САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 786931Укупно посета:
  • 2494748Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

С Т А Т У Т

САВЕЗА УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ

(1941-1945. и 1992. и 1999.)

САВЕЗ БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИ­ЛАЧКОГ РАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ основан је као јединствена организација бораца НОР-а 30. септембра 1947. године, а САВЕЗ БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ, као самостална организација, 9. маја 1948. године, ради развијања и неговања традиција Народно­ослободилачке борбе, обезбеђивања социјалне си­гурности бораца и ратних војних инвалида и њихових породица, као и породица палих и умрлих бораца и инвалида и других тековина те борбе.

Савез бораца Народноослободилачког рата Србије основан је 1948. године.

Савез удружења бораца Народоослободилач­ког рата Србије постао је 1961. године својеврстан савез приступањем Удружења ратних војних инва­лида Србије и Савеза резервних војних старешина Србије који је престао да буде члан Савеза удру­жења бораца 1969. године, када му је прописима државних органа утврђе­на обавеза да, као самос­та­лна организација, обавља различите послове у обл­асти народне одбране.

СУБНОР Србије је правни следбеник СУБ­НОР-а Југославије.

Организацији савеза удружења бораца НОР-а приступио је велики број бораца који су, као при­падници оружаних снага СФРЈ, учествовали у оружаним акцијама против разбијања Југославије од 1990. до 20. маја 1992. године. У Савез су се масовно укључили и учесници одбране од агресије Северноатланског пакта (НАТО) на Србију 1999. године, а укључивали су се и потомци бораца и поштоваоци Народноослободилачке борбе 1941-1945., као и поштоваоци бораца против НАТО агресије.

За време постојања СФРЈ, Савез је, као дру­штвено-политичка организација, учествовао у законодавној власти у већима скупштина друшт­вено-политичких заједница. Својство друштвено-политичке организације, Савезу је престало 1992. године, настанком нове државе (СРЈ) и измењеном политиком и скупштинским системом. Савез је наставио делатност у потпуно измењеним друшт­веним и политичким условима, што чини његову улогу значајнијом и сложенијом.

Савез удружења бораца НОР-а је учесник оснивања Светске федерације бивших бораца (ФМАК) а члан је Међународне федерације покре­та отпора и антифашиста (ФИР).

С Т А Т У Т

САВЕЗА УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНО-ОСЛОБОДИЛАЧКOГ РАТА СРБИЈЕ

(1941-1945. и 1992. и 1999.)

I   ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Карактеристике Савеза

Члан 1.

Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије (у даљем тексту: СУБНОР) је јединствена антифашистичка, патриотска нестраначка, борачка и инвалидска и хуманитарна организација од посебног и јавног значаја.

СУБНОР је традиционална организација која активности заснива на тековинама народноослобо­дилачког рата и партизанске борбе у Другом светском рату.

У СУБНОР-у је антифашизам основно опредељење чланства и организације и садржај њихове друштвене и политичке активности.

СУБНОР делује у области остваривања права бораца, инвалида и породица палих и умрлих бораца ослободилачких ратова и остваривања других циљева утврђених овим Статутом и програмским документима.

Начела рада и одлучивања

Члан 2.

Рад, одлучивање и јединствена активност СУБ­НОР-а и свих организационих делова и њихо­вих органа заснивају се на принципима добровољ­ности, демократског начина одлучивања и одговор­ности, као и равноправности чланова.

Равноправност чланова не укида начело ру­ковођења и придржавања одлука вишег колек­тив­ног или инокосног органа.

Активности СУБНОР-а заснивају се на на­челу јавности.

Изузетно, начело јавности се не примењује када надлежни орган о томе донесе одговарајућу одлуку.

На свим нивоима организовања СУБНОР-а, скупштина чланова је највиши орган одлучивања.

Назив и седиште

Члан 3.

Назив удружења је: САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. и 1992. и 1999.)

Скраћени назив је: СУБНОР Србије.

Седиште СУБНОР-а је у Београду, Савски трг број 9.

Организациони и правни статус

Члан 4.

СУБНОР је јединствена организација коју чине удружења бораца у општинама и гра­довима који нису подељени на општине и удружења у окрузима, градовима који су подељени на општине и у покрајинама.

СУБНОР има својство правног лица са пра­вима, обавезама и одговорностима, која из тог свој­ства произи­лазе из важећих закона и овог Статута.

Међусобна сарадња и удруживање

Члан 5.

Органи СУБНОР-а сарађују са другим орга­низацијама и удружењима, са политичким партија­ма које уважавају историјски значај НОР-а и дру­гих ослободила­чких ратова Србије и подржавају друштвени легитимитет СУБ­НОР-а као једин­стве­не организације бораца.

Органи СУБНОР-а сарађују са државним ор­ганима о питањима која су од посебног интереса за његове чланове и грађане Републике Србије.

По сопственој иницијативи или на предлог других по циљевима сличних организација и удружења СУБНОР, може, ради остваривања зајед­ни­ч­ких интереса стварати савезе, заснивати колек­ти­вно чланство или друге облике заједничког пове­зи­вања и сарадње.

Међународна сарадња

Члан 6.

На традицијама народноослободилачког рата, СУБНОР Србије остварује сарадњу са орга­низацијама и удружењима бораца НОР-а 1941.–1945. године са територије бивше СФРЈ.

Ради остваривања статутарних и програмских циљева, СУБНОР остварује мултилатералну, би­ла­те­ралну и приграничну сарадњу са иностра­ним организацијама и институцијама сличне орије­нтације.

II   ЈАВНЕ ОЗНАКЕ И ОБЕЛЕЖЈА СУБНОР-а

Изглед заставе

Члан 7.

Застава СУБНОР-а је тробојка Србије у чијој средини је утиснут амблем СУБНОР-а, са црвеном звездом петокраком.

Назив свечане песме

Члан 8.

