Пољаница, некада засебна општина а данас саставни део територије Града Врања са 22 насељена места, ослобођена је од фашиста у Другом светском рату 26. августа 1944. године. Власе, као централно место у Пољаници, дан ослобођења у Другом светском рату одабрало је и као Дан села.
На позив СУБНОР-а и Месне заједнице Власе, на јубиларну 78. годишњицу ослобођења, крај спомен обележја погинулим борцима у Другом светском рату окупили су се многи пољанчани, представници Војске Србије, безбедносно-информативне агенције, борци и потомци, представницу јавних предузећа и установа и млади пољанчани. Посебну пажњу привукло је и присуство Наде Стефановић, учитељице у пензији, унуке Милорада Стошића рођеног пољанчанина кога су фашисти, на почетку Другог светског рата, вешали у Крању у Словенији и чија је спомен-биста, поклон бораца и општине Крањ, саставни део спомен-обележја у Власу.
На овај јубиларни дан, свим пострадалим борцима у Другом светском рату, најпре је одата почаст минутом ћутања, а затим су делегације Војске Србије, Полицијске управе, СУБНОР-а Града Врања, Месне заједнице Власе, СУБНОР-а Власа, Големог Села и Дреновца, удружења и омладине положиле цвеће крај споменика и поклониле се сенима свих палих бораца и цивилних жртава Другог светског рата.
Подсећања ради, на спомен-плочи исписана су имена 27 бораца НОР-а из Пољанице погинулих у рату и уз то, на другој плочи, налазе се имена 32 жртве фашистичког терора.
Поводом обележавања овог историјског датума, окупљенима се обратио бригадни генерал, председник СУБНОР-а Града Врања Зоран Лубура. У исцрпном и садржајном говору подсетио је да се Пољанчани никад нису мирили са окупацијом и да су још у време Турске окупације одлазили у хајдучију и учествовали у оба српска устанка. Свој борбени дух испољили су и у Првом и у Другом светском рату.
Најпознатији борац из Пољанице у Другом светском рату био је Светислав Стојановић – Бизон, под чијом командом је и Други врањски партизански одред са 40 партизана, 26. августа 1944. године у раним јутарњим сатима, храбро напао добро наоружане бугарске снаге које су бројале 300 бораца. Познавање домаћег терена, добро осмишљена партизанска тактика и храбри партизански јуриши одбацили су бугарске снаге у правцу Владичиног Хана.
Само десетак дана по ослобођењу Пољанице у пољаничком селу Мијовцу, од постојећих и новопридошлих