САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 758521Укупно посета:
  • 2430607Укупно прегледа:
  • 0Тренутно посетилаца:

РЕПУБЛИКА  МОРА  ДА  ИМА  СВОЈ  ПРАЗНИК

Покрајински одбор СУБНОР-а АП Војводине одржао је у Новом Саду свечану седницу поводом обележавања 29.новембра, Дана Републике Србије.

Уводно излагање о предусловима за доношење декларације о својевременом проглашењу југословенске федерације имао је историчар, проф.др Ранко Кончар.

На свечаности је говорио и председник Покрајинског одбора СУБНОР-а, Светомир Атанацковић:

„Са разочарењем и сетом се присећамо великог државног празника. Дана републике, слављеног са пуно радости и наде од 1945. године, победе над фашизмом, до 1992. године кад је декретом укинут. А уведени су нам неки знани и незнани празници, већ према класификацији странака и партија на власти.

Данас се тешком муком разазнаје тип уређења наше државе. Имамо престолонаследнике, височанства и величанства, крунски савет, мешање цркве (која је званично одвојена од ”световне власти”) у све поре друштвеног живота. Није проблем да се слави и обележава историјски значај нашег народа од давнина, али јесте кад се занемарује или ставља у запећак, заборавља и, по правилу, фалсификује новија историја, посебно  народноослободилачка антифашистичка борба и допринос јединог и јединственог, у свету свугде признатог, партизанског покрета током Другог светског рата. Поједини назови историчари спремни су да доказују како фашистичке окупације у Србији није ни било, да су се Срби сами окупирали и међусобно поубијали. Образовање младе генерације се гради на таквим ”ревидирцима историјске истине”.

Што је најстрашније, а биће погубно за целу нацију, рехабилитују највеће злочине и злочинце. Коме треба серија „Равна гора“, а хоће да забораве  Кадињачу, Ужичку Републику, Пријепоље, Батинску битка, Сремски фронт. Понижавају Србију која је Уставом република, а не дају њеним становницима да имају свој празник” – рекао је у Новом Саду председник Покрајинског одбора СУБНОР-а Војводине

  

4 реаговања на Војводина

  • Lune каже:

    Каква је веза светских ратова, Југославије и ЕУ?

    Упркос напорима националистичких олигархија, што се више буду уверавали у сопствену безначајност у оквиру ЕУ, Јужни Словени ће се све више сећати Југославије као битне државе

    Светски ратови су Југославију изнедрили, без њих би стварање обеју Југославија било немогуће, упркос израженом југословенству међу интелигенцијом српском и хрватском. Битно је увидети да је након оба светска рата Немачка била поражена и понижена, а да је стварање Југославије било у интересу сила победница. Краљевина СХС настаје када оне одлучују да растуре Аустро-Угарску, у којој су Немци водили главну реч, а Немачкој натуре понижавајуће услове. Краљевину Југославију разара Трећи Рајх, најмоћнија држава у Европи. Социјалистичка Југославија настаје када је Немачка окупирана и подељена на два дела, док се СССР бори за превласт са САД. Југославија је почетком деведесетих растурена, пошто се коју годину раније Немачка ујединила и постала најјача сила у Европи, а СССР се 1991. и сам распао.

    Разуме се, то не значи да настојања Јужних Словена нису била важна. У Србији су најумније главе – радикални демократи Јован Цвијић и Јован Скерлић, али и просвећени конзервативац Стојан Новаковић – пред Први светски рат заговарали уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, јер је југословенска идеја била динамит испод темеља Аустро-Угарске, велике силе која је од смене Обреновића 1903. активно радила на поновном потчињавању њихове отаџбине и њеном свођењу на банана-државу, каква је уистину била и пре и после номиналног стицања независности 1878. Слично је било међу Хрватима, масовно незадовољнима државом Хабзбурга, па иако је Стјепан Радић, који ће тек у Краљевини СХС постати њихов национални вођ, писао ћесару Францу Јозефу химну, а своје сународнике бодрећи испраћао са загребачког колодвора у рат на Србију. Хрватска интелигенција била је незадовољна чињеницом да је Далмација била под управом Беча, а Хрватска и Славонија под Пештом. Отуда је Хрватско-српска коалиција, створена 1905, била најјача у предратним годинама међу Хрватима и Србима у Хабзбуршкој монархији, док су у Србији радови Скерлића, тог апостола југословенства, били најчитанији у београдској Народној библиотеци.

    Наравно, хрватска и српска елита су имале веома различите концепције југословенства, а разлог томе налазио се у тежњи једних и других да остваре хегемонију у оквиру Југославије. Што су једни били ближи остварењу сопствене концепције, то су се више осећали Југословенима, док су ови други од југословенства све више одступали, и обрнуто.

    Ова супротстављеност југословенских идеологија, српске и хрватске, водила је сталним тензијама, па и чињеници да су различите Југославије за 70 година трајања имале пет устава и један уставни закон. Односи снага између Срба и Хрвата утицали су на конкретно уобличавање устава и државно устројство. Каткад су били незадовољни једни, каткад други, а неретко и једни и други. У последња три рата међусобно су се немилосрдно клали. Па ипак, ако се осврну на прејугословенску и послејугословенску националну вазалну или бананодржавну историју, схватиће да су само у Југославији, здружени, имали шансу да буду релативно равноправни чинилац у европској, па и светској политици.