Свечана песма СУБНОР-а је „Партизан сам, тим се дичим“, која се испоштује стојећи.

Садржај амблема

Члан 9.

Амблем СУБНОР-а је петокрака звезда са позлаћеним зрацима.

У средини звезде су ликови партизана и партизанке с развијеном заставом испод којих је уписано 1941 – 1945. и 1992. и 1999.

Печати органа

Члан 10.

Органи удружења СУБНОР-а имају печат.

Печат свих органа је округлог облика пре­чника 3,5цм.

У горњем делу печата је назив органа, а у доњем седиште.

У средини печата је звезда петокрака.

Обавезна обележавања

Члан 11.

СУБНОР Србије обележава:

  • фебруар – Пробој заточеника из логора на Црвеном крсту у Нишу;
  • март – Дан агресије НАТО на Србију;
  • април – Дан пробоја Сремског фронта;
  • мај – Дан победе;
  • јул – Дан борца;
  • јул – Дан устанка народа Србије;
  • јул – Буковичка битка код Сокобање;
  • септембар – Саветовање партизанских штабова Србије у Дуленама;
  • октобар (прва субота) – Комеморација жртвама – Јајинци;
  • 13-14. октобар – Драгинац код Лознице, ко­меморација жртвама фашистичког терора;
  • октобар – Комеморација стрељаним ро­дољубима у Краљеву;
  • октобар – Дан ослобођења Београда;
  • октобар – Велики школски час у Кра­гујевцу;
  • новембар – Батинска битка;
  • новембар – Дан проглашења Републике;
  • новембар – Битка на Кадињачи;
  • децембар – Пријепољска битка;
  • децембар – Дан формирања Прве про­летерске бригаде као прве бригаде у НОБ;
  • СУБНОР учествује у обележавању битака на Неретви и Сутјесци;
  • СУБНОР учествује и на другим под­ручјима везаним за слободарску историју Србије.
  • СУБНОР организује самостално или са другим организацијама учествује у обележавању, одређених историјских догађаја из слободарске историје Србије, као што су Први и Други Српски устанак, Балкански ратови, Први светски рат, Мојковачка битка и пробој Солунског фронта;

СУБНОР учествује у обележавању значајних догађаја из историје народа Србије које организују државни органи Републике Србије.

СУБНОР и његова удружења обележавају и значајније догађаје и јубилеје НОР-а, дане ослобођења места, општине и града, као и најзначајније до­маће и ино­стране догађаје Србије у складу са Календаром и традицијом СУБНОР-а.

Додељивање признања

Члан 12.

Републички одбор СУБНОР-а може устано­вити Медаљу борца, Плакету, Повељу, Захвалницу и друге облике признања, које додељује члановима и другим појединцима, коле­ктивним члановима, установама, спонзорима, донато­рима и другим да­родавцима за њихов допринос у оствари­вању ци­љева СУБНОР-а.

Општински, градски, окружни и покрајински одбори, сем Медаље борца, све облике признања из предходног ста­ва, могу самостално установити и додељивати.

Појединцима и правним лицима који помажу удружења СУБНОР-а, додељују се посебна призна­ња у складу са Одлуком о признањима које доде­љује СУБНОР.

III   ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ

Циљеви за које ће се залагати СУБНОР

Члан 13.

Сви чланови СУБНОР-а и његови органи  залагаће се:

  • да се у регулисању права бораца и њи­хових породица полази од принципа да су у пи­тању лица којима приликом утврђивања обима пра­ва треба одати и друштвено признање за њихов до­принос у борби за слободу свих;
  • да се борцима – инвалидима утврди пра­вична ма­теријална накнада за губитак телесног интегритета;
  • за очување и унапређивање социјалне си­гурности, материјалног и укупног дру­штвеног по­ложаја бора­ца, инва­лида и њихових породица (запошљавање, стамбено пи­тање, здравствена реха­билитација и др.);
  • за очување историјских вредности НОБ-а 1941. – 1945. и њених тековина и истине о НОР као антифашисти­чком рату и вредност других ос­ло­бо­дилачких ратова;
  • за неговање, развијање и осавремењивање обеле­жавања традиција свих ослобо­дилачких рато­ва народа Србије;
  • против фалсификовања историјске исти­не о: Првом и Другом српском устанку као пери­оду настанка мо­дерне српске државе, балканским ра­товима и улози Србије у Првом светском рату, НОБу 1941. – 1945, оружаним сукобима 90-тих година прошлог века и одбране од НАТО агресије 1999. године;
  • против рехабилитације колаборациони­ста и кви­слинга са фашистичким окупаторима и сара­дника НАТО алијансе;
  • за сарадњу са другим патриотским, ан­ти­фашисти­чким, хуманитарним, културним, обра­зов­ним, спортским и другим организацијама и уд­ру­жењима ради оства­ривања заједничких циљева;
  • за сарадњу са борачким удружењима дру­гих држа­ва и међународним борачким органи­зацијама у заједничком интересу на принципи­јелним основама;
  • да са потомцима и поштоваоцима жрта­ва кви­слиншко-колаборационистичког терора по­кре­ће поступке за правну рехабилитацију пред над­лежним судовима у складу са Законом о рехаби­литацији.

СУБНОР и његова удружења ће својим дело­вањем пружати пуну подршку државним органима Републике Србије у настојању за очување тери­торијалног инте­гритета и суверенитета Србије, изградњу ефикасних инсти­туција правне државе, достојанственог, хуманог и квалитетнијег живота грађана Србије.

СУБНОР и његова удружења  усмераваће активности у при­дружива­њу свима чији је циљ ширење демократских права и антифашистичких опре­дељења грађана, њиховој равноправности, социјалној и економској сигурно­сти, остваривању права националних мањина, со­цијалној правди и других Уставом Републике Србије загарантовних права и слобода грађана.

