Internacionala.
    Značajno je da se antikomunistička histerija – naročito u Jugoistočnoj Europi – okomila upravo na ono najvrednije u komunističkom nasleđu, da je požurila sa obnom patrijarhalnosti i neprosvećenosti i upustila se u rehabilitaciju fašizma, ali je rado prisvojila socijalističku ekonomsku politiku, staljinističke metode vladanja, pa i anahrone, rigidne kulturne obrasce, tipične za davno zaboravljeni socrealizam, samo što je kult proletarijata zamenila kultom nacije i porodice.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Sunny
06:4616:03 CET
ThuFriSat
15/3°C
14/3°C
13/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.