    Није Југославија била антихрватска „тамница народа”, јер Хрватима је, који у Југославији први пут у историји остварише национално јединство, много лакше било да се такмиче и сарађују са Србима него с Немцима и Маџарима, пре Првог светског рата, и него што ће им бити с Немцима, Французима и другима, након уласка у ЕУ. Није држава, у којој је долепотписани рођен и у којој је угодно живео првих 20 година, а коју проучава у последњих двадесет година, била ни „највећа српска заблуда и грешка”, већ је она била држава у којој су Срби први пут остварили националистички сан да живе заједно у једној држави. Они никада у историји нису били моћнији политички чинилац. (За оне који живе у митовима треба рећи да се у време хрватског краља Томислава или српског цара Душана обичан народ није питао низашта, па ни сам појам нације није постојао).

    Југославија је разорена по милости Немачке; олигархији Европске уније сећање на Први светски рат, дотад невиђену кланицу, изазива нелагоду, стид и кајање. Монументална национална памћења сила победница за ЕУ нису функционална. Инсистира се на општеевропском памћењу ратних страхота. У ЕУ нема места за сећање на Југославију, чедо Првог светског рата, па се отуда више ни не говори о државама наследницама Југославије, већ о „региону” или „западном Балкану”. Ипак, извесно је да ће се ускоро, упркос напорима националистичких олигархија, што се више буду уверавали у сопствену безначајност у оквиру ЕУ, Јужни Словени све више сећати Југославије као битне државе у којој су и они за понешто били питани.

    Доцент Филозофског факултета у Београду
    Јово Бакић

  • Lune каже:

    U 1966. i 1967. godini bio je potpredsjednik Republike. Za člana Centralnog komiteta SKJ biran je na Šestom, Sedmom i Osmom kongresu SKJ, a član Predsedništva CK SKJ postao je oktobra 1966. godine. Bio je član prvog CK KP Srbije, a na Desetom Kongresu izabran je za člana stalnog dijela konferencije SKJ. Bio je član Saveznog odbora SUBNOR-a Jugoslavije od 1966. do 1982. godine.
    Iz političkog života se definitivno povukao 1972. godine poslije događaja u Hrvatskoj i Srbiji. U javnost je ponovo izašao uoči raspada SFRJ, kako bi djelovao na ublažavanje i mirno rješenje jugoslovenske krize. Nakon Miloševićevog neuspjelog mitinga u Sloveniji, kritikovao je antislovenačko pisanje Politike ovim riječima: “Nečija jednonacionalna ‘istina’, samim tim što je takva, ne može biti istina. Ona suzbija razboritost slobodnih građana.” Drugom prilikom je rekao: “Ja sam protiv svakog nacionalizma, jer je nacionalizam najniži oblik društvene svesti.” Koča Popović do kraja života živi u Beogradu, gdje je i umro 20. oktobra 1992. godine.

  • Lune каже:

    Mnogi bi slavili, ali nisu postovali svju proslost, popustili su, na zalost ni tu nije bo kraj, kada se Dobrica Cosic dogovarao sa Tudjmanom o podeli BiH..slavili bi i Srbi iz Hrvatske..ali..osim tuge i cemera, nemaju drugih motiva..“isto to samo malo drukcije“…?
    ………………………………………………………………………………………………………………………………………………..
    Sastanak će se održati u 11.30 sati u zgradi Generalnog sekretarijata predsednika Republike, saopštila je služba za saradnju s medijima predsednika.
    Podsetimo, ministar Mrkić je izjavio da je Dobrica Ćosić dogovorio podelu Kosova s Ibrahimom Rugovom, ali je taj dogovor poništio Slobodan Milošević.

  • pedjaza каже:

    29. novembar nije bio samo Dan republike, koji se odnosio na Jugoslaviju, vec i na njene fereralne jedinice, odnosno republike. Toga dana 1945. godine i Srbija je, između ostalog, proglašena republikom, pa se danas navršava 68 godina od kada Srbija ima republikantski oblik vladavine.
    Ne negirajući mnoge ostale datume iz naše istorije, dan kada je Srbija postala republika, trebalo bi da se proslavlja, imajući u vidu civilitacijski značaj republike kao naprednijeg i demokratskijeg oblika vladavine od monarhije, oličenog kroz položaj šefa države. Posle viševekovnog perioda monarhističkog oblika vladavine dinastijčkog tipa, u Srbiji se od 1945. godine šef države bira, a ta funkcija je jednako dostupna svakom njenom građaninu. Proteklih decenija prošli smo kroz različite oblike uređenja i načina izbora šefa države. Imali smo kolektivnog (Predsedništvo Republike), koga je biralo najviše zakonodavno telo (Skupština) i došli do pojedinačnog, koga neposredno biraju građani, na mandatni period od 5 godina.
    Ovakav istorijski iskorak je svakako zalužio da bude obeležavan u vidu državnog praznika i iz raloga što je uporedo sa uspostavljanjem republike, Srbiji toga dana, posle 27 godina vraćena državotvornost, koju je 1. decembra 1918. godine ugradila u Kraljevinu SHS (kasnije Kraljevinu Jugoslaviju).

Пријатељи сајта
Oculus
СБ Бањица Сокобања
Сава животно осигурање
Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Mist
06:4116:06 CET
SunMonTue
8/1°C
8/1°C
12/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2017. износи 500 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2017.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.