Активности за остваривање утврђених циљева

Члан 14.

Ради остваривања циљева, СУБНОР орга­низује:

  • истраживање и континуи­рано праћење положаја и проблема бораца, инвали­да и њихових породица у областима: социјалне заш­тите, а посе­бно здравства, стам­бене проблема­тике и запошља­вања;
  • иницирање и активно учествовање у из­менама по­сто­јећих и предлагању нових законских решења;
  • научне скупове из историје Народно­осло­боди­лачке борбе и других ослободи­лачких ра­това народа Србије;
  • обележавање значајних годишњица из НОБ и дру­гих годишњица из ослободилачке борбе српског народа;
  • посете местима где су се одиграле ве­лике битке у НОБ и друге велике битке за слободу ср­пског народа;
  • конкурсе за израду књижевних и публи­цистичких дела са тематиком из НОБ и других ослободилачких ратова;
  • праћење стања у музејима, поставкама о НОБ-у, стања спомен обележја уз захтеве надле­жним државним органима за њихово одржавање на нивоу какав је нужан за споменике културе и обе­лежавања значајних догађаја;
  • остваривање увида са научним и струч­ним инсти­туцијама и кадровима у уџбе­нике исто­рије за све узрасте ученика и студената и преду­зимање потребних мера да се из образо­вања свих генерација одстране ненаучни текстови у уџбени­цима и уклоне њихови фалсификати и једнострано приказивање историјских чињеница;
  • указивање на поступке појединих су­дова, који без озбиљног и све­страног утврђивања чиње­нич­ног стања рехаби­литују поједине домаће кви­слинге и сараднике оку­пато­ра, па и лица осу­ђена за тешке ратне злочине, упркос необоривим дока­зима утврђеним од тада на­дле­жног суда.
  • активности које доприносе поштовању историјске истине од државних и других органа и организација, као и супростављању медијској бло­кади афирмацији истине о антифашистичкој про­шлости и садашњости;
  • потстицање активности на заштити дру­ш­твених и политичких циљева и демократских вред­ности друштва и СУБНОР-а.

IV   ЧЛАНОВИ СУБНОР-а

Статус чланова

Члан 15.

Чланство у СУБНОР је добровољно.

Чланство може бити индивидуално и колек­тивно.

Индивидуално чланство може бити: редо­вно, заслужно, почасно и помажуће;

Редовно чланство је основно чланство уд­ру­жења и удруживања;

Статус заслужног члана додељује се иста­к­нутим чла­новима СУБНОР-а за њихов допринос унапређењу рада и остваривању његових циљева.

 Удружења савеза бораца и СУБНОР-а могу за почас­ног члана прогласити лице које има изу­зетне заслуге за афирмисање НОБ и других осло­боди­лачких ратова народа Србије, заступнику ан­тифа­шистичких определења и побор­нику шире­ња демо­кратских идеја у свету.

Одлуку о проглашењу за почасног члана страног др­жављанина доноси Председништво Ре­публичког одбора СУБНОР-а.

Појединцима и правним лицима који помажу удружења СУБНОР-а, додељују се посебна приз­нања у складу са Одлуком о признањима која додељује СУБНОР Србије.

Колективни члан СУБ­НОР-а мо­гу постати: удружење, органи­зација, ус­танова, клуб, подру­ж­ница, секција и др. који негују традиције НОР-а или других ослободила­чких ра­това или жели да сарађује са СУБНОР-ом у ос­тваривању патриот­ских и хуманих циљева и антифаши­стичких опреде­љења.

Права и обавезе СУБНОР-а и организације која приступа СУБНОР-у, као колективни члан, регулишу се посе­бним актом који доносе на дан приступања и могу предлагати своје претставнике у органе СУБНОР-а Србије.

Услови за стицање статуса члана

Члан 16.

Члан СУБНОР-а може бити пунолетно лице анти­фашистичке, демократске и па­три­отске опре­дељености са пребивалиштем на територији Репу­блике Србије, које је:

  1. учествовало у Народноослободилачком ра­ту као припадник НОВ или ПОЈ или радило активно и органи­зовано за НОП, било у заро­бље­ништву, зат­во­ру, логору, интер­нацији, депорта­цији или при­сил­ном раду, као и њего­ви потомци и чланови породица који су остали опредељени за НОП;
  2. учествовало у јединицама и покретима отпора против фашизма изван територије Србије;
  3. учествовало у априлском рату 1941. го­дине у вој­сци Краљевине Југославије или било за­робљено као припад­ник те војске, као и чланови породица тих лица;
  4. припадало оружаним снагама ЈНА које су учество­вале у акцијама за очување СФРЈ од 1990. до априла 1992. године, као и чла­нови породица тих лица;
  5. учествовало у одбрани СРЈ и Републике Србије од НАТО агресије 1999. године и чланови њихових породица;
  6. учествовало у акцијама преду­зетим у вре­ме мира у одбрани независно­сти, суве­ренитета и терито­ријалног интегритета Репу­блике Србије и чланови њихове породице;
  7. припадник Војске Србије, резервни војни састав, као и чланови њихових породица;
  8. мирнодопски војни инвалид и чланови њихових породица;
  9. цивилни инвалид рата и чланови њихо­вих поро­дица;
  10. поштовалац НОР-а и других ослободи­лачких ра­това;
  11. потомак бораца НОР-а и других ослобо­дилачких ратова;
  12. лице учествовало у добровољним радним акци­јама;
  13. Члан СУБНОР-а може постати и лице од 14 до 18 година живота уз изјаву које сâмо даје, с тим што соп­ственој изјави треба приложити и изјаву његовог законског заступника;
  14. Лице млађе од 14 година може се учла­нити у СУБНОР само уз сагласност његовог зако­нског заступника у складу са законом.

Лице које је препоручено за пријем у чланство или самоиницијативно жели пријем у чланство СУБНОР-а, подноси пријаву – захтев са изјавом о прихватању Статута и програмских циљева СУБ­НОР-а Србије.

