САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758521Укупно посета:
  • 2430607Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

НЕМА РЕХАБИЛИТАЦИЈЕ ЗЛОЧИНА И ЗЛОЧИНАЦА

Лист „Политика“ је у издању од 16.8.2013.г. објавио широку информацију из Одбора Владе Србије за неговање традиција ослободилачких ратова, која ће засигурно заинтересовати широку јавност у нашој земљи и иностранству.

 

26 реаговања на Традиција

  • Lune каже:

    Matija Beckovic i Emir Nemanja Kusturica su clanovi tzv „krunskog saveta“.
    …………………………………………………………………………………………………
    Posle 5. oktobra 2000. godine premijer srpske vlade Zoran Đinđić postavio je pitanje dalje budžetske egzistencije Akademije, i okrenuo je protiv sebe kompletan orkestar salonskih nacionalista, što je bilo dovoljno da postane arhineprijatelj jedne uspavane ustanove koja više nije bila potrebna političkim elitama. SANU je na izvestan način rehabilitovana pod vladom Vojislava Koštunice, ali njena dalja perspektiva nije izvesna.

    Prodajnu mrežu otrgnuli su od “Politika novine i magazini” a da nisu pitali “Politiku” a.d. kao suvlasnika i UO Akcionarskog društva koji je predstavlja, a koji je na Skupštini od 30. jula 2005. izabran u novom sastavu na čelu sa predsednikom Emirom Kusturicom i članovima Matijom Bećkovićem, Aleksandrom Simićem, Predragom Mihajlovićem i drugima. Da bi uspeli u pljački teškoj više miliona evra, o kojoj su akcionari obavestili nadležne organe gonjenja i sve važne političke faktore, akteri sumnjive rabote bezobzirno su kršili normativna akta i zakone. Celu ovu mutljavinu transparentnom je učinio Marko Hinić, analitičar koji je, za potrebe menadžmenta razotkrio hronološku genezu ove protivpravne otimačine. Iz njegovog Pregleda transakcije prodaje “Politika Prodaja” d.o.o. jasno se vidi da je u strukturi prihoda u 2004. prodaja duvanskih proizvoda imala učešće od 34,2%, dok su izdanja PNM-a (15,7%) i ostala izdanja (28,4 %) u prihodu zajedno imala 44,1%. Hinić je naveo da je beogradska firma “Appraisal Associates” 30. juna 2005, na dan kada je Udruženje akcionara izabralo novu upravu, poslala izveštaj o “fer proceni” vrednosti osnivačkog kapitala PNM-a u “Politika Prodaji”. Taj kapital procenjen je na 2,5 miliona evra, a imovina koja se prenosi iz PNM-a na “Politika Prodaju” vredela je 8,6 miliona evra. Kako je dug “Politike”a.d. VAC-u, navodno, iznosio tri miliona evra (za uzeti kredit), ispalo je da su Nemci toliko platili “Politika Prodaju” (a stvarno je taj dug “prelomljen”). Gde je onda “nestala” razlika od 5,6 miliona evra (do prenesene vrednosti od 8,6 miliona evra), i kakva je u svemu ovome uloga Branka Pavlovića, koga su za isplaćenih 1,5 milion dinara angažovali da akcije malih akcionara realizuje prodajom na Berzi, a on ugovornu obavezu nije ispunio. Šta je i sa zahtevom za raskid kuporodajnog ugovora između “Politike” i VAC-a, koji je baš Branko Pavlović podneo Trgovinskom sudu u Beogradu? “Oni u koje smo se najviše pouzdavali stvarni su grobari “Politike”. Počev od Emira Kusturice kao predsednika UO, do Matije Bećkovića koji je tu da bi pokrivao sumnjive radnje svog zeta Srđana Janićijevića, Aleksandra Simića koji je eksponent interesa aktuelne vlasti, suprotnih interesima 6.366 akcionara koji su nekada imali više od trećine, a sada svega 24 odsto akcija na papiru, i Predraga Mihajlovića koji zastupa interese Komercijalne banke, negdašnjeg poverioca “Politike”. Svi oni, zajedno sa direktorom “Politike” a.d. zubarom Zoranom Vacićem, koji osim zuba vadi i “vilice” i sa Brankom Pavlovićem, koji je prelaskom u njihov tabor došao u otvoren sukob interesa i gladnim penzionerima mora da vrati uplaćene članarine od po 1.000 dinara zbog neispunjavanja ugovornih obaveza, moraju da odu. Ako ne drugačije, prisilićemo ih na taj čin štrajkom glađu”, tvrdio je predsednik Skupštine akcionara.
    Kad se u političko, duhovno, estradno- medijsko zamešateljstvo uključe i porodični odnosi, dobijamo spektakl koji najbolje opisuje izjava jednog od najvećih srpskih narodnjaka: „Na Marijinoj i Draganovoj svadbi, Boris i ja smo pevali u duetu” (Miroslav Ilić o ćerki Mariji, zetu Draganu Šutanovcu i Borisu Tadiću). Zgodan primer je porodica Bećković. Akademik Matija Bećković je srpskoj javnosti odavno poznat kao podržavalac politike premijera Vojislava Koštunice. Njegovu kćer, Olju Bećković, autorku emisije „Utisak nedelje” na TV B92 i političari i javnost Srbije obično svrstavaju u tabor DS, dakle tadićevaca, iako se sama nikada nije izjasnila. Zet Matije Bećkovića (suprug druge akademikove kćeri), generalni je direktor Politike, novine i magazini d.o.o, a akademik Bećković član je UO Politika a.d. U javnosti Bećkovići su, za razliku od Ilića, poznati po tome što nikad ne govore jedni o drugima. Ove godine, DSS podržava Velju Ilića, bar u prvom izbornom krugu, tako da nećemo imati priliku da gledamo marketinške pomake, po mišljenju mnogih, konzervativnog DSS-a. Posebno ako se ima na umu Koštuničino slikanje sa Zdravkom Čolićem, pa koncert Cece Ražnatović koji je izazvao buru i u samom DSS, i završna konvencija na kojoj su se pojavili Emir Kusturica i Dejan Bodiroga.

