САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 760740Укупно посета:
  • 2435322Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

С  Т  А  Т  У  Т

САВЕЗА УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНО ОСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ

(1941-1945. и 1992. и 1999.)

 

САВЕЗ БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА ЈУГОСЛАВИЈЕ основан је као јединствена организација бораца НОР-а 30. септембра 1947. године, а САВЕЗ БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ, као самостална организација, 9. маја 1948. године, ради развијања и неговања традиција Народноослободилачке борбе, обезбеђивања социјалне сигурности бораца и ратних војних инвалида и њихових породица, као и породица палих и умрлих бораца и инвалида и других тековина те борбе. Чланство организације чинили су припадници Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије и лица која су активно и организовано радила за народноослободилачку борбу у Народноослободилачком рату 1941-1945. године.

Савез бораца Народноослободилачког рата Србије основан је 1948. године. Савез удружења бораца Народоослободилачког рата Србије постао је 1961. године својеврстан савез приступањем Удружења ратних војних инвалида Србије и Савеза резервних војних старешина Србије који је престао да буде члан Савеза удружења бораца 1969. године, када му је прописима државних органа утврђена обавеза да, као самостална организација, обавља различите послове у области народне одбране. СУБНОР Србије је правни следбеник СУБНОР-а Југославије.

Организацији савеза удружења бораца НОР-а приступио је велики број бораца који су, као припадници оружаних снага СФРЈ, учествовали у оружаним акцијама против разбијања Југославије од 1990. до 20.маја 1992. године. У Савез су се масовно укључили и учесници одбране од агресије Северноатланског пакта (НАТО) на Србију, а укључивали су се и потомци бораца и поштоваоци Народноослободилачке борбе 1941-1945., као и поштоваоци бораца против НАТО агресије.

  За време постојања СФРЈ, Савез је, као друштвено-политичка организација, учествовао у законодавној власти у већима скупштина друштвено-политичких заједница. Својство друштвено-политичке организације, Савезу је престало 1992. године, настанком нове државе (СРЈ) и измењеном политиком и скупштинским системом. Савез је наставио делатност у потпуно измењеним друштвеним и политичким условима, што чини његову улогу значајнијом и сложенијом.

Савез удружења бораца НОР-а је учесник оснивања Светске федерације бивших бораца (ФМАК) а члан је Међународне федерације покрета отпора и антифашиста (ФИР).

С Т А Т У Т

САВЕЗА УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКOГ РАТА СРБИЈЕ

(1941-1945. и 1992. и 1999.)

I   ОСНОВНЕ ОДРЕДБЕ

Карактеристике Савеза

Члан 1.

Савез удружења бораца народноослободилачког рата Србије (у даљем тексту: СУБНОР) је антифашистичка, патриотска нестраначка, борачка и инвалидска и хумани­тарна организација од посебног и јавног значаја.

СУБНОР је традиционална организација која активности заснива на тековинама народноослободилачког рата и партизанске борбе у Другом светском рату.

У СУБНОР-у је антифашизам основно опредељење чланства и организације и садржај њихове друштвене и политичке активности.

СУБНОР делује у области остваривања права бораца, инвалида и породица палих и умрлих бораца ослободилачких ратова и остваривања других циљева утврђених овим Статутом и својим програмским документима.

Начела рада и одлучивања

Члан 2.

Рад, одлучивање и целокупна активност СУБНОР-а и свих организационих делова и њихових органа заснивају се на принципима добровољности, демократског начина одлучивања и одговорности, као и равноправности чланова.

Равноправност чланова не укида начело руковођења и придржавања одлука вишег колективног или инокосног органа.

Активности СУБНОР-а заснивају се на начелу јавности.

Изузетно, начело јавности се не примењује када надлежни орган о томе донесе одговарајућу одлуку.

На свим нивоима организовања СУБНОР-а, скупштина чланова је највиши орган одлучивања.

Назив и седиште

Члан 3.

Назив удружења је: САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. и 1992. и 1999.)

Скраћени назив је: СУБНОР Србије.

Седиште СУБНОР-а је у Београду, Савски трг број 9.

Организациони и правни статус

Члан 4.

СУБНОР је јединствена организација коју чине удружења бораца у општинама и гра­довима који нису подељени на општине и удружења у окрузима, градовима који су подељени на општине и у покрајинама.

СУБНОР има својство правног лица са пра­вима, обавезама и одговорностима, која из тог свој­ства произи­лазе из важећих закона и овог Статута.

Међусобна сарадња и удруживање

Члан 5.

Органи СУБНОР-а сарађују са другим организацијама и удружењима, са политичким партијама које уважавају историјски значај НОР-а и других ослободила­чких ратова Србије и подржавају друштвени легитимитет СУБ­НОР-а као јединствене организације бораца.

Органи СУБНОР-а сарађују са државним ор­ганима о питањима која су од посебног интереса за његове чланове и грађане Републике Србије.

По сопственој иницијативи или на предлог других по циљевима сличних организација и удружења СУБНОР, може, ради остваривања заједничких интереса стварати савезе, заснивати колективно чланство или друге облике заједничког повезивања и сарадње.

Међународна сарадња

Члан 6.

На традицијама народноослободилачког рата, СУБ­НОР остварује сарадњу са орга­низацијама и удружењима бораца НОР-а 1941.–1945. године са територије бивше СФРЈ.

Ради остваривања статутарних и програмских циљева, СУБНОР остварује мултилатералну, билатералну и приграничну сарадњу са иностраним организацијама и институцијама сличне оријентације.

II   ЈАВНЕ ОЗНАКЕ И ОБЕЛЕЖЈА СУБНОР-а

Изглед заставе

Члан 7.

Застава СУБНОР-а је тробојка Србије у чијој средини је утиснут амблем СУБНОР-а, са црвеном звездом петокраком.

Назив свечане песме

Члан 8.

Свечана песма СУБНОР-а је „Партизан сам, тим се дичим“, која се испоштује стојећи.