Неспојивост функција

Члан 17.

Чланство у СУБНОР-у чине страначки нео­предељена лица и припадници разних поли­тичких партија под условом да прихватају статут и циљеве СУБНОР-а.

Функционери политичких партија, чланови СУБ­НОР-а, не могу бити на руководећим функци­јама у орга­нима СУБНОР-а.

Чланови руководећих органа СУБНОР-а не могу би­ти на руководећим функцијама у полити­чким партијама чији су чланови.

Чланска књижица

Члан 18.

Члану удружења бораца издаје се чланска књижица која је јединствена за чланство СУБНОР-а.

Облик и садржај чланске књижице утврђује Председништво Републичког одбора.

Пријем у чланство и престанак

Члан 19.

Општинска, градска и месна удружења СУБ­НОР-а примају лице у редовно чланство.

Надлежни орган окружног, градског подеље­ног на општине, покрајинског и републичког СУБ­НОР-а могу антифашистички опредељена лица за­служна за развој дру­штвене средине или струке примити у редовно чланство.

Престанак чланства у СУБНОР-у може на­стати по сопственој вољи члана или када удружење констатује да члан делује противно статуту и ци­љевима СУБНОР-а.

Искључени члан може уложи­ти приговор вишем органу у СУБНОР-у, чија је одлука коначна.

Члан може, због активности супротне инте­ресима СУБНОР-а, бити суспендован до коначне одлуке надлежног органа.

Члан СУБНОР-а не може истовремено да буде члан сродног или сличног удружења, чији су циљеви или деловање противни Статуту СУБНОР-а.

Права члана

Члан 20.

Члан има право да:

  1. бира и да буде биран у органе СУБНОР-а;
  2. равноправно са другим члановима уче­ствује у раду удружења;
  3. непосредно или преко органа удружења учествује у доношењу одлука;
  4. буде информисан о активностма;
  5. даје примедбе на рад и предлоге за уна­пређење рада СУБНОР-а;

Дужност члана

Члан 21.

Члан је дужан:

  1. да плаћа чланарину, чију висину утврђује Републички одбор;
  2. да доприноси остваривању Статутом утв­рђених циљева удружења;
  3. да се придржава Статута и програмских опредељења;
  4. да чува углед и достојанство СУБНОР-а;
  5. да обавља и све друге послове које му повере надлежни органи.

V   НАЧИН ОДЛУЧИВАЊА И ИЗБОРИ

Доношење одлука и утврђивање ставова

Члан 22.

Одлуке и ставове удружења и органи СУБ­НОР-а до­носе самостално и за то су одговорни пред члан­ством и јавношћу, у складу са законом и статутом.

Органи у СУБНОР-у одлучују већином гла­сова присутних чланова када је присутна већина чланова, уколико овим Статутом или посебном одлуком није другачије про­писано.

У случају да одлука или став за део или целу организацију у удружењима или СУБНОР-у није могла бити донета, одлуке и ставове за део или целу организацију доно­се виши органи СУБНОР-а.

Одлуке које су супротне одредбама статута и закона немају правно дејство.

Избори

Члан 23.

Избори у СУБНОР-у одржавају се сваке четврте године, а могу се према потреби одржавати и допунски, пре­времени или ванредни избори, уз могућност реизбора.

Изборе, односно ванредне избо­ре, заказују одговарајући органи СУБНОР-у за своје подручје када ситуација то налаже.

Ванредне изборе могу за­казати и организо­вати и виши органи СУБНОР-а.

О начину избора, тајном или јавном гласању, броју кандидата, замени или допуни чла­нова органа и извршних органа, самостално одлучују удружења односно органи СУБНОР-а.

Месна, општинска, градска, окружна и пок­рајинска удружења су део јединственог система организције СУБНОР-а.

Скупштина чланова

Члан 24.

Скупштину чине сви регистровани чланови удружења или представници чланова.

У току четири године скупштине се могу одржавати по потреби а редовне седнице једном годи­ш­ње, у складу са материјално-финансијском ситуацијом.

Највиши органи СУБНОР-а између одржа­вања изборних скупштина су извршни органи које бирају скупштине из свог састава и састава члан­ства СУБНОР-а.

Овлашћење извршног органа

Члан 25.

Извршни органи у СУБНОР-у могу, уместо изабраног члана, да кооптирају другог члана извр­шног органа, али највише до једне четвртине укупног броја чланова.

VI   ОРГАНИЗОВАЊЕ УДРУЖЕЊА И ЊИХОВИХ ОРГАНА

Месна и интересна удружења

Члан 26.

СУБНОР се организује у удружења Савеза бораца у месним заједницама, општинама, градови­ма који нису поде­љени на општине, у окрузима, градовима подељеним на општине и покрајинама.

У СУБНОР-у се могу организовати и посе­бни облици организовања у којима се испољавају и посебни интереси чланова.

У месним заједницама са малим бројем чла­нова могу изабрати повереника, у складу са Ста­тутом општинског удружења.

Удружења Савеза, да би могла користити сва права у оквиру Савеза удружења НОР-а Србије, укључујући имовинска, морају бити регистрована тако да им назив почиње речима „Савез удружења бораца НОР-а (1941-1945. 1992. и 1999.)“, а додаје се назив општине, града, округа или аутономне покрајине. Скраћени назив: „СУБНОР општине…, града…, округа …, АП“.

Организовање у месним заједницама

Члан 27.

Удружење бораца у месној заједници је поче­тни облик организовања СУБНОР-а.

У месним заједницама са малим бројем чла­но­ва Савеза бораца могу се образовати секције, подру­жнице, огранци као делови удружења у општини, односно граду који није подељен на општине.

Више месних заједница са малим бројем чла­нова могу образовати месно удружење Савеза бораца.

