ИСТИНА ЈАЧА ОД БОЛЕСНИХ АМБИЦИЈА

Дневни лист „Дневник“ у  броју од 16. јула објавио је читуљу „вечито ожалошћеног“ Покрета за обнову краљевине Србије (ПОКС) Драгољубу Дражи Михаиловићу, како наводе, „најодликованијем српском официру и првом герилцу против нацизма у поробљеној Европи“ – тим поводом реаговао је Градски одбор СУБНОР-а Новог Сада.

ПОКС је на  званичном интернет порталу захвалио „листу „Дневник“ који је пристао да објави читуље и показао висок степен професионалности, али и познавања историје“. Јасно је да папир трпи све, али ипак неко ко претендује да буде озбиљан политички фактор прожет, како сами наводе, православним традицијама српског народа већ на самом почетку наступа антихришћански кршећи једну од 10 божијих заповести „Не сведочи лажно“.

Наратив о Михаиловићу као првом покретачу отпора против фашизма у Европи је комичан и већ излизан. Наивно је тврдити да у Европи, која годину дана и седам месеци (до почетка рата у Југославији) ратује против Хитлера, сви чекају на балканског пуковника да подигне стег отпора фашизму.  Драгољуб Дража Михаиловић никада није био први герилац и вођа покрета отпора фашизму у поробљеној Европи. То место припада Витолду Пилецком који је био на челу антифашистичког отпора у Пољској још од 1939. године, скоро годину и по дана пре капитулације војске Краљевине Југославије.

Говорећи о Дражи као најодликованијем српском официру, ПОКС се директно одрекао Арсена Карађорђевића, рођеног брата краља Петра I Карађорђевића који је по броју одликовања био далеко испред Драгољуба Драже Михаиловића. Ко им је дражи, краљ или Дража, закључите сами.

Истовремено ПОКС је више пута истакао да је Д. Михаиловић био министар одбране и командант Југословенске војске у отаџбини. Мада је са оба места био смењен пре краја рата. Најпре са министарског места, док му је команду над ЈВуО, актом од 29. августа 1944. одузео краљ Петар II Карађорђевић због издаје земље и колаборације са фашистичким окупатором. Убрзо, у прокламацији од 12. септембра 1944, глава династије Карађорђевић је Д. Михаиловића сврстала међу оне „који се ослањају на непријатеља против интереса свог властитог народа и његове будућности“. Ипак, Д. Михаиловић и после овога наставио је да издаје наређења у „име краља“ чиме је изневерио и краља за кога се наводно све време борио.

Последњих година затрпани смо „откривеним тајним документима“ који су преплавили интернет и друштвене мреже. Многи од њих су толико невешти фалсификати да их је лако препознати чак и без познавања историјских збивања. Имали смо и случај серије докумената штампаних на кућном штампачу које су покушали презентовати као оригинална документа настала пре седам деценија.

Не желимо да улазимо у полемику са ПОКС јер смо свесни њихове потребе да на било који начин задрже, било позитивну, било негативну, медијску пажњу, али не можемо заборавити покољ у Вранићу код Београда (децембар 1943). Међу 67-оро убијених српских цивила, најмлађа жртва је имала свега пет месеци. Никога Михаиловић није казнио због злочина или колаборације, али је многима претио због „неактивности“ према цивилима који су сумњичени за помоћ партизанском покрету. За време рата Михаиловићеви четници заробили су и убили Љуба Чупића у Црној Гори и др Младена Стојановића у Босанској крајини. Заклали Ивана Горана Ковачића. Нико тако потресно и уверљиво као Иван Горан Ковачић није описао усташке злочине над Србима у НДХ.

Већ смо научили, у политици увек прво страда истина, тако да нас покушаји ПОКС-а ни мало не изнанађују, али смо уверени да истина увек нађе прави пут и дочека да буде јача од свих политичких амбиција и тежња – стоји у саопштењу Градског одбора СУБНОР-а Новог Сада.