  • Lune каже:

    Posle ustanka u Srbiji Nemci su na sve načine pokušavali da pronađu ličnost koja bi umirila nastalu situaciju. Izbor je pao na – Milana Stojadinovića, pre rata najmoćniju srpsku političku figuru, koji se u to vreme nalazio u engleskog zarobljeništvu, na ostrvu Mauricijus.
    Koliko su bili ozbiljni da ga vrate u Srbiju najbolje se vidi u dokumentu od 4. januara 1942. u Gestapovoj arhivi, koju „Novosti“ prve pronalaze u Stojadinovićevom dosijeu u Udbi:
    -Nemci vode pregovore s Englezima za puštanje na slobodu dr Milana Stojadinovića. Kao kompezaciju Nemci bi pustili pet engleskih generala.
    Nešto kasnije stiže i uputstvo iz Nemačke:
    -U Italiji je prilikom bekstva uhvaćen bivši engleski poslanik Kembel. Berlin je predložio Londonu da Kembela zamene Stojadinovićem. Stvar se nalazi na dobrom putu. Povratak Stojadinovića u Beograd bi predstavljao politički događaj prvog reda. Poznati prijatelj Nemaca bi politički centar glavnog grada duboko preobrazio i svojim autoritetom dao nov pečat javnom životu Srbije. Ljotićev pokret nema mnogo simpatija za Stojadinovića. Kroz srpsku državnu propagandu treba obavezati beogradske listove da poklone pažnju i priznanje periodu srpske politike za vreme Stojadinovića.
    To priznanje Stojadinović je, kako sam kaže u svojim memoarima, zaslužio „izuzetnim odnosom s Geringom“, koji je na svadbeno putovanje došao u Dalmaciju. Kada je Stojadinović uzvratio posetu, u Geringovoj kancelariji ugledao je njegov portret sa samo jednim odličjem na uniformi – ordenom Prvog stepena jugoslovenskog Belog orla.
    -Inenađeni ste – rekao mu je Gernig. – Beli orao je najlepši orden koji sam dobio. Zato sam želeo da me s njim slikaju. Nemojte misliti da sam tu sliku juče obesio na zid povodom Vašeg dolaska…
    Centralna tačka Stojadinovićeve poste Berlinu, ipak, bio je prijem kod Adolfa Hitlera 17. januara 1938. godine.
    -Srbi i Nemci nisu bili u prošlom svetskom ratu ogorčeni neprijatelji, nego časni protivnici – rekao je Stojadinović prenoseći podrave kneza Pavla.

