Шумарице

ФАШИСТИМА СУ И ДЕЦА БИЛА КРИВА

У октобру Србија слави слободу као најужи део савезничке антихитлеровске коалиције у Другом светском рату, али се са најдубљим пијететом присећа и жртава несразмерно великим у односу на друге окупиране земље у најезди фашиста.

Једно од најстрашнијих стратишта су Шумарице у Крагујевцу, где су крволочним нацистичким освајачима и деца била крива тог 21.октобра 1941.године. Јединице немачког Вермахта су, задојене расистичком и идеолошком мржњом, у одмазди бескрупулозно ликвидирале у срцу Шумадије преко три хиљаде недужних људи похватаних где су стигнути, међу њима и најмање три стотине ученика средњих школа изведених из учионица заједно са професорима и петнаестак дечака уличних чистача обуће.

Тако је тадашња периферија Крагујевца постала стравично стратиште и завет свим будућим генерацијама и целом свету да се злочин над становништвом и државом поробљеној силом топуза никад и нигде неће заборавити.

Шумарице су у поратним годинама, по доласку слободе, убрзо прерасле у Спомен парк са огромним гранитним белим спомеником чија раширена крила симболично подсећају на треће оделење петог разрада крагујевачке гимназије из које је убијено највише деце.

На дан страдања, као и сваке године, одржана је комеморација у присуству више хиљада људи из разних крајева.

Председник Републике Александар Вучић положио је венац и минутом ћутања одао вечну пошту.

Сенима стрљаних родољуба поклонили су се, у име Владе Републике Србије, председница Ана Брнабић и министри Славица Ђукић Дејановић, Зоран Ђорђевић и Вања Удовичић.

Пошту су одали и амбасадори Руске Федерације, Немачке и Аустрије, као и представници многих организација и грађани.

СУБНОР Србије су, уз велики број чланства, заступали заменик председника Видосав Ковачевић и председник Окружног одбора Шумадије Жељко Зиројевић.

У Спомен парку је приказано, на Великом школском часу историје, сценско дело Крагујевчанина Мирка Демића, у извођењу домаћих и београдских уметника и режији Марка Мисирача, које на убедљив и потресан израз дочарава судбину мученика покошених рафалима избезумљених окупаторских солдата. Аутор је судбину Шумадинаца повезао и са масакрираним Србима у усташком логору у Јасеновцу током Другог светског рата, у жељи да човечанству, које и сада грца у нехуманим недаћама, да рата и мржње не сме бити и човек човеку не треба да буде вук кад се добром речју и дијалогом може спречити свако насиље и, још више, звецкање оружјем као увод и у теже окршаје.

СУБНОР Србије, масовна традиционална антифашистачка организција, која у својим редовима има и ветеране, стално подсећа да управо борци боље о свих знају шта је ратовање и због тога се увек опредељују за мир и сарадњу.