Садржај амблема

Члан 9.

Амблем СУБНОР-а је петокрака звезда са позлаћеним зрацима.

У средини звезде су ликови партизана и партизанке с развијеном заставом испод којих је уписано 1941 – 1945. и 1992. и 1999.

Печати органа

Члан 10.

Органи удружења СУБНОР-а имају печат.

Печат свих органа је округлог облика пречника 3,5цм.

У горњем делу печата је назив органа, а у доњем седиште.

У средини печата је звезда петокрака.

Обавезна обележавања

Члан 11.

СУБНОР Србије обележава:

  • фебруар – Пробој заточеника из логора на Црвеном крсту у Нишу;
  • март – Дан агресије НАТО на Србију;
  • април – Дан пробоја Сремског фронта;
  • мај – Дан победе;
  • јул – Дан борца;
  • јул – Дан устанка народа Србије;
  • јул – Буковичка битка код Сокобање;
  • септембар – Саветовање партизанских штабова Србије у Дуленама;
  • октобар (прва субота) – Комеморација жртвама – Јајинци;
  • 13-14. октобар – Драгинац код Лознице, комеморација жртвама фашистичког терора;
  • октобар – Комеморација стрељаним родољубима у Краљеву;
  • октобар – Дан ослобођења Београда;
  • октобар – Велики школски час у Крагујевцу;
  • новембар – Батинска битка;
  • новембар – Дан проглашења Републике;
  • новембар – Битка на Кадињачи;
  • децембар – Пријепољска битка;
  • децембар – Дан формирања Прве про­летерске бригаде као прве бригаде у НОБ;
  • СУБНОР учествује у обележавању битака на Неретви и Сутјесци;
  • СУБНОР учествује (…) и на другим подручјима везаним за слободарску историју Србије.
  • СУБНОР организује самостално или са другим организацијама учествује у обележавању, одређених историјских догађаја из слободарске историје Србије, као што су Први и Други Српски устанак, Балкански ратови, Први светски рат, Мојковачка битка и пробој Солунског фронта;

СУБНОР учествује у обележавању значајних догађаја из историје народа Србије које организују државни органи Републике Србије.

СУБНОР и његова удружења обележавају и значајније догађаје и јубилеје НОР-а, дане ослобођења места, општине и града, као и најзначајније до­маће и ино­стране догађаје Србије у складу са Календаром и традицијом СУБНОР-а.

Додељивање признања

Члан 12.

Републички одбор СУБНОР-а може установити Медаљу борца, Плакету, Повељу, Захвалницу и друге облике признања, које додељује члановима и другим појединцима, коле­ктивним члановима, установама, спонзорима, донато­рима и другим да­родавцима за њихов допринос у оствари­вању ци­љева СУБНОР-а.

Општински, градски, окружни и покрајински одбори, сем Медаље борца, све облике признања из предходног ста­ва, могу самостално установити и додељивати.

Појединцима и правним лицима који помажу удружења СУБНОР-а, додељују се посебна признања у складу са Одлуком о признањима које додељује СУБНОР.

III   ОСНОВНИ ЦИЉЕВИ

Циљеви за које ће се залагати СУБНОР

Члан 13.

Сви чланови СУБНОР-а и његови органи  залагаће се:

  1. да се у регулисању права бораца и њи­хових породица полази од принципа да су у пи­тању лица којима приликом утврђивања обима пра­ва треба одати и друштвено признање за њихов до­принос у борби за слободу свих;
  2. да се борцима – инвалидима утврди пра­вична ма­теријална накнада за губитак телесног интегритета;
  3. за очување и унапређивање социјалне си­гурности, материјалног и укупног дру­штвеног по­ложаја бора­ца, инва­лида и њихових породица (запошљавање, стамбено пи­тање, здравствена реха­билитација и др.);
  4. за очување историјских вредности НОБ-а 1941. – 1945. и њених тековина и истине о НОР као антифашисти­чком рату и вредност других ос­ло­бо­дилачких ратова;
  5. за неговање, развијање и осавремењивање обеле­жавања традиција свих ослобо­дилачких рато­ва народа Србије;
  6. против фалсификовања историјске исти­не о: Првом и Другом српском устанку као пери­оду настанка мо­дерне српске државе, балканским ра­товима и улози Србије у Првом светском рату, НОБу 1941. – 1945., оружаним сукобима 90-тих година прошлог века и одбране од НАТО агресије 1999. године;
  7. против рехабилитације колаборациони­ста и кви­слинга са фашистичким окупаторима и сара­дника НАТО алијансе;
  8. за сарадњу са другим патриотским, ан­ти­фашисти­чким, хуманитарним, културним, обра­зовним, спортским и другим организацијама и уд­ружењима ради оства­ривања заједничких циљева;
  9. за сарадњу са борачким удружењима других држа­ва и међународним борачким органи­зацијама у заједничком интересу на принципи­јелним основама;
  10. да са потомцима и поштоваоцима жрта­ва кви­слиншко-колаборационистичког терора по­кре­ће поступке за правну рехабилитацију пред над­лежним судовима у складу са Законом о рехаби­литацији.

СУБНОР и његова удружења  ће својим деловањем пружати пуну подршку државним органима Републике Србије у њиховом настојању за очување тери­торијалног инте­гритета и суверенитета Србије, изградњу ефикасних инсти­туција правне државе, достојанственог, хуманог и квалитетнијег живота грађана Србије.

СУБНОР и његова удружења  усмераваће активности у при­дружива­њу свима чији је циљ ширење демократских права и антифашистичких опре­дељења грађана, њиховој равноправности, социјалној и економској сигурно­сти, остваривању права националних мањина, со­цијалној правди и других уставом загарантовних права и слобода грађана.

Активности за остваривање утврђених циљева

Члан 14.