Општинско и градско удружење

Члан 28.

У општини и граду који није подељен на општине осно­вни облик организовања је удру­жење.

Интересно организовање

Члан 29.

Чланови СУБНОР-а који делују у оквиру организације и удружења града, округа или покра­јине, ради остваривања посеб­них циљева, могу, по интерес­ном основу формирати секције (бораца партизан­ских одреда већих војних јединица и сл.).

По оцени или договору органа СУБНОР-а, секције, односно други облици органи­зо­вања, могу се образовати за једну или више општина, град, одно­сно више градова, покрајина.

При удружењима и органима СУБНОР-а могу се интересно ор­ганизовати друга удружења, односно формирати друге секције, клубови и до­мови као облици окупљања и деловања бораца и инва­лида.

Своја основна статутарна права и обавезе чла­нови интересних удружења и секција остварују у општинским, градским, окружним односно по­крајинским удружењима СУБНОР-а.

Ради што складнијег деловања секција одно­сно дру­гих облика интересног организовања при органима СУБ­НОР-а могу се организовати коорди­национи одбори.

Сви облици интересног организовања на сво­јим избор­ним скуп­штинама бирају предсе­дника,  секретара и благајника, одно­сно извршни и над­зорни одбор.

Удружења и органи СУБНОР-а развијају и актив­ности на организовању друштава и удружења за чување и заштиту споменика и спомен обележја и неговање традиција НОР-а, као и других осло­боди­ла­чких ратова Србије.

Органи Општинских удружења и удружења у градовима

који нису подељени на општине

Члан 30.

Скупштину чине сви чланови удружења, од­носно изабрани представници.

Скупштина расправља о раду удружења и до­носи одлуке и закључке, бира општински – градски одбор, одно­сно председништво и надзорни одбор, чланове који је пред­стављају у скупштинама СУБ­НОР-а у округу, у складу са критеријумима утвр­ђеним у овом Статуту.

Општински, односно градски одбор, или пре­дсед­ништво је највиши орган општинског – град­ског удружења између две скупштине.

Општински и градски одбор Савеза бораца бира председништво, председника, једног или ви­ше подпредсед­ника и секретара.

Зависно од потре­бе општински, односно гра­дски одбор може бирати и заменика председника.

У општинским и градским удружењима где је пред­седништво изабрано као највиши орган између две скупштине, бирају се само функцио­нери наведени у претходном ставу.

Између две скупштине извршни органи у општин­ским, градским удружењима, зависно од процењене потребе, могу вршити промене у свом саставу aли без нарушавања принципа који су при­мењени приликом њиховог избора.

Надлежности општинских и градских одбора

Члан 31.

Општински и градски одбори организују, у складу са одредбом статута, активност и деловање општинског – градског удружења, бавe се реша­вањем питања социјално – здравствене заштите бо­раца и ин­валида, развија активности на неговању традиција НОР-а, сарађује са другим органи­за­цијама и органима власти и организује разноврсне актив­ности на прику­пљању средстава за финанси­рање свог рада и актив­ности савеза бораца у општини, односно граду.

У том циљу, све организације СУБНОР-а редовно прате објављивање конкурса или других позива за подношење пројеката које објављују органи локалне самоуправе из области борачко-инвалидске заштите, неговања традиција ослобо­дилачких ратова и споменичке баштине.

Општински, односно градски одбори воде комплетну евиденцију чланства удружења према обрасцима који су истоветни за целокупно члан­ство  СУБНОР-а.

Општински, односно градски одбор може по­ве­рити председништву да обавља послове и зада­тке из предходног става уз обавезу истог да о томе, у утврђеним роковима, извештава општински, од­носно градски одбор.

Органи на територији округа

Члан 32.

СУБНОР у окрузима чине градска и општи­нска удру­жења.

Скупштину чине чланови изабрани на скуп­штинама градских и општинских удружења.

Скупштина бира чланове окружног и над­зорног одбора СУБНОР-а округа и Председни­штво окружног одбора.

На подручју аутономних покрајина послове окружних одбора обавља Покрајински одбор СУБНОР-а.

Окружни одбори

Члан 33.

Окружни одбор је извршни орган организа­ције СУБ­НОР-а у округу и облик дого­­варања и усмеравања рада борачких организација градова и општина на свом подручју.

Окружни одбор из свог састава бира пред­седника, потпредседника или заменика и секре­тара, а надзорни одбор председника.

Окружни одбор подстиче, усмерава и коор­динира рад, активности и деловање општинских и градских удружења и њихових извршних органа, као и координационих одбора интересних удру­жења и других облика организовања у округу и стара се о њиховом повезивању са одго­варајућим организацијама и органима на нивоу округа и Републике.

Окружни одбор је одговоран за остваривање ставова, одлука и политике коју утврђује СУБНОР Србије.

Окружни одбор посебно се ангажује на обез­беђивању материјално – финансијских услова за свој рад, као и за рад и активности општинских и градских удружења и њихових извршних органа.

Окружни одбор је највиши орган СУБНОР-а између две Скупштине.

Савез удружења у градовима подељеним на општине

Члан 34.

СУБНОР у градовима подељеним на општи­не чине општинска удружења.

Скупштину чине сви чланови СУБНОР-а, а представљају је чланови изабрани на ску­пштинама општинских удружења.

Скупштина разматра активности и деловање Савеза бораца, бира Градски одбор и Надзорни од­бор и чланове за окружну односно покрајинску скупштину СУБНОР-а.

Градски одбор

Члан 35.

Највиши орган између две скупштине је Гра­дски одбор.

На избор председништва Градског одбора и функ­цио­нера сходно се примењују одредбе овог Статута које се односе на изборе у општинама.

На нивоу града при градском одбору могу се орга­низовати секције и друга интересна удружења бораца и њихови координациони одбори.

