САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758521Укупно посета:
  • 2430607Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

НИКО ОД НАС НИЈЕ ТРАЖИО ОПРОШТАЈ

У Јајинцима је говорио, у име СУБНОР-а Србије као део колективног чланства, председник Удружења логораша ”Јасеновац” Милинко Чекић:

”Српски народ је кроз историју цену опстанка увек плаћао животима својих грађана, али је у Другом светском рату, по броју страдалих, превазишао све до тада преживљено.

Одајући помен и евоцирајући сећања на оне који су током Другог светског рата уморени на овом стратишту, подсетимо се на још нека од многих стратишта и логора, где су без кривице убијани Роми, Јевреји, Срби – одрасли људи, стари, жене, деца.

Логор на Старом београдском сајмишту и Бањици, одакле су логораши довођени и убијани на овом стратишту, Топовске шупе на Аутокоманди и стратиште у селу Јабука код Панчева (гдеје убијено око 10.000 људи);

Масовне ратне злочине на немачком окупационом подручју – Банату, Мачви, Подрињу и Посавини октобра 1941. године, злочине у Драгинцу (2.956), Краљеву (2.295), Крагујевцу (2.796), почињене од јединица Вермахта;

Злочине мађарске окупационе војске – рацију јануара 1942. године у Новом Саду, у Жабљу, Чуругу, Мошорину, Ђурђеву, Старом Бечеју (укупно око 4.000. убијених);

Злочине почињене на југу Србије од бугарских војно-полицијских снага у Бојнику и Драговцу (500 цивила) и на Косову од албанских јединица и локалних албанских власти (10.000 убијених);

Злочине и ликвидације у логору Црвени крст и стратиштима Бубањ и Делински вис у Нишу, логоре у Смедеревској Паланци и друге.

Фашистичка Независна држава Хрватска је на својој територији имала преко 80 сабирних и концентрационих логора, које су претворили у монструозне испоставе за уништавање људи, где је усмрћено преко 700.000 Срба, Јевреја, Рома. Од 34 већа логора, најозлоглашенији и по броју жртава највећи је био логор Јасеновац, затим логори Стара Градишка, Сисак, Јадовно и други. Највеће стратиште са преко 360.000. усмрћених  било је у Доњој Градини, том највећем српском гробљу жртава „примитивног фашизма“ Независне државе Хрватске. Од свих зараћених земаља, једино су у Независној држави Хрватској постојали логори за децу и убијана су деца.

Обраћам се као један од 380 бивше деце логораша, колико нас још живи у Србији.

Избегли смо судбину вршњака који су уморени у усташким логорима:

  • гушење отровним гасом у логору Стара Градишка; спаљивање у пећима Хинка Пичилија, или разбијањем глава на „гранику“ логора Јасеновац; тровање каустичном содом коју нам је стављала у храну опатица Берта Пулхерија у логору Јастребарско;
  • преживели смо заразне болести које нам је др Мејџер убризгавао инјекцијама у дечијем логору у Сиску;
  • преживели смо без хране и воде у Млаки, Јабланцу и другим логорима;
  • душегупке у затвореним вагонима, где смо остављани по више дана без воде и хране.

Рано детињство смо провели у усташким логорима, поратне дане у домовима ратне сирочади. Сазревали  на добровољним радним акцијама, рано почели да привређујемо за живот и оснивамо породице.

На жалост, 74.981 дете, наши тадашњи вршњаци, браћa, сестрe, нису преживели. Над 60.234. детета је извршен геноцид. Само у логору Јасеновац је уморено је 20.514. деце.

Кажу да време лечи сваку рану. Прошло је више од 70 година, а рана која нам је тада нанета никако да зарасте. А како да зарасте кад је стално повређују.

Често чујемо да „треба опростити али не и заборавити“. Не знам да је неко, у име оних који су починили геноцид и холокауст, од српског и јеврејског и ромског народа затражио опроштај. Нисам чуо ни речи кајања од народа у чије име су чињени злочини.

Никад од оних који су преживели злочин, нисам чуо да позивају на освету али ни да се злочин опрости.

Завршићу речима писца Меше Селимовића, са којим делим иста осећања: „Ја немам снаге да опростим, а знам да заборавити не могу, можда би требало да их мрзим, али не могу. Ја немам два срца, једно за мржњу, друго за љубав. Ово што имам зна само за тугу…али моја жалост припада само мени“ – рекао је у Јајинцима Милинко Чекић, председник Удружења логораша ”Јасеновац”.

milinko_ccekich_0410

 

Једно реаговање на Реч логораша

  • pedjaza каже:

    Mnogo puta, kroz istoriju, naš narod je bio u situaciji da broji svoje mrtve i ranjene. Drugi svetski rat je, u tom smsislu, svavako nadmašio sva dotadašnja masovna stradanja.
    U strahu da ne dođe do zameranja sa pripadnicima naroda čije okupacione i fašističke oružane snage su te zločine izvršile, često su se događaju ovakakvog tipa prećutkivali ili obeležavali suviše skromno, pomalo pritajeno i distancirano.
    Međutim, za tim nema potrebe. Naših žrtava ne treba i ne smemo da se stidmo. Ako je bilo stradanja nevinih, a i da ih je bilo 10 puta manje bilo bi previše, na to stalno treba podsećati i potencirati antifašizam kao trajno opredeljenje svih dobronamenih ljudi.

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Mist
06:4116:06 CET
SunMonTue
8/1°C
8/1°C
12/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.