    • Lune каже:

      Kontinuiteti „ordenovanja i orlovanja“ Prvi i Drugi svetski rat
      ……………………………………………………………………………..
      „Касније ће многи од злочинаца, уместо да буду стрељани, ући у власт (као људи угледни у свом крају, способни да обезбеде гласове на изборима) и у нову југословенску војску, и то са чином више у односу на
      претходни, а многи ће понети и највиша српска ратна одликовања – попут Славка Кватерника који је лично из руку краља Александра примио орден Белог орла
      …………………………………………………………………………………………………………………………………………….
      Knez Pavle je uoči Drugog svetskog rata mislio da je pametno odlikovati Ordenom Karađorđeve zvezde najbliže Hitlerove saradnike Geringa i Ribentropa i to je i učinio.

        • Lune каже:

          Patrijarh srpski Irinej govoriće u petak, 6. septembra, u Ujedinjenim nacijama u Njujorku na poziv predsednika Generalne skupštine UN Vuka Jeremića, navodi se na sajtu Srpske pravoslavne crkve.

          • Lune каже:

            „Ko to tamo poje“..“ko to ljublju vlasovljevu Rusiju“..“razni OTPOR-asi“…“razni DVERI-jasi“?
            ………………………………………………………………………………………………………………
            Највећи српски богослови 20. века, Свети владика Николај и Преподобни отац Јустин, били су велики пријатељи руских православних епископа и хришћана, а са руском религиозном мишљу били су у плодотворном дијалогу.
            Руска Загранична Црква, као и многобројне избеглице, били су под високим покровитељством краља Александра Првог Карађорђевића (иначе, питомца царског Пажевског корпуса и штићеника Николаја Другог Романова). Међу руским монархистима се, из надубљег поштовања према владару Југославије, чак покретало питање о његовој кандидатури за руски престо. Нарочиту љубав и пажњу према дијаспори братске земље показивао је руски ђак, патријарх српски Варнава (страдао у антиконкордатској борби 1937. године). Он је покушавао да посредује у измирењу Московске патријаршије и Руске Заграничне Цркве, као и РЗЦ са митрополитом Евлогијем, који је столовао у Паризу.
            (Мора се одати признање и активној и благотворној улози СПЦ, на челу с блаженопочившим патријархом Павлом, у раду на васпостављању литургијско-канонског оштења Московске патријаршије и РЗЦ, оствареног недавно).
            Руска Загранична Црква је, са своје стране, свагда била благодарна СПЦ за сва добра која је примила: када су Павелић и усташе 1942. године оснивали незакониту тзв. „Хрватску Православну Цркву“ , довевши на њено чело заграничног митрополита Гермогена, поглавар РЗЦ, митрополит Анастасије (Грибановски) и његов Синод ставили су овог јерарха под забрану свештенодејства и све његове радње, које су усташама помагале у кроатизацији Срба у НДХ, проглсиле неканонским.
            Деведесетогодишњица првог сабора Руске Заграничне Цркве у Сремским Карловцима повод је, дакле, да се сетимо нераскидивости српско-руских духовних веза, као и онога што је Сазонов, министар спољних послова царске Русије у доба Првог светског рата, написао Василију Штрандману, својевремено руском дипломати у Београду (у доба кад је Аустро-Угарска објавила рат Србији ), а касније добровољцу српске војске на Солунском фронту, ађутанту краља Александра и предводнику руске дијаспоре у престоници Краљевине СХС:
            „У тренуцима нашег националног расула и страдања, ниједан народ, ниједан од наших бивших савзеника, није нас подржао онако како су то учинили Срби. Обавеза сваког истинског руског човека – а у првом реду Ваша – јесте не само да памти све што зна него и да широко проноси глас о томе са каквим нам је братским осећањем љубави и захвалности српски народ пружио руку помоћи у годинама наших најтежих искушења и нечувених националних патњи“(8).
            То је био, између осталог, српски одговор на племенити чин цара Николаја Другог, који је у рат ушао да би заштитио малу сестринску земљу, православну Србију, и коме је регент Александар Карађорђевић крајем јула 1914. овако писао:
            „Тешка времена не могу да не ојачају везе дубоке оданости којима је Србија повезана са Светом словенском Русијом, а сви Срби ће заувек сачувати осећања вечите захвалности за помоћ и заштиту Вашег Величанства“.