Ради остваривања циљева, СУБНОР организује:

  1. аналитичко истраживање и континуи­рано праћење положаја и проблема бораца, инвали­да и њихових породица у областима: социјалне заш­тите, а посебно здравства, стам­бене проблема­тике и запошљавања;
  2. иницирање и активно учествовање у из­менама по­сто­јећих и предлагању нових законских решења;
  3. научне скупове из историје Народно­осло­боди­лачке борбе и других ослободи­лачких ра­това народа Србије;
  4. обележавање значајних годишњица из НОБ и дру­гих годишњица из ослободилачке борбе српског народа;
  5. посете местима где су се одиграле ве­лике битке у НОБ и друге велике битке за слободу ср­пског народа;
  6. конкурсе за израду књижевних и публи­цистичких дела са тематиком из НОБ и других ослободилачких ратова;
  7. праћење стања у музејима, поставкама о НОБ-у, стања спомен обележја уз захтеве надле­жним државним органима за њихово одржавање на нивоу какав је нужан за споменике културе и обе­лежавања значајних догађаја;
  8. остваривање увида са научним и струч­ним инсти­туцијама и кадровима у уџбе­нике исто­рије за све узрасте ученика и студената и преду­зимање потребних мера да се из образо­вања свих генерација одстране ненаучни текстови у уџбени­цима и уклоне њихови фалсификати и једнострано приказивање историјских чињеница;
  9. указивање на поступке појединих су­дова, који без озбиљног и све­страног утврђивања чиње­нич­ног стања рехаби­литују поједине домаће кви­слинге и сараднике оку­пато­ра, па и лица осу­ђена за тешке ратне злочине, упркос необоривим дока­зима утврђеним од тада на­дле­жног суда.
  10. активности које доприносе поштовању историјске истине од државних и других органа и организација, као и супростављању медијској бло­кади афирмацији истине о антифашистичкој про­шлости и садашњости;
  11. потстицање активности на заштити дру­ш­твених и политичких циљева и демократских вредности друштва и СУБНОР-а.

IV   ЧЛАНОВИ СУБНОР-а

Статус чланова

Члан 15.

Чланство у СУБНОР је добровољно.

Чланство може бити индивидуално и колек­тивно.

Индивидуално чланство може бити: редо­вно, заслужно, почасно и помажуће;

Редовно чланство је основно чланство уд­ру­жења и удруживања;           

Статус заслужног члана додељује се иста­кнутим чла­новима СУБНОР-а за њихов допринос унапређењу рада и остваривању његових циљева.

Удружења савеза бораца и СУБНОР-а могу за почас­ног члана прогласити лице које има изу­зет­не заслуге за афирмисање НОБ и других осло­боди­лачких ратова народа Србије, заступнику антифа­шистичких определења и побор­нику шире­ња демо­кратских идеја у свету.

Одлуку о проглашењу за почасног члана страног др­жављанина доноси Председништво Ре­публичког одбора СУБНОР-а.

Појединцима и правним лицима који помажу удружења СУБНОР-а, додељују се посебна признања у складу са Одлуком о признањима која додељује СУБНОР Србије.

Колективни члан СУБ­НОР-а мо­гу постати: удружење, органи­зација, ус­танова, клуб, подру­жница, секција и др. који негују традиције НОР-а или других ослободила­чких ра­това или жели да сарађује са СУБНОР-ом у ос­тваривању патриотских и хуманих циљева и антифаши­стичких опредељења.

Права и обавезе СУБНОР-а и организације која приступа СУБНОР-у, као колективни члан, регулишу се посе­бним актом који доносе на дан приступања и могу предлагати своје претставнике у органе СУБНОР-а Србије.

Услови за стицање статуса члана

Члан 16.

Члан СУБНОР-а може бити пунолетно лице анти­фашистичке, демократске и па­три­отске опре­дељености са пребивалиштем на територији Репу­блике Србије, које је:

  1. учествовало у Народноослободилачком ра­ту као припадник НОВ или ПОЈ или радило активно и органи­зовано за НОП, било у заро­бље­ништву, зат­во­ру, логору, интер­нацији, депорта­цији или при­сил­ном раду, као и њего­ви потомци и чланови породица који су остали опредељени за НОП;
  2. учествовало у јединицама и покретима отпора против фашизма изван територије Србије;
  3. учествовало у априлском рату 1941. го­дине у вој­сци Краљевине Југославије или било за­робљено као припад­ник те војске, као и чланови породица тих лица;
  4. припадало оружаним снагама ЈНА које су учество­вале у оружаним акцијама за очување СФРЈ од 1990. до априла 1992. године, као и чла­нови породица тих лица;
  5. учествовало у одбрани СРЈ и Републике Србије од НАТО агресије 1999. године и чланови њихових породица;
  6. учествовало у оружаним акцијама преду­зетим у време мира у одбрани независно­сти, суве­ренитета и терито­ријалног интегритета Репу­блике Србије и чланови њихове породице;
  7. припадник војске Србије, резервни војни састав, као и чланови њихових породица;
  8. мирнодопски војни инвалид и чланови њихових породица;
  9. цивилни инвалид рата и чланови њихо­вих поро­дица;
  10. поштовалац НОР-а и других ослободи­лачких ра­това;
  11. потомак бораца НОР-а и других ослобо­дилачких ратова;
  12. учествовало у добровољним радним акцијама;
  13. члан СУБНОР-а предложио за чланство у СУБНОР-у;
  14. Члан СУБНОР-а може постати и лице од 14 до 18 година живота уз изјаву које сâмо даје, с тим што соп­ственој изјави треба приложити и изјаву његовог законског заступника;
  15. Лице млађе од 14 година може се учла­нити у СУБНОР само уз сагласност његовог зако­нског заступника у складу са законом.

Лице које је препоручено за пријем у чланство или самоиницијативно жели пријем у чланство СУБНОР-а, подноси пријаву – захтев са изјавом о прихватању Статута и програмских циљева СУБНОР-а Србије.

Неспојивост функција

Члан 17.

