САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 773689Укупно посета:
  • 2469642Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

СВЕДОК СРПСКОГ ЈУНАШТВА

Поводом стопрвегодишњице битке на Легету, у којој су се јуначки борили и страдали у таласима Саве борци Тимочке дивизије Првог позива, посебно првопозивци 13.пука „Хајдук Вељко“ 14. и  15.пука Првог позива,  одржан је комеморативни скуп.

Сенима хероја са Тимока, Мораве и Ресаве, који су се делима узнели у вечност на овом легендарном бојишту, поклонили су се представници Удружења потомака и поштоваоца ратова од 1912. до 1920. године, Сремска Митровица, СУБНОР-а Аутономне покрајине Војводине, општина Неготин, Шабац, Параћин, Рума, Велике Дренове насеља из кога је што у борби што у таласима Саве животе изгубило седамдесет бораца као и представници СУБНОР-а Срeмска Митровица и одбора из сремских села Лаћарак, Шашинци и Јарак и других.

Делегације су положиле венце и цвеће на споменик који је на иницијативу Соколског друштва Сремска Митровица подигнут 23. септембра 1923. године, као неми сведок прохујале али славне прошлости српског јунаштва. Према традицији венац Друштва за неговање традиција ратова од 1912. до 1920. године бачен је у реку Саву.

 Битка на Легету под називом „Сремска операција“ догодила се у времену од 5. до 7. септембра 1914. године. Тимочка дивизија Првог позива имала је тактички задатак – форсирање Саве да би се брзом акцијом задржале непријатељске војне јединице које су после Церске битке истеране из Србије. Највећи терет прелаза преко Саве код Чеврнтије изнели оу 13.пук „Хајдук Вељко“, и делови 14. и 15.пука, сви првопозивци. Битка на Легету била је најтрагичнија у свим нашим ослободилачким ратовима и истовремено прва српска речна „Плава гробница“.

Свој тактички циљ и задатак због кога је кренула преко Саве да омете непријатеља и омогући Првој армији несметане акције Тимочка дивизија је у потпуности успела. Војнички је доживела тежак пораз и страдање: око 2000  погинулих, несталих или оних које је однела Сава и око  5000 заробљених и спроведених у аустроугарске логоре. За већину њих  се  не зна где су интернирани. Многи се никад нису вратили.

СВЕБОР дружина из Сремске Митровице  организовала је марш посвећен јунацима Тимочке дивизије. Учесници су били чланови Соколског друштва, Друштва за неговање традиција ослободилачких ратова Србије до 1918.године, представници Војске Републике Србије, подружница планинарског друштва у Сремској Митровици, грађани и омладина Сремске Митровице, а  кретали су се на стази дугој 12 километара од Чеврнтије до поља Легет.

Одржани су комеморативни скуп и парастос жртвама фашистичког и усташког терора на Спомен гробљу у Сремској Митровици. Усташе су под командом Анте Павелића и Виктора Томића у Сремској Митровици у времену од 1941. до 1944. године завели страховладу. Предузели су у мају и јуну 1942. године  офанзиву у Срему и на Фрушкој гори против НОП-а и партизанских јединица али и симпатизера НОП-а. После неуспеха у офанзиви усташе су убиле или стрељале 7950 патриотски опредељених Сремаца и Сремкиња. Међу страдалима је био и познати сликар Сава Шумановић.

Ова два историјска догађаја чврстим и нераскидивим нитима повезују питоми Срем и Тимочку и Неготинску Крајину.  Станко Пауновић Вељко данас Народни херој, заједно са Бошком Палковљевићем Пинкијем био је један од организатора устанка у Срему и на Фрушкој Гори. Погинуо је у усташко-немачкој  офанзиви на Фрушкој гори.

Порука са скупова свела се у једну једину  реченицу: Чувајте  и негујте слободу, јер смо свако њено освајање скупо платили.

Конкурс

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА „ДРАГОЈЛО ДУДИЋ“

р а с п и с у ј у

47. наградни конкурс за књижевно-историографске радове

за 2018. годину

За необјављене радове из књижевности и историографије о ослободилачкој борби и неговању традиција у години у којој обележавамо 77 година устанка народа Србије и седам деценија постојања СУБНОР-а Србије.

Конкурс за књижевност обухвата све области књижевног стваралаштва, а из историографије – истраживачке, публицистичке и мемоарске радове, који се односе на неговање традиција Народноослободилачког рата и ранијих ослободилачких ратова и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2018. године.

Радове потписати шифром, а у посебној затвореној коверти доставити основне податке о аутору.

Жири ће најбоље радове наградити и похвалити.

Радове доставити на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком „За конкурс „Драгојло Дудић“.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 15. новембра 2018. године, а награде и похвале уручене 17. новембра 2018. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
19°
Heavy Thunderstorm
04:5220:27 CEST
FriSatSun
21/11°C
21/11°C
21/12°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2018. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2018.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.