      • Lune каже:

        Akcija čišćenja Jevreja u Srbiji smatra se najefikasnijom, najbržom i najtemeljitije izvedenom akcijom u sklopu “konačnog rešenja jevrejskog pitanja” u čitavoj Evropi. Posle samo godinu dana, Srbija je bila, po rečima
        jednog od nemačkih zvaničnika JUDENFREI” – oslobodjena od jevreja. U čitavoj ovoj priči pokrenutoj na stranicama “Politike” posebno je problematično što je istorija stradanja
        Jevreja stavljena u kontekst aktuelnih srpsko – hrvatskih i međunarodnih odnosa. Jaša Almuli i Pavle Salom,obojica istaknuti članovi Društva srpsko-jevrejskog prijateljstva, na
        pogrešan način brane tobožnju “srpsku stvar”. Oslobađati Milana Nedića i njegovu kolaboracinističku vladu velike odgovornosti za genocid nad Jevrejima, jer se to, tobože, koristi u neprijateljskoj propagandi protiv Srbije, obična je besmislica. Samo potpuno distanciranje od okupacijske
        uloge Milana Nedića i njegovih sara dnika, istinito prikazivanje njihovog delovanja u saradnji sa okupatorom,
        znači biti odgovoran prema istori jskoj istini i ogovoran prema mračnim stranicama te istorije. Sve drugo je is
        torijski falsifikat. Istovremeno, ne smemo zabo raviti da su se neki drugi Srbi, istin ski rodoljubi, a ne ovi Nedićevi,
        nalazili na suprotnoj, antifašističkoj i antikolaboracionističkoj strani. Zahvaljujući njima, njihovoj požrtvovanosti i hrabrosti i u najtežim vremenima sačuvano je ono zrno ljud skosti koje služi na čast pojedincima ali i široj sredini. To svedočim iz iskustva sopstvene porodice jer smo bežeći od
        nedićevaca, ustaša i Nemaca, proveli godine rata pod lažnim identitetom i pod zaštitom časnih ljudi u jednom
        sremskom selu. Niko nas nije izdao,niko prijavio, iako su znali ko smo i šta smo i koja je kazna u Nedićevoj Srbiji
        i Pavelićevoj Hrvatskoj za sakrivanje Jevreja. Umanjivati Nedićevu kriv icu uvreda je i ruganje žrtvama, ali i
        nepoštovanje onih koji su se suprot stavili jednom zločinačkom režimu.