Чланство у СУБНОР-у чине страначки нео­предељена лица и припадници разних поли­тичких партија под условом да прихватају статут и циљеве СУБНОР-а.

Функционери политичких партија, чланови СУБ­НОР-а, не могу бити на руководећим функци­јама у орга­нима СУБНОР-а.

Чланови руководећих органа СУБНОР-а не могу би­ти на руководећим функцијама у полити­чким партијама чији су чланови.

Чланска књижица

Члан 18.

Члану удружења бораца издаје се чланска књижица која је јединствена за чланство СУБНОР-а.

Облик и садржај чланске књижице утврђује Председништво Републичког одбора.

Пријем у чланство и престанак

Члан 19.

Општинска, градска и месна удружења СУБ­НОР-а примају лице у редовно чланство.

Надлежни орган окружног, градског подеље­ног на општине, покрајинског и републичког СУБ­НОР-а могу антифашистички опредељена лица за­служна за развој дру­штвене средине или струке примити у редовно чланство.

Престанак чланства у СУБНОР-у може на­стати по сопственој вољи члана или када удружење констатује да члан делује противно статуту и ци­љевима СУБНОР-а.

Искључени члан може уложи­ти приговор вишем органу у СУБНОР-у, чија је одлука коначна.

Члан може, због активности супротне инте­ресима СУБНОР-а, бити суспендован до коначне одлуке надлежног органа.

Члан СУБНОР-а не може истовремено да буде члан сродног или сличног удружења, чији су циљеви или деловање противни Статуту СУБНОР-а.

Права члана

Члан 20.

Члан има право да:

  1. бира и да буде биран у органе СУБНОР-а;
  2. равноправно са другим члановима уче­ствује у раду удружења;
  3. непосредно или преко органа удружења учествује у доношењу одлука;
  4. буде информисан о активностма;
  5. даје примедбе на рад и предлоге за унапређење рада СУБНОР-а;

Дужност члана

Члан 21.

Члан је дужан:

  1. да плаћа чланарину, чију висину утврђује Републички одбор;
  2. да доприноси остваривању Статутом утврђених циљева удружења;
  3. да се придржава Статута и програмских опредељења;
  4. да чува углед и достојанство СУБНОР-а;
  5. да обавља и све друге послове које му повере надлежни органи.

V   НАЧИН ОДЛУЧИВАЊА И ИЗБОРИ

Доношење одлука и утврђивање ставова

Члан 22.

Одлуке и ставове удружења и органи СУБНОР-а до­носе самостално и за то су одговорни пред чланством и јавношћу, у складу са законом и статутом.

Органи у СУБНОР-у одлучују већином гласова присутних чланова када је присутна већина чланова, уколико овим Статутом или посебном одлуком није другачије про­писано.

У случају да одлука или став за део или целу организацију у удружењима или СУБНОР-у није могла бити донета, одлуке и ставове за део или целу организацију доно­се виши органи СУБНОР-а.

Одлуке које су супротне одредбама статута и закона немају правно дејство.

Избори

Члан 23.

Избори у СУБНОР-у одржавају се сваке четврте године, а могу се према потреби одржавати и допунски, пре­времени или ванредни избори, уз могућност реизбора.

Изборе, односно ванредне избо­ре, заказују одговарајући органи СУБНОР-у за своје подручје када ситуација то налаже.

Ванредне изборе могу за­казати и организовати и виши органи СУБНОР-а.

О начину избора, тајном или јавном гласању, броју кандидата, замени или допуни чла­нова органа и извршних органа, самостално одлучују удружења односно органи СУБНОР-а.

Месна, општинска, градска, окружна и покрајинска удружења су део јединственог система организције СУБНОР-а.

Скупштина чланова

Члан 24.

Скупштину чине сви регистровани чланови удружења или представници чланова.

У току четири године скупштине се могу одржавати по потреби а редовне седнице  једном годи­ш­ње, у складу са материјално-финансијском ситуацијом.

Највиши органи СУБНОР-а између одржавања изборних скупштина су извршни органи које бирају скупштине из свог састава и састава чланства СУБНОР-а.

Овлашћење извршног органа

Члан 25.

Извршни органи у СУБНОР-у могу, уместо изабраног члана, да кооптирају другог члана извршног органа, али највише до једне четвртине укупног броја чланова.

VI   ОРГАНИЗОВАЊЕ УДРУЖЕЊА И ЊИХОВИХ ОРГАНА

Месна и интересна удружења 

Члан 26.

СУБНОР се организује у удружења Савеза бораца у месним заједницама, општинама, градовима који нису поде­љени на општине, у окрузима, градовима подељеним на општине и покрајинама.

У СУБНОР-у се могу организовати и посе­бни облици организовања у којима се испољавају и посебни интереси чланова.

У месним заједницама са малим бројем чла­нова могу изабрати повереника, у складу са Ста­тутом општинског удружења.

Удружења Савеза, да би могла користити сва права у оквиру Савеза удружења НОР-а Србије, укључујући имовинска, морају бити регистрована тако да им назив почиње речима „Савез удружења бораца НОР-а (1941-1945. 1992. и 1999.)“, а додаје се назив општине, града, округа или аутономне покрајине. Скраћени назив: “СУБНОР општине…, града…, округа …, АП.“

Организовање у месним заједницама

Члан 27.

Удружење бораца у месној заједници је поче­тни облик организовања СУБНОР-а.

У месним заједницама са малим бројем чла­нова Савеза бораца могу се образовати секције, подружнице, огранци као делови удружења у опш­тини, односно граду који није подељен на општине.

Више месних заједница са малим бројем чланова могу образовати месно удружење Савеза бораца.

Општинско и градско удружење

Члан 28.

У општини и граду који није подељен на општине осно­вни облик организовања је удружење.

Интересно организовање

Члан 29.

Чланови СУБНОР-а који делују у оквиру организације и удружења града, округа или покрајине, ради остваривања посеб­них циљева, могу, по интерес­ном основу формирати секције (бораца партизан­ских одреда већих војних јединица и сл.).