Градски одбор одлуком утврђује начин орга­низовања и деловања секција и других инте­ресних удружења.

Градски одбор разматра питања органи­зовања и деловања општинских удружења и других удружења и секција у оквиру града, материјално – социјални положај бораца, стање спомен-обележја и активности на неговању традиција НОР-а, стара се о обезбеђивању материјално – финан­сијских ус­лова за деловање органа и удру­жења у градовима.

Скупштина доноси Статут, а Градски одбор и Председништво у свом домену доносе одлуке, закљу­чке и ставо­ве о организовању фондација и задужбина, предузећа и уста­нова и начину упра­вљања имовином као и другим облицима деловања Савеза бораца.

Органи СУБНОР-а у граду одговорни су за остваривање ставова, одлука и политике коју утв­рђују органи СУБНОР Србије.

Савез удружења у покрајинама

Члан 36.

Општински савези удружења бораца НОР-а на подручју аутономних покрајина чине Савез удружења бора­ца НОР-а Вој­водине и Савез удру­жења бораца НОР-а Косова и Мето­хије.

Скупштина разматра активности и деловање СУБ­НОР-а у покрајини, доноси Статут, ставове и закључке, бира Покрајински одбор СУБНОР-а и Надзорни одбор и чланове за Скупштину СУБ­НОР-а Србије.

Највиши орган између две Скупштине у СУБНОР-у покрајине је Покрајински одбор СУБ­НОР-а, који бира Пред­се­дништво, предсе­дника, једног или више потпредседника и секретара. У зависности од оцењене потребе Покрајински одбор може имати и бирати и за­меника председника.

Организовање и деловање Савеза удружења бораца НОР-а у покрајинама и садржај рада њихо­вих органа, раз­рађују се и утврђују Статутом, које у складу с одредбама Статута СУБНОР-а Србије, доносе органи СУБНОР-а у по­крајинама.

Покрајински органи СУБНОР-а одговорни су за ос­тваривање ставова, одлука и политике коју утврђују органи СУБНОР-а Србије.

Републички органи СУБНОР-а

Члан 37.

Органи СУБНОР-а су: Скупштина, Репу­б­ли­чки од­бор, Председништво и Над­зорни одбор.

Састав и избор Скупштине СУБНОР-а

Члан 38.

Скупштину СУБНОР-а Србије чине прет­ста­вници изабрани у окружним, градским и покраји­н­ским организацијама и чланови које одреди Пред­седништво Републичког одбора.

Број чланова који се бирају у складу са пре­дходним ставом утврђује Председништво Ре­пуб­личког одбора уз примену критеријума број­но­сти чланова у изборним једи­ницама и других кри­теријума од значаја за деловање организације СУБ­НОР-а на тери­торији целе Републике.

Надлежност Скупштине СУБНОР-а

Члан 39.

Скупштина СУБНОР-а:

  • усваја Статут и његове измене и допуне;
  • бира и разрешава председника СУБНОР-а Србије као лице овлашћено за пред­ста­в­љање и заступање СУБНОР-а;
  • одлучује о удруживању у савезе, на пре­длог Ре­публичког одбора;
  • усваја годишњи финансијски извештај;
  • одлучује о статусним променама и прес­тан­ку рада СУБНОР-а;
  • доноси програме деловања СУБНОР-а и планове рада;
  • усваја друге опште акте СУБНОР-а;
  • бира и разрешава чланове републичког и надзор­ног одбора;
  • разматра извештаје о раду извршних орга­на;

Ванредне седнице одржавају се изу­зетно на ос­нову процене о потреби од стране Предсе­дни­штва Републичког одбора СУБНОР-а или по зах­теву најмање једне трећине чланова Републи­чког одбора. Ванредна телефонска скупштина мо­же се одржати ако је неопходно хитно посту­пање.

Захтев за одржавање ванредне седнице од стране чланова Републичког одбора подноси се у писаној форми и мора бити образложен са преци­зирањем питања која ће се раз­матрати.

Седницу Скупштине сазива председник СУБНОР-а Србије у складу са одлуком Председ­ништва Републичког одбора.

Скупштина бира свог председaвајућег и Радно председништво јавним гласањем.

Скупштина пуноправно одлучује ако седни­ци при­суствује више од половине чланова.

Скупштина одлучује већином гласова прису­тних чла­нова.

Одређене послове из своје надлежности Ску­пштина може поверити да их обавља Републички одбор, уз обавезу да о извршењу ових послова обавести Скупштину.

Састав и избор Републичког одбора

Члан 40.

Републички одбор је извршни орган Скуп­штине, чија је обавеза да се стара о оствари­вању циљева СУБНОР-а утврђених овим Статутом.

Одбор је највиши орган СУБНОР-а између две сед­нице Скупштине.

Републички одбор има по потреби више или мање од 61 члана, од којих се на пре­длог председника Репу­бличког одбора бира десет чланова из редова истакнутих чланова СУБ­НОР-а.

Мандат чланова Републичког одбора траје четири године и могу бити поново бирани.

Председник СУБНОР-а Србије је и предсе­дник Републичког одбора. Репу­бли­­чки одбор из својих редова бира заменика предсе­дника, два потпредседника и секретара.

Надлежност Републичког одбора

Члан 41.