    • Lune каже:

      Posle, osvajanja vlasti u Srbiji, od tzv DOS, Milan Nedic, Avalski korpus i jos neki su dobili „svoje ulice“ u Beogradu,Arandjelovcu..itd, i ako se zna…
      „Milan Parivodić, bivši ministar u Koštuničinoj vladi,javno poručuje da se pred imenom Milana Nedića stoji mirno…

      Nedićeva uprava je kvislinška uprava, ona servisira nemačku okupacionu vlast u svemu. Četvrto odeljenje Nedićeve uprave, odeljenje specijalne policije, pravi spiskove Jevreja, ono identifikuje sve koje treba likvidirati, vodi računa o jevrejskoj imovini… Zbog obima posla Nedićeva uprava organizuje specijalno odeljenje, tzv. Jevrejsko odeljenje, kasnije se formira odeljenje za Jevreje i Cigane. Kad u kvislinškoj upravi imate ovakvo odeljenje, jasno je šta ono radi, pomaže i u onom što se zove „konačno rešenje jevrejskog pitanja”. I na teritoriji Beograda, i na teritoriji Srbije, holokaust je izvršen u strašno visokom procentu: od oko 12.000 Jevreja, preživelo je 1.500 i to iz mešovitih brakova. Blizu 9.000 beogradskih Jevreja likvidirano je u prvoj godini rata. Nemačka komanda u Srbiji ponosito je izašla pred Firera sa obznanom da je Beograd prvi Judenfrie, očišćen od Jevreja, grad u Evropi.

      Kao povod za najnoviju polemiku o ulozi Milana Nedića neki uzimaju TV film B92, zapravo uvertiru za istoriju logora na Sajmištu. Slobodan Antonić optužuje „drugu Srbiju” da pokušava da krivicu za nacistički holokaust nad srpskim Jevrejima proširi na „vladu nacionalnog spasa Milana Nedića” kao i da Srbiji nametne „kompleks krivice”…

      Naravno da Nedićeva saradnja sa okupatorom nema nikakve veze sa pojmom kompleksa krivice kolektiviteta ili participacijom Srba u holokaustu.

      Taj Nedić je istovremeno hapsio i ubijao Srbe u Banjičkom logoru. Dakle, ne znam na koji način se Nedić može identifikovati sa srpstvom, na koji način ono što je radila Nedićeva kolaboracionistička uprava može biti identitet srpskog naroda, jer on je istovremeno i krvnik srpskog naroda. Beograd na svojoj teritoriji imao je četiri logora. Nijedan prestonički grad u Evropi nije na svojoj teritoriji imao koncentracioni logor.
      Komentator zapravo amnestira kvislinšku vlast…
      Banjica je direktno pod Nedićevom upravom, Sajmište je pod nemačkom upravom, ali ga održava i snabdeva beogradska opština. Jevreji, žene, deca i starci prevoze se kroz Beograd kamionima-dušegupkama, pa ih onda, podno Avale, sahranjuju u masovnim grobnicama. Kompletna likvidacija Jevreja i svih drugih logoraša se vrši s druge obale Save, u Jajincima. Pretpostavlja se da je tu streljano i sahranjeno oko 68.000 osoba. Nemci su pred kraj rata počeli da otkopavaju te masovne grobnice i da spaljuju leševe, da uništavaju tragove.“

      • Lune каже:

        Španija je kao i mnoge države u Južnoj Americi donela 1977. godine zakon o amnestiji kojim su pomilovani zločinci iz Frankove vlade od kojih su mnogi našli utočište u Argentini, prenela je agencija Rojters.
        Advokati žrtava Frankove diktature traže da se primene odredbe Međunarodnog prava i da se osumnjičenima sudi za zločine protiv čovečnosti.
        Argentinski Vrhovni sud poništio je 2005. godine zakon o amnestiji.
        Tokom dugogodišnje Frankove diktature i građanskog rata u Španiji život je izgubilo više stotina hiljada ljudi