По оцени или договору органа СУБНОР-а, секције, односно други облици органи­зо­вања, могу се образовати за једну или више општина, град, односно више градова, покрајина.

При удружењима и органима СУБНОР-а могу се интересно организовати друга удружења, односно формирати друге секције, клубови и домови као облици окупљања и деловања бораца и инва­лида.

Своја основна статутарна права и обавезе чла­нови интересних удружења и секција остварују у општинским, градским, окружним односно по­крајинским удружењима СУБНОР-а.

Ради што складнијег деловања секција односно других облика интересног организовања при органима СУБ­НОР-а могу се организовати коорди­национи одбори.

Сви облици интересног организовања на својим избор­ним скуп­штинама бирају предсе­дника,  секретара и благајника, одно­сно извршни и надзорни одбор.

Удружења и органи СУБНОР-а развијају и актив­ности на организовању друштава и удружења за чување и заштиту споменика и спомен обележја и неговање традиција НОР-а, као и других ослободилачких ратова Србије.

Органи Општинских удружења и удружења у градовима

који нису подељени на општине

Члан 30.

Скупштину чине сви чланови удружења, од­носно изабрани представници.

Скупштина расправља о раду удружења и до­носи одлуке и закључке, бира општински – градски одбор, одно­сно председништво и надзорни одбор, чланове који је пред­стављају у скупштинама СУБ­НОР-а у округу, у складу са критеријумима утврђеним у овом Статуту.

Општински, односно градски одбор, или пре­дсед­ништво је највиши орган општинског – град­ског удружења између две скупштине.

Општински и градски одбор Савеза бораца бира председништво, председника, једног или ви­ше подпредсед­ника и секретара.

Зависно од потре­бе општински, односно градски одбор може бирати и заменика председника.

У општинским и градским удружењима где је пред­седништво изабрано као највиши орган између две скупштине, бирају се само функцио­нери наведени у претходном ставу.

Између две скупштине извршни органи у општин­ским, градским удружењима, зависно од процењене потребе, могу вршити промене у свом саставу aли без нарушавања принципа који су при­мењени приликом њиховог избора.

Надлежности општинских и градских одбора

Члан 31.

Општински и градски одбори организују, у складу са одредбом статута, активност и деловање општинског – градског удружења, бавe се реша­вањем питања социјално – здравствене заштите бо­раца и ин­валида, развија активности на неговању традиција НОР-а, сарађује са другим органи­за­цијама и органима власти и организује разноврсне актив­ности на прику­пљању средстава за финанси­рање свог рада и актив­ности савеза бораца у општини, односно граду.

У том циљу, све организације СУБНОР-а редовно прате објављивање конкурса или других позива за подношење пројеката које објављују органи локалне самоуправе из области борачко-инвалидске заштите, неговања традиција ослободилачких ратова и споменичке баштине.

Општински, односно градски одбори воде комплетну евиденцију чланства удружења према обрасцима који су истоветни за целокупно члан­ство  СУБНОР-а.

Општински, односно градски одбор може по­ве­рити председништву да обавља послове и зада­тке из предходног става уз обавезу истог да о томе, у утврђеним роковима, извештава општински, од­носно градски одбор.

Органи на територији округа

Члан 32.

СУБНОР у окрузима чине градска и општи­нска удру­жења.

Скупштину чине чланови изабрани на скуп­штинама градских и општинских удружења.

Скупштина бира чланове окружног и надзорног одбора СУБНОР-а округа и Председни­штво окружног одбора.

На подручју аутономних покрајина послове окружних одбора обавља Покрајински одбор СУБНОР-а.

Окружни одбори

Члан 33.

Окружни одбор је извршни орган организа­ције СУБ­НОР-а у округу и облик дого­­варања и усмеравања рада борачких организација градова и општина на свом подручју.

Окружни одбор из свог састава бира председника, потпредседника или заменика и секретара, а надзорни одбор председника.

Окружни одбор подстиче, усмерава и координира рад, активности и деловање општинских и градских удружења и њихових извршних органа, као и координационих одбора интересних удружења и других облика организовања у округу и стара се о њиховом повезивању са одго­варајућим организацијама и органима на нивоу округа и Републике.

Окружни одбор је одговоран за остваривање ставова, одлука и политике коју утврђује СУБНОР Србије.

Окружни одбор посебно се ангажује на обез­беђивању материјално – финансијских услова за свој рад, као и за рад и активности општинских и градских удружења и њихових извршних органа.

Окружни одбор је највиши орган СУБНОР-а између две Скупштине.

Савез удружења у градовима подељеним на општине

Члан 34.

СУБНОР у градовима подељеним на општине чине општинска удружења.

Скупштину чине сви чланови СУБНОР-а, а представљају је чланови изабрани на ску­пштинама општинских удружења.

Скупштина разматра активности и деловање Савеза бораца, бира Градски одбор и Надзорни од­бор и чланове за окружну односно покрајинску скупштину СУБНОР-а.

Градски одбор

Члан 35.

Највиши орган између две скупштине је Гра­дски одбор.

На избор председништва Градског одбора и функ­цио­нера сходно се примењују одредбе овог Статута које се односе на изборе у општинама.

На нивоу града при градском одбору могу се орга­низовати секције и друга интересна удружења бораца и њихови координациони одбори.

Градски одбор одлуком утврђује начин организовања и деловања секција и других интересних удружења.

Градски одбор разматра питања организовања и деловања општинских удружења и других удружења и секција у оквиру града, материјално – социјални положај бораца, стање спомен-обележја и активности на неговању традиција НОР-а, стара се о обезбеђивању материјално – финан­сијских ус­лова за деловање органа и удру­жења у градовима.

Скупштина доноси Статут, а Градски одбор и Председништво у свом домену доносе одлуке, закљу­чке и ставо­ве о организовању фондација и задужбина, предузећа и уста­нова и начину упра­вљања имовином као и другим облицима деловања Савеза бораца.