Републички одбор:

  1. руководи СУБНОР-ом између седница Скуп­ш­тине;
  2. доноси одлуке којима се остварују циље­ви СУБНОР-а;
  3. доноси одлуке у области материјалног и финан­сијског пословања;
  4. прати деловање удружења и СУБНОР-а у Репу­блици и помаже им у раду;
  5. спроводи закључке Скупштине;
  6. заказује изборе у СУБНОР-у;
  7. разматра материјални и укупан социјални положај бораца, инвалида и породица палих и умр­лих бораца и пре­дузима мере за побољшање тог положаја;
  8. оцењује активности у вези са неговањем и разви­јањем традиција из НОР-а и дру­гих ослобо­дилачких ратова Србије;
  9. разматра остваривање сарадње са другим удруже­њима, политичким странкама и органима власти;
  10. разматра остваривање међународне сарадње;
  11. доноси одговарајућа акта о управљању имовином удружења и СУБНОР-a;
  12. обавља друге послове који су од интереса за СУБНОР Србије у складу са Стату­том и зако­ном;
  13. бира Председништво као извршни орган Одбора у саставу од најмање 15 чланова;
  14. доноси одлуку о колективном пријему у чланство СУБНОР-а Србије;
  15. разматра услове и доноси одлуке о Савезу (Унији) са другим удружењима бораца и инвалида ослободилачких ратова Србије.

Републички одбор доноси одлуке о својој органи­зацији.

По предлогу Председништва и у консулта­цији са другим органима СУБНОР-а одлучује о формирању и сас­таву коорди­на­ционих одбора ин­тересних удружења, савета, комисија и других ста­лних и привре­мених тела, уколико овим Статутом то није предвиђено као самостална надле­жност Председни­штва.

Председништво Републичког одбора

Члан 42.

Председништвом Републичког одбора руко­води пре­дседник PO СУБНОР-а.

Председништво Републичког одбора је одго­ворно за остваривање одлука Републичког одбора.

Председништво самостално:

  1. разматра актуелна друштвена кретања и у вези с тим активности удружења СУБНОР-а и њи­хових органа;
  2. прати стање у остваривању права бораца, инва­лида и породица палих и умр­лих бораца и пре­длаже надле­жним државним органима мере за по­бољшање положаја;
  3. анализира стање у области здравствене и соци­јалне заштите бораца, инвалида и породица па­лих и умрлих бораца, предлаже и предузима по­требне мере које допри­носе заштити ове изузетно осетљиве категорије осигураника – чланова СУБ­НОР-а;
  4. организује активности на одржавању спо­ме­ника и спомен-обележја и неговању традиција НОР-а;
  5. остварује сарадњу са другим удружењима као и са органима власти о питањима од интереса за борачко – инва­лидску популацију;
  6. даје предлоге Републичком одбору за об­разовање координационих одбора и коми­сија уко­лико се образују при Републичком одбору, као и предлог састава;
  7. образује радна тела Председништва;
  8. прати текуће активности удружења СУБ­НОР-а, заузима ставове и доноси одлуке;
  9. координира рад радних тела и координа­ционих одбора при Републичком одбору;
  10. утврђује јединствен образац за евиденцију члан­ства СУБНОР-а у Републици;
  11. именује представнике СУБНОР-а у орга­не, орга­низације и установе када обављају одре­ђене послове за потребе СУБНОР-а или од ин­тереса за СУБНОР;
  12. у складу са законом и овим Статутом утврђује на­чин управљања и располагања имо­ви­ном у својини СУБНОР-а;
  13. одлучује о проглашењу страног државља­нина за почасног члана СУБНОР-а Србије;
  14. прати усклађеност аката удружења са Ста­тутом, отклања из правног уређења несагласна акта или одредбе, обавештава Републички одбор о ста­њу правне уређености организације;
  15. Председништво обавља и друге послове од инте­реса за СУБНОР Србије;
  16. у случају повреде угледа удружења, одре­даба Ста­тута и интереса СУБНОР-а може да сус­пендује орган или распусти организацију, распише и спроведе нове изборе;
  17. води кадровску политику;
  18. разматра кадровску проблематику у удру­жењима и СУБНОР-у и доноси кадров­ска решења у оквиру само­сталне надлежности Предсе­дништва;
  19. именује и разрешава директора, чланове управног и надзорног одбора и даје предходно одобрење на предлог измена и допуна Статута Специјалне болнице „Бањица“;
  20. разматра и утврђује предлоге извештаја и завршног рачуна Специјалне болнице „Бањица“ и расправља о питањима њеног пословања;
  21. разматра кадровску проблематику у удру­жењима и СУБНОР-у и доноси кадровска решења у оквиру само­сталне надлежности Председништва;
  22. обавља права и обавезе оснивача фон­дације „Драгојло Дудић“.

Председништво може доносити одлуке из над­лежности Републичког одбора када овај није у могућ­ности да се састане, уз обавезу да о томе обавести Републички одбор на његовој првој седници.

Председништво остварује сарадњу са борач­ким организацијама других земаља, са међународ­ним организацијама ратних ветерана и антифаши­стичких покрета – ФМАК, ФИР и др.

Председништво иницира, помаже и усмерава сарад­њу организација СУБНОР-а са борачким и антифашистичким организацијама других земаља.

Радна тела Председништва

Члан 43.

Председништво образује следећа радна тела и именује њихов састав:

  • Комисија за неговање традиција НОР-а и ослободилачких ратова Србије;
  • Комисија за борачко-инвалидску заштиту;
  • Комисија за информисање и издавачку делатност.
  • Комисија за организациона питања;
  • Комисија за правна и статутарна питања;
  • Комитет за међународну сарадњу.

Радна тела Председништва обављају послове и за друге органе СУБНОР Србије.

Председништво именује Управни одбор Фо­ндације „Драгојло Дудић“, жири и верификује одлуке жирија;

Председништво именује главног и одговор­ног уредника листа „Борац“ и Портала СУБНОР-а.

Председник Републичког одбора

Члан 44.

Председник Републичког одбора је исто­вре­мено и председник Председништва и руководи ње­говим радом.

Председник за рад одговора Скупштини и Републичком одбору.

Заменик председника и потпредседници обављају послове које им повери председник.

Председник сазива и председава седници Републичког одбора и Председништва, координира рад органа и радних тела Републичког Одбора и Председништва и представља их пред државним органима, другим организацијама и удружењима.

Секретар Републичког одбора

Члан 45.