  • Lune каже:

    „Razgovor spovodom“

    Komemorativnim okupljanjem i polaganjem venaca i cveća kod Spomenika obešenim rodoljubima, na Terazijama je danas obeležena 72. godišnjica zločina koji su nad civilima počinile nemačke okupacione snage.
    …………………………………………………………………………………..
    Na veliku SrBsku zalost, nije primeceno prisustvo, venci,cvece,svece..“naj patriotskije Nimbus organizacije nazvane Dveri i to Srbske“, pokret Nasi i ostali „navijaci“..

    • Lune каже:

      mali dodatak opravdanog nezadovoljstva..doduse „saradnika“,

      Равногорац Одговори
      6. април 2013. код 10:50

      ЈЕЛ ХОЋЕТЕ ВЕЋ ЈЕДНОМ ДА СКЛОНИТЕ ОВОГ НЕМАЧКОГ ОРЛА И НЕМАЧКУ КРУНУ СА НАШЕ СРБСКЕ ЗАСТАВЕ ???
      ДBЕРЈАНИ ГЛАСАО САМ ЗА ВАС И ЦЕЛА МОЈА ПОРОДИЦА, РОДБИНА И ПРИЈАТЕЉИ, ПИСАО САМ ВАМ О ОВОМ НЕМАЧКОМ ОРЛУ А ВИ НИСТЕ ОДГОВОРИЛИ И ДАЉЕ ИДЕТЕ MЕЂУ НАРОД СА ОВИМ ОРЛОМ, ЗАШТО ???
      ПОДРЖАЋУ ВАС ПОНОВО АЛИ СКИНИТЕ ОВУ БРУКУ ЈЕР МИ НЕ ЖЕЛИМО ДА СЕ БОРИМО ПОД НЕМАЧКОМ КРУНОМ НИТИ НЕМАЧКИМ ОРЛОМ, АКО ТРЕБА ДА ГИНЕМО ГИНУЋЕМО АЛИ ПОД СРБСКОМ КРУНОМ !!!
      ОВАЈ ГРБ ЈОШ УВЕК НИЈЕ УСВОЈЕН ЗАШТО ГА РЕКЛАМИРАТЕ ???
      СА ВЕРОМ У БОГА ЗА КРСТ ЧАСНИ И СЛОБОДУ ЗЛАТНУ !!!

  • Lune каже:

    pozjmljen komentar
    …………………………
    „prisustvovao sam jednoj svađi između starijeg Dalmatinca i mlađeg rvata iz Bosne.
    Dalmatinac mu je rekao da se tornja odakle je došao jel da su BiH rvati okupirali Dalmaciju,na šta mu je on rekao da je on 29 godina tu i da je ratovao za državu i da ima više prava ostati ovdje nego on i onda mu dobacio to da ga jebu talijanski geni,jel nema jake bosanske planinske gene,na što je ovaj popizdio.“
    ……………………………………………………………………………………………………………………………………………………
    Lune

    Nacionalizam, nije nikakva „ideologija“, to je opravdanje za pljacku i bogacenje..na prostoru SFRJ..sredstvo za stvaranje „prvobitne akomunlacije kapitala“.Skloni su mu ljudi, velikih zelja i ambicija, bez mentalnih i strucnih uslova „da rade i da se obogate“…sve jedno, hocemo li ih zvati „varvari“ ili „barbari“..primitivan,bastijalan svet, na koji u onom manjem delu obrazovanih, stepen obrazovanja ne utice na svest..“bili su bubalice, ili su kupili diplome“..ostalo je svedeno na „dokazivanje“..gusle,frule,zurle, talambasi.. i „resavska skola“, prepisivanje „knjiga starostavnih“..podmetanje nekakvih „Justina i Tarabica,gospi,.. bozijih izaslanika na zemlji“..sa pljuvanjem Vuka Karadzica,Dositeja Obradovica…i citavog niza ljudi, delatnika,iz blize i dalje proslosti. Zivimo u vreme, kada nam se kojekakva belosvetska fukara mota po dusi i telu „otpozadi“, tvrdeci da su to „sve bogo ugodne radnje“.