Органи СУБНОР-а у граду одговорни су за остваривање ставова, одлука и политике коју утврђују органи СУБНОР Србије.

Савез удружења у покрајинама

Члан 36.

Општински савези удружења бораца НОР-а на подручју аутономних покрајина чине Савез удружења бора­ца НОР-а Вој­водине и Савез удружења бораца НОР-а Косова и Мето­хије.

Скупштина разматра активности и деловање СУБ­НОР-а у покрајини, доноси Статут, ставове и закључке, бира Покрајински одбор СУБНОР-а и Надзорни одбор и чланове за Скупштину СУБ­НОР-а Србије.

Највиши орган између две Скупштине у СУБНОР-у покрајине је Покрајински одбор СУБ­НОР-а, који бира Пред­се­дништво, предсе­дника, једног или више потпредседника и секретара. У зависности од оцењене потребе Покрајински одбор може имати и бирати и за­меника председника.

Организовање и деловање Савеза удружења бораца НОР-а у покрајинама и садржај рада њихо­вих органа, раз­рађују се и утврђују Статутом, које у складу с одредбама Статута СУБНОР-а Србије, доносе органи СУБНОР-а у по­крајинама.

Покрајински органи СУБНОР-а одговорни су за ос­тваривање ставова, одлука и политике коју утврђују органи СУБНОР-а Србије.

Републички органи СУБНОР-а

Члан 37.

Органи СУБНОР-а су: Скупштина, Репу­бли­чки од­бор, Председништво и Над­зорни одбор.

Састав и избор Скупштине СУБНОР-а

Члан 38.

Скупштину СУБНОР-а Србије чине претставници изабрани у окружним, градским и покрајинским организацијама и чланови које одреди Председништво Републичког одбора.

Број чланова који се бирају у складу са пре­дходним ставом утврђује Председништво Ре­публичког одбора уз примену критеријума број­но­сти чланова у изборним једи­ницама и других кри­теријума од значаја за деловање организације СУБ­НОР-а на тери­торији целе Републике.

Надлежност Скупштине СУБНОР-а

Члан 39.

Скупштина СУБНОР-а:

  • усваја Статут и његове измене и допуне;
  • бира и разрешава председника СУБНОР-а Србије као лице овлашћено за пред­ста­в­љање и заступање СУБНОР-а;
  • одлучује о удруживању у савезе, на предлог Ре­публичког одбора;
  • усваја годишњи финансијски извештај;
  • одлучује о статусним променама и престан­ку рада СУБНОР-а;
  • доноси програме деловања СУБНОР-а и планове рада;
  • усваја друге опште акте СУБНОР-а;
  • бира и разрешава чланове републичког и надзор­ног одбора;
  • разматра извештаје о раду извршних орга­на;

Ванредне седнице одржавају се изу­зетно на ос­нову процене о потреби од стране Председништва Републичког одбора СУБНОР-а или по зах­теву најмање једне трећине чланова Републичког одбора. Ванредна телефонска скупштина може се одржати ако је неопходно хитно поступање.

Захтев за одржавање ванредне седнице од стране чланова Републичког одбора подноси се у писаној форми и мора бити образложен са прецизирањем питања која ће се раз­матрати.

Седницу Скупштине сазива председник СУБНОР-а Србије у складу са одлуком Председништва Републичког одбора.

Скупштина бира свог председaвајућег и Радно председништво јавним гласањем.

Скупштина пуноправно одлучује ако седни­ци при­суствује више од половине чланова.

Скупштина одлучује већином гласова прису­тних чла­нова.

Одређене послове из своје надлежности Ску­пштина може поверити да их обавља Републички одбор, уз обавезу да о извршењу ових послова обавести Скупштину.

Састав и избор Републичког одбора

Члан 40.

Републички одбор је извршни орган Скуп­штине, чија је обавеза да се стара о оствари­вању циљева СУБНОР-а утврђених овим Статутом.

Одбор је највиши орган СУБНОР-а између две сед­нице Скупштине.

Републички одбор има 61 члана, од којих се на пре­длог председника Репу­бличког одбора бира десет чланова из редова бораца и истакнутих чланова СУБ­НОР-а.

Мандат чланова Републичког одбора траје четири године и могу бити поново бирани.

Председник СУБНОР-а Србије је и председник Републичког одбора. Репу­бли­­чки одбор из својих редова бира заменика предсе­дника, два потпредседника и секретара.

Надлежност Републичког одбора

Члан 41.

Републички одбор:

  1. руководи СУБНОР-ом између седница Скуп­ш­тине;
  2. доноси одлуке којима се остварују циље­ви СУБНОР-а;
  3. доноси одлуке у области материјалног и финан­сијског пословања;
  4. прати деловање удружења и СУБНОР-а у Репу­блици и помаже им у раду;
  5. спроводи закључке Скупштине;
  6. заказује изборе у СУБНОР-у;
  7. разматра материјални и укупан социјални положај бораца, инвалида и породица палих и умр­лих бораца и пре­дузима мере за побољшање тог положаја;
  8. оцењује активности у вези са неговањем и разви­јањем традиција из НОР-а и дру­гих ослобо­дилачких ратова Србије;
  9. разматра остваривање сарадње са другим удруже­њима, политичким странкама и органима власти;
  10. разматра остваривање међународне сарадње;
  11. доноси одговарајућа акта о управљању имовином удружења и СУБНОР-a;
  12. обавља друге послове који су од интереса за СУБНОР Србије у складу са Стату­том и зако­ном;
  13. бира Председништво као извршни орган Одбора у саставу од најмање 15 чланова;
  14. доноси одлуку о колективном пријему у чланство СУБНОР-а Србије;
  15. разматра услове и доноси одлуке о Савезу (Унији) са другим удружењима бораца и инвалида ослободилачких ратова Србије.

Републички одбор доноси одлуке о својој органи­зацији.

