Вршац

СЛОБОДА ЈЕ БОРБА ЗА ЖИВОТ

У раним јутарњим часовима, 2. октобра 1944. године, јединице 59. и 88. Гардијске дивизије и 10. Гардијског пука пешадијског корпуса Црвене армије, почеле су напад на Вршац, у коме су се налазиле веће снаге једног немачког пука. Истовремено су се грађани, присталице НОП, у групама, придружили у борбама за ослобођење града.

Немачка команда  је минирала железничку станицу, рампу, скретнице, мостове, довукла два секача прагова са намером да пред одступање дигне у ваздух све железничке инсталације. Припадници покрета, железничари Добринко Стајић, Александар Сич, Сава Грубашки, Иван Калтнекер, Миливоје Пуја и други, пратили су све то и кад су 2. oктобра  у 6 часова Немци покушали да све поруше, осујетили намеру.

Ударна група илегалаца у Ириг мали спречила је дизање у ваздух електричне централе.

Преко 800 Немаца утврђених у католичкој цркви, давали су јак отпор.

Секретар МК КПЈ у Вршцу Синиша Јанкулов и секретар СКОЈ Слободан Глумац, повели су преговоре са ратним председником општине Гезом Фришом, након чега им је предао град. Око 17 часова Немци су се предали, јер је у међувремену батерија бацача почела бомбардовање католичке цркве. Неки официри СС успели су да побегну у правцу Павлиша. У овим борбама, погинуло је преко 40 црвеноармејаца и око 200 Немаца.

Одломком из књиге Косте Митровића „Под кулом вршачком“ у интерпретацији драмског уметника Ивана Ђорђевића, првака Народног позоришта Стерија у Вршцу, почела је у препуној сали Скупштине града, свечана академија поводом 74. годишњице ослобођења Вршца од фашистичке окупације у Другом светском рату.

Химну Србије и свечану песму СУБНОР Србије, „По шумама и горама“, извео је Градски хор АС под управом Анђелке Сучевић

Драгољуб Ђорђевић, председник СУБНОР у Вршцу, истакао да је то вршачки празник дан када је  сломљен фашизам и освојена слобода која траје 74 године. Нагласио је да је за ослобођење Вршца и околине, погинуло 363 црвеноармејца и 36 партизана.

Градоначелница Драгана Митровић истакла је да није било комунистичке партије и вршачких комуниста, чија имена са поносом носе школе, улице, булевари и тргови у Вршцу, не би било слободе ни развоја града и стога је са пуно задовољства упутила честитку грађанима поводм дана ослобођења.

Представник Амбасаде Руске Федерације у Републици Србији, војни аташе, Григориј Клебан, истакао је значај заједничке победе на фашизмом, братсву српског и руског народа, не само по оружју већ и по вековном пријатељству са безброј примера кроз историју борбе за слободу.

Медаља борца, највише признање СУБНОР Србије, која се додељује у знак признања и захвалности за допринос заједничкој победи над фашизмом, за афирмацију трајних вреднисти НОР-а, слободарских и антифашистичких вредности, за зближавање и пријатељство међу људима, народима и државама, уручена је:

Иванки Ђорђевић, рођеној Зрењанин (92 године), борцу Прве чете Прве крајишке бригаде, ратној болничарки, која је под ватром куршума и топовских граната у борби са фашистима, извлачила и збрињавала рањене саборце на Сремском фронту и широм славонског ратишта, све до Загреба. По функцији командант евакуације, по ратном чину заставник, рањења код Чазме у Западној Славонији, топовским гелером који и данас носи у својим плућима.

Јулка Загорац (93 године), прва послератна школована библиотекарка у Вршцу, која је у рату изгубила два брата. Цео живот посветила подизању младих нараштаја у патриотском и духу антифашизма.

Даница Стојнић (95) ратна болничарка у завршним борбама за ослобођење Југославије, превасходно са Сремског фронта, у коме је провела годину и по дана.

По одлуци Душана Чукића, председника СУБНОР Србије, Медаље борца уручио је Драгољуб Ђорђевић, члан Председништва.

Након петооктобарских, ретроградних догађаја 2000. године, Октобарска награда Вршца, додељивана деценијама за успехе  у раду и прегалаштву појединцима и колективима, укинута је 2002. године. Обновљена је под окриљем СУБНОР Вршца 2013. године за врхунски допринос у области привреде, науке, медицине, просвете, културе и уметности, спорта, за очување антифашизма што доприноси угледу града Вршца као укупан прилог борби за слободу и мир.

Добитник за ову годину је Радомир Путник, песник, књижевник, драматург, театролог, професор, вршчанин, својевремени драматург и уредник уметничког програма РТС, директор драме Народног позоришта у Београду, дугодишњи председник Задужбине Доситеј Обрадовић, аутор ТВ серије „Пад династије Обреновић“, оставио је дубок траг у култури и уметности српског рода. Потиче из вековне патриотске и партизанске породице са мајчине, сремачке и очеве, банатске стране. Породично родољубље и антифашистичко опредељење никада није долазило у питање, истакао је у својој беседи.

Радомир Путник, коме Октобарску награду уручила градоначелница Вршца Драгана Митровић. У част лауреата Тара Трусник, ученица средње музичке школе Јосиф Маринковић, извела је бравурозни концерт на тамбурици у пратњи Професoра Вељковића.

У част стогодишњице пробоја Солунског фронта, Градски хор АС извео је „Тамо далеко“ покривајући стихове Ђуре Јакшића „Домовина“ интерпретацији драмског уметника Ивана Ђорђевића.

Свечаност је окончана хорским извођењем песме „Ово је Србија“.

На спомен костурници на Градском гробљу, где почивају посмртни остаци 363 црвеноармејца, 36 партизана, 11 родољуба стрељаних прилком уласка Немаца у Вршац 1941. и 11 војника војске Краљевине Југославије, погинулим на бранику домовине 1941. године.

Татјана Николић, члан Градског већа, са захвалношћу је говорила о храбрости оних што почивају на том светом месту, уверена да њихова жртва није била узалудна.

Венце су положили представници Вршца, Амбасаде Русије, СУБНОР Вршца, Беле Цркве и Панчева, Војни пензионери и иналиди, Мирнодопски и ратни инвалиди, представници СПС и СНС, ђаци и директори вршачких средњих школа Гимназије „Борислав Петров Браца“, Пољопривредне школе, Школског центра „Тесла“ и Хемијско медицинске школе.