Тешке борбе исцрпеле су српску војску и десетковале командни састав. Из Скопља голобради младићи, њих 1300 каплара креће на фронт. Били су 1893-е годиште. Дана 31. октобра 1914. године командант батаљона потпуковник Душан Глишић, јунак са Куманова, постројио је војнике и рекао им: „Војници, куцнуо је час. Отаџбина је у опасности. Она вас позива на браник. Она тражи вашу младост, ваше мишице, ваше груди, да је браните. Будите њени достојни синови…“

Сутрадан ујутру кренули су млади каплари пут Колубаре, у славу. У Лапову поделише батаљон. Четири чете према Космају и Венчацу а две на рудничке положаје. У борбама на Колубари, гине њих 400. Њихове поруке живе и данас у нама. Син Бранислава Нушића, Страхиња Бан је оцу оставио писмо: „Драги Аго, не жали за мене, ја сам пао на бранику Отаџбине. За остварење оних великих идеала које смо сви ми тако сложно проповедали 1908-е године…“

Поводом годишњице проласка младости Србије ка рудничким положајима и према Колубари на спомен обележје капларима, којих је само из Крагујевца било педесет, од којих ће неки постати познати и признати научници, професори, доктори, венце су положиле делегације Скупштине града Крагујевца, Војске Србије, ГО СУБНОР-а Крагујевца и Удружења потомака старих ратника „Војвода Радомир Путник“. О њиховом херојском делу говорио је Милан Вујичић председник подружнице старих ратника, нагласивши да је младост Србије увек била на бранику Отаџбине, почев од Цера и Колубаре, Кадињаче, Игмана па до Кошара.