По предлогу Председништва и у консулта­цији са другим органима СУБНОР-а одлучује о формирању и сас­таву коорди­на­ционих одбора ин­тересних удружења, савета, комисија и других ста­лних и привре­мених тела, уколико овим Статутом то није предвиђено као самостална надле­жност Председни­штва.

Председништво Републичког одбора

Члан 42.

Председништвом Републичког одбора руко­води пре­дседник PO СУБНОР-а.

Председништво Републичког одбора је одго­ворно за остваривање одлука Републичког одбора.

Председништво самостално:

  1. разматра актуелна друштвена кретања и у вези с тим активности удружења СУБНОР-а и њи­хових органа;
  2. прати стање у остваривању права бораца, инва­лида и породица палих и умр­лих бораца и пре­длаже надле­жним државним органима мере за по­бољшање положаја;
  3. анализира стање у области здравствене и соци­јалне заштите бораца, инвалида и породица па­лих и умрлих бораца, предлаже и предузима по­требне мере које допри­носе заштити ове изузетно осетљиве категорије осигураника – чланова СУБ­НОР-а;
  4. организује активности на одржавању спо­ме­ника и спомен-обележја и неговању традиција НОР-а;
  5. остварује сарадњу са другим удружењима као и са органима власти о питањима од интереса за борачко – инва­лидску популацију;
  6. даје предлоге Републичком одбору за об­разовање координационих одбора и коми­сија уко­лико се образују при Републичком одбору, као и предлог састава;
  7. образује радна тела Председништва;
  8. прати текуће активности удружења СУБ­НОР-а, заузима ставове и доноси одлуке;
  9. координира рад радних тела и координа­ционих одбора при Републичком одбору;
  10. утврђује јединствен образац за евиденцију члан­ства СУБНОР-а у Републици;
  11. именује представнике СУБНОР-а у орга­не, орга­низације и установе када обављају одређене послове за потребе СУБНОР-а или од ин­тереса за СУБНОР;
  12. у складу са законом и овим Статутом утврђује на­чин управљања и располагања имо­вином у својини СУБНОР-а;
  13. одлучује о проглашењу страног државља­нина за почасног члана СУБНОР-а Србије;
  14. прати усклађеност аката удружења са Ста­тутом, отклања из правног уређења несагласна акта или одредбе, обавештава Републички одбор о ста­њу правне уређености организације;
  15. Председништво обавља и друге послове од инте­реса за СУБНОР Србије;
  16. у случају повреде угледа удружења, одре­даба Ста­тута и интереса СУБНОР-а може да сус­пендује орган или распусти организацију, распише и спроведе нове изборе;
  17. води кадровску политику;
  18. разматра кадровску проблематику у удру­жењима и СУБНОР-у и доноси кадров­ска решења у оквиру само­сталне надлежности Предсе­дништва;
  19. именује и разрешава директора, чланове управног и надзорног одбора и даје предходно одобрење на предлог измена и допуна Статута Специјалне болнице „Бањица“;
  20. разматра и утврђује предлоге извештаја и завршног рачуна Специјалне болнице „Бањица“ и расправља о питањима њеног пословања;
  21. разматра кадровску проблематику у удружењима и СУБНОР-у и доноси кадровска решења у оквиру само­сталне надлежности Председништва;
  22. обавља права и обавезе оснивача фондације „Драгојло Дудић“.

Председништво може доносити одлуке из надлежности Републичког одбора када овај није у могућности да се састане, уз обавезу да о томе обавести Републички одбор на његовој првој седници.

Председништво остварује сарадњу са борачким организацијама других земаља, са међународним организацијама ратних ветерана и антифашистичких покрета – ФМАК, ФИР и др.

Председништво иницира, помаже и усмерава сарад­њу организација СУБНОР-а са борачким и антифашистичким организацијама других земаља.

Радна тела Председништва

Члан 43.

Председништво образује следећа радна тела и именује њихов састав:

  1. Комисија за неговање традиција НОР-а и ослободилачких ратова Србије;
  2. Комисија за борачко-инвалидску заштиту;
  3. Комисија за информисање и издавачку делатност.
  4. Комисија за организациона питања;
  5. Комисија за имовинска и материјално-финансијска питања;
  6. Комисија за правна и статутарна питања;
  7. Комитет за међународну сарадњу.

Радна тела Председништва обављају послове и за друге органе СУБНОР Србије.

Председништво именује Управни одбор Фо­ндације „Драгојло Дудић“, жири и верификује одлуке жирија;

Председништво именује Издавачки савет, Главног и одговорног уредника и Редакцију листа „Борац“ и Портала СУБНОР-а.

Председник Републичког одбора

Члан 44.

Председник Републичког одбора је исто­вре­мено и председник Председништва и руководи ње­говим радом.

Председник за свој рад одговора Скупштини и Републичком одбору.

Заменик председника и потпредседници обављају послове које им повери председник.

Председник сазива и председава седници Републичког одбора и Председништва, координира рад органа и радних тела Републичког Одбора и Председништва и представља их пред државним органима, другим организацијама и удружењима.

Секретар Републичког одбора

Члан 45.

Секретар Републичког одбора СУБНОР-а се стара о извршавању одлука Репуб­личког одбора и Председништва, припрема седнице и обавља текуће послове ових органа.

Секретар Републичког одбора је и руково­дилац Стручне службе у Одбору.

Председник усмерава и даје упутства секре­тару за послове које обавља.

Надзорни одбор

Члан 46.

Надзорни одбор има три члана.

Чланови Надзорног одбора из свог састава бирају председника.

Мандат чланова надзорног одбора траје че­тири године и могу бити поново бирани.

Надзорни одбор контролише спровођење законитости у области финан­сијског пословања и о налазима извештава Председништво.

VII   ФИНАНСИРАЊЕ И ИМОВИНА СУБНОР-а

Финансијска средства

Члан 47.