    • Lune каже:

      Ko to uvlaci Srbiju…?

      To je pravo pitanje za „parlamentarne stranke desnice i lazne levice. Kakve su to snage, ko ih „ne primecuje ? Sta je „cilj i sredstvo“..“drustvenih snaga, sa miloscu drzave i drustva“.. Ako nekim „snagama i bastinicima“ nije dovoljan poraz, ako tim istim snagama nije dovoljna mislost drzve i drustva kroz proklamovanu i primenjenu amnestiju..znacili to da te „vojno politicke snage“, imaju snage i pripremaju novo zlo..ne odustaju od svojih ciljeva..i cekaju „njihov odsudni momenat u tolikom nizu godina“, bez obzira na drzvu i drustvo, sada parlamentarnu kazu demokratiju?

    • Lune каже:

      U Cupriji registrovana Grcka stranka…?
      …………………………………………………..
      Током рата у Босни, на страни Републике Српске се борио одређен број грчких добровољаца, већину њих су чинили чланови Златне зоре, који су се борили у саставу Грчке добровољачке гарде (грчки-Ελληνική Εθελοντική Φρουρά), која је постала легална формација 1995. године када је наређењем команданта Главног штаба Војске Републике Српске Ратка Младића, стављена под команду Дринског корпуса.[12][13] Грчка добровољачка гарда је учествовала у заузимању Сребренице 1995. године.[13] Данас се у седишту ове странке налазе слика Жељка Ражнатовића Аркана, четнички симболи и српска застава.[14]

  • pedjaza каже:

    Ovo je pozitivan potez Vlade Srbije, koji uliva nadu da će se i u buduće nastaviti sa negovanjem i promovisanjem antifašističkih vrednosti iz naše istorije, koje su neko vreme potpuno neopravdano bile potisnute. U svetskim antifačističkim krugovima ime Srbije se nalazi u samom vrhu spiska zemalja koje su podnele najveće žrtve i dale najveći doprinos u borbi protiv fašizma. To je nešto neizbrisivo što treba da služi za ponos i čast svim našim građanima i svakoj vlasti koja se bude našla na čelu Srbije.

  • Lune каже:

    Uz najvise „drzavne pocasti“ Srbija, njen vrh, sa socinjenijem vrha SPC, danas obelezava 92 godione..
    ……………………………………………………………………………………………………………………………………………….
    После убиства кнеза Михаила у мају 1868, политички кругови блиски династији Обреновић прикључили су новом српском Уставу и одредбу којом се породици Карађорђевић забрањује повратак у отаџбину и одузима сва имовина.
    Петар се, 1870, придружио Легији странаца француске војске и са њом учествовао у бројним борбама због чега је одликован споменицом рата од 1870. Године 1875. радио је на организовању и активно учествовао у босанско-херцеговачком устанку под псеудонимом Петар Мркоњић. Након неуспеле Тополске буне 1877, водио је живу политичку активност.
    У лето 1883. године на Цетињу се оженио кнегињом Љубицом-Зорком, најстаријом кћерком црногорског књаза Николе. У том браку рођено је петоро деце: кћерке Јелена и Милена (умрла као дете), и синови Ђорђе (одрекао се права наследства престола 1909.), Александар и Андрија (умро као дете). После краћег боравка у Паризу, породица Карађорђевић преселила се на Цетиње, где је остала следећих десет година. Због лошег материјалног положаја, кнежевић Петар продао је кућу у Паризу 1894, и настанио се са породицом у Женеви. Његови контакти са људима из Србије никада нису престајали, пре свега са Николом Пашићем, прваком Радикалне странке.
    Током 1897, кнежевић Петар одлази у Русију, и бива примљен код цара Николе II. Три године касније покушао је да се споразуме са краљем Александром Обреновићем о признавању кнежевске титуле и повраћају одузете имовине, али без успеха. Кнежевић Петар је још више појачао своју политичку активност за повратак у Србију. Године 1901. настојао је да ступи у ближе односе са Аустроугарском, нудећи јој свој политички програм.