Секретар Републичког одбора СУБНОР-а се стара о извршавању одлука Репуб­личког одбора и Председништва, припрема седнице и обавља текуће послове ових органа.

Секретар Републичког одбора је и руково­дилац Стручне службе у Одбору.

Председник усмерава и даје упутства секре­тару за послове које обавља.

Надзорни одбор

Члан 46.

Надзорни одбор има три члана.

Чланови Надзорног одбора из свог састава бирају председника.

Мандат чланова надзорног одбора траје че­тири године и могу бити поново бирани.

Надзорни одбор контролише спровођење законитости у области финан­сијског пословања и о налазима извештава Председништво.

VII   ФИНАНСИРАЊЕ И ИМОВИНА СУБНОР-а

Финансијска средства

Члан 47.

Финансијска средства СУБНОР-а обезбеђују се из чланарине, прилога правних и физичких лица, прихода од имовине СУБНОР-а, легата, прихода из делатности које организују органи СУБНОР-а, сре­дстава из буџета Репу­блике Србије, средстава једи­ница територијалне аутономије и буџета и фондова јединица локалне самоуправе одобрених за финан­сирање ре­довног рада и појединачних програма по годиш­њим конкурсима.

Висина и начин коришћења чланарине утвр­ђује се одлукама Републичког органа СУБНОР-а.

Чланарина је приход општинских организа­ција СУБ­НОР-а.

Републички одбор и Председништво прате и разматрају материјалне и финансијске услове за рад удружења и органа у СУБНОР-у Србије и пре­дузимају потребне мере.

Имовина

Члан 48.

Имовина СУБНОР-а Србије је јединствена и њоме располажу и управљају надлежни органи СУБНОР-а са мо­гућношћу укњижења на поједине делове имовине.

Републички одбор доноси правилник о на­чину кори­шћења и располагања имовином.

Формирање фондација, задужбина, предузећа и установа

Члан 49.

Организације и органи СУБНОР-а, самос­тално или у сарадњи са другим органи­за­цијама могу да формирају фондације и задужбине за хума­нитарне и соци­јалне намене, као и предузећа и уста­нове у складу са важећим прописима.

Средства и друга имовина после престанка рада

Члан 50.

Престанком рада општинских удружења и градских која у свом саставу немају општинска удружења у њиховом саставу, њихова имовина и средства припадају надлежном окружном одбору СУБНОР-а.

Престанком рада СУБНОР-а округа, града са више општина и покрајине, њихова имовина и сре­дства припашће СУБНОР-у Републике.

Престанком рада СУБНОР-а ње­гова имо­вина и средства преноси се борачкој орга­низацији Србије са истом или сличном дела­тношћу и циљевима које је имао СУБНОР.

VIII   ИНФОРМАТИВНА И ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

Информисање

Члан 51.

За остваривање циљева и задатака СУБНОР-а, органи СУБНОР-а самостално или у сарадњи са другим орга­низацијама, организују информисање о раду органа и деловању СУБНОР-а као и издавачку делатност.

Републички одбор и други органи у СУБНОР-у могу издавати информативна гласила и дру­ге публикације и у сарадњи с другим органи­зацијама, што уређују својим одлу­кама.

Званично информативно гласило републич­ких органа СУБНОР-а су лист „Борац“ и Портал СУБНОР-а.

Награде и конкурси

Члан 52.

Ради подстицања стваралаштва о народно­ослободилачком рату и других ослободилачких ра­това српског народа из области историјских наука, књижевности, публи­цистике и другог уметничког стваралаштва, Републички одбор и органи СУБ­НОР-а могу, у складу са материјалним могућно­стима, организовати фондације или на други начин прикупљати средства за додељивање награда нај­бољим објављеним и приказаним делима.

Фондација „Драгојло Дудић“

Члан 53.

Фондацију „Драгојло Дудић“ основао је 1971. године Републички одбора СУБНОР-а Србије. Сваке године се организује књижевнo-историографски конкурс који носи име народног хероја Драгојла Дудића, првог председника Наро­дно-ослободилачког одбора Србије, и похваљују и награђују аутори из области ослободилачке борбе народа Србије, антифашизма и изградње демократ­ске државе и савременог друштва.

IX   ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Начела статутарности

Члан 54.

Скупштине удружења савеза бораца у оп­штинама и градовима који нису подељени на општине, окрузима, градовима који су подељени на општине и покрајинама, доносе своје статуте у којима, сагласно Закону о удруже­њима и овом Ста­туту, могу детаљније разрадити организо­вање и на­чин рада својих удружења и савеза, њихових извр­шних органа и тела, као и других питања од инте­реса за СУБНОР Србије.

Начин рада органа СУБНОР-а и друга пи­тања која нису уређена овим Статутом, удружења и СУБНОР могу уредити у складу са  Законом и својим стату­тима.

Статути и друга општа акта удружења у месним организацијама, општинама, окрузима, гра­довима и покрајинама морају бити у сагласности са овим Статутом и Зако­ном о удружењима.

У случају несагласности примењују се одре­дбе Ста­тута СУБНОР-а Србије, а спорне одре­дбе тог статута или другог општег акта престају да важе.

Тумачење Статута

Члан 55.

Тумачење овог Статута, у целини и поје­диних одре­дби, даје Председништво Републичког одбора СУБ­НОР-а које је дужно да о томе обавести Републички одбор.

Измене и допуне Статута

Члан 56.

Промена, односно измене и допуне Стату­та, доносе се по поступку по којима је донет и овај Статут.

Ступање на снагу Статута

Члан 57.

Овај Статут je ступио је на снагу 24. јуна 2016. године, када пре­стаје да важи Статут СУБНОР-а, усвојен на сед­ници Скупштине СУБНОР-а Србије 28.12.2013. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Fair
06:3516:09 CET
ThuFriSat
min 1°C
12/1°C
8/0°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2018. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2018.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.