Финансијска средства СУБНОР-а обезбеђују се из чланарине, прилога правних и физичких лица, прихода од имовине СУБНОР-а, легата, прихода из делатности које организују органи СУБНОР-а, сре­дстава из буџета Репу­блике Србије, средстава једи­ница територијалне аутономије и буџета и фондова јединица локалне самоуправе одобрених за финан­сирање ре­довног рада и појединачних програма по годиш­њим конкурсима.

Висина и начин коришћења чланарине утвр­ђује се одлукама Републичког органа СУБНОР-а.

Чланарина је приход општинских организа­ција СУБ­НОР-а.

Републички одбор и Председништво прате и разматрају материјалне и финансијске услове за рад удружења и органа у СУБНОР-у Србије и пре­дузимају потребне мере.

Имовина

Члан 48.

Имовина СУБНОР-а Србије је јединствена и њоме располажу и управљају надлежни органи СУБНОР-а са мо­гућношћу укњижења на поједине делове имовине.

Републички одбор доноси правилник о на­чину кори­шћења и располагања имовином.

Формирање фондација, задужбина, предузећа и установа

Члан 49.

Организације и органи СУБНОР-а, самостално или у сарадњи са другим органи­за­цијама могу да формирају фондације и задужбине за хуманитарне и соци­јалне намене, као и предузећа и уста­нове у складу са важећим прописима.

Средства и друга имовина после престанка рада

Члан 50.

Престанком рада општинских удружења и градских која у свом саставу немају општинска удружења у њиховом саставу, њихова имовина и средства припадају надлежном окружном одбору СУБНОР-а.

Престанком рада СУБНОР-а округа, града са више општина и покрајине, њихова имовина и сре­дства припашће СУБНОР-у Републике.

Престанком рада СУБНОР-а ње­гова имо­вина и средства преноси се борачкој орга­низацији Србије са истом или сличном дела­тношћу и циљевима које је имао СУБНОР.

VIII   ИНФОРМАТИВНА И ИЗДАВАЧКА ДЕЛАТНОСТ

Информисање

Члан 51.

За остваривање циљева и задатака СУБНОР-а, органи СУБНОР-а самостално или у сарадњи са другим орга­низацијама, организују информисање о раду органа и деловању СУБНОР-а као и издавачку делатност.

Републички одбор и други органи у СУБНОР-у могу издавати информативна гласила и дру­ге публикације и у сарадњи с другим организацијама, што уређују својим одлу­кама.

Званично информативно гласило републичких органа СУБНОР-а су лист „Борац“ и Портал СУБНОР-а.

Награде и конкурси

Члан 52.

Ради подстицања стваралаштва о народно­ослободилачком рату и других ослободилачких ра­това српског народа из области историјских наука, књижевности, публи­цистике и другог уметничког стваралаштва, Републички одбор и органи СУБ­НОР-а могу, у складу са материјалним могућностима, организовати фондације или на други начин прикупљати средства за додељивање награда најбољим објављеним и приказаним делима.

Фондација „Драгојло Дудић“

Члан 53.

Фондацију „Драгојло Дудић“ основао је 1971. године Републички одбора СУБНОР-а Србије. Сваке године се организује књижевнo-историографски конкурс који носи име народног хероја Драгојла Дудића, првог председника Народно-ослободилачког одбора Србије, и похваљују и награђују аутори из области ослободилачке борбе народа Србије, антифашизма и изградње демократске државе и савременог друштва.

IX   ПРЕЛАЗНЕ И ЗАВРШНЕ ОДРЕДБЕ

Начела статутарности

Члан 54.

Скупштине удружења савеза бораца у оп­штинама и градовима који нису подељени на општине, окрузима, градовима који су подељени на општине и покрајинама, доносе своје статуте у којима, сагласно Закону о удружењима и овом Статуту, могу детаљније разрадити организо­вање и на­чин рада својих удружења и савеза, њихових извр­шних органа и тела, као и других питања од инте­реса за СУБНОР Србије.

Начин рада органа СУБНОР-а и друга пи­тања која нису уређена овим Статутом, удружења и СУБНОР могу уредити у складу са  Законом и својим стату­тима.

Статути и друга општа акта удружења у месним организацијама, општинама, окрузима, градовима и покрајинама морају бити у сагласности са овим Статутом и Зако­ном о удружењима.

У случају несагласности примењују се одре­дбе Ста­тута СУБНОР-а Србије, а спорне одре­дбе тог статута или другог општег акта престају да важе.

Тумачење Статута

Члан 55.

Тумачење овог Статута, у целини и поје­диних одре­дби, даје Председништво Републичког одбора СУБ­НОР-а које је дужно да о томе обавести Републички одбор.

Измене и допуне Статута

Члан 56.

Промена, односно измене и допуне Стату­та, доносе се по поступку по којима је донет и овај Статут.

Ступање на снагу Статута

Члан 57.

Овај Статут je ступио је на снагу 24. јуна 2016. године, када пре­стаје да важи Статут СУБНОР-а, усвојен на сед­ници Скупштине СУБНОР-а Србије 28.12.2013. године.

ПРЕДСЕДАВАЈУЋИ СКУПШТИНЕ

СУБНОР-а СРБИЈЕ

Мирољуб Стојчић

Једно реаговање на Статут

  • Todor Pavlov каже:

    Statut SUBNOR-a je poslednji bastion socijalističkog perioda i ideala opstanka u sadašnjem vremenu i kapitalizmu boračke organizacije koja baštini tekovine socijalističke izgradnje NOR-a i antifašizma, nadam se da će u budućnosti SUBNOR imati više članova i da će naosnovu ovoga statuta poboljšati očuvanje i veću afirmaciju mladih ljudi i budućih naraštaja za očuvanjem socijalističke izgradnje i tekovine NOR-a i komunističke revolucije. drug Todor Pavlov http://www.todorpavlov.blogspot.com/

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Rain Shower
07:0915:58 CET
SatSunMon
min 0°C
3/-1°C
3/-3°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.