    • Lune каже:

      Za, normalnu drzavu i drustvo, neki Draza i neki Acif efendija „su odavno mrtvi“. Akt „rehabilitacija“, nije pravni akt nego politicko nasilje, porazenih snaga u Srbiji. Pravni akt, regularan akt je podnosenje zahteva “ da se obnovi postupak i dokaze nevinost“. Ocigledno, da je pravosnazna presuda vrlo validna cim se izbegava obnova postupka i silom namece „politicka rehabilitacija ratnih zlocinaca“.

      • Lune каже:

        Kampanja „pomirenja“ Aleksandra Rankovica i Acif efendije je deo iz „kompleta“ teranja sprdnje sa kako NOB tako i sa revolucijom…koji organizuje „udruzeni drzavni vrh Srbije“..i „kontrarevolucionarna soc internacionala“.

        UPRKOS NAJAVI RUŠENJA: Spomen-ploča Aćif efendiji i dalje na istom mestu (VIDEO)
        Prošlo je godinu dana od kako je Ministarstvo pravde podnelo zahtev i krivične prijave da se ukloni spomen-ploča Ahifu Hadžiahmetoviću, a ona se i dalje nalazi na istom mestu

        • Lune каже:

          “ Ko to kaze ko to laze nema pomirenja“..

          „-Čitave zime dovođeni su političari, kojima su davane gratis sobe. Jedne noći čak je celo rukovodstvo SPS, njih 12, sa Ivicom Dačićem, Milutinom Mrkonjićem i Borkom Vučić na čelu, noćilo za džabe, jer je i Nikola Vukanić, zamenik generalnog direktora, visoki funkcioner SPS. Potpredsednik SPO Srđan Srećković i njegova supruga počašćeni su sa nedelju dana besplatnog boravka, a vodi se kao da ga je dobio na nagradnoj igri. Sa 12 članova porodice gostio se i prestolonaslednik Aleksandar Karađorđević, pošto je naš direktor član Krunskog saveta. Vladimir Božović,(clan krunskog saveta i mason) je boravio u najluksuznijem predsedničkom apartmanu, a platio je upola nižu cenu (prošao je 63.000 dinara jeftinije), kao da je bio u običnom apartmanu.
          Direktor Premović, međutim, kaže da je odavno praksa da određeni visoki gosti besplatno dobijaju apartmane u „Grandu“.
          – Niko ne istražuje to što je 2005. godine bilo tri puta više besplatnih apartmana. Ovde se radi o revanšizmu Jeremijevića, koji, po Zakonu o turizmu, ne može da bude upravnik hotela sa diplomom VKV konobara, zbog čega nam je turistička inspekcija naložila da postavimo novog čoveka na to mesto. Osim toga, godinu dana njegovog stanovanja u VIP apartmanu koštalo nas je milion i petsto hiljada. Za ovu godinu već je potrošeno 500.000 dinara. To je više nego svi visoki gosti zajedno. Nudili smo mu garsonjeru, u kojima i svi mi stanujemo, ali on nije hteo ni da čuje. Moje je ekskluzivno pravo da odobrim gratis kome hoću, jer sam za to dobio dozvolu od generalnog direktora. Nama je čast da kod nas dođe prestolonaslednik Aleksandar, i to je velika reklama za nas – tvrdi Premović.“

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Mist
06:4116:06 CET
SunMonTue
8/1°C
8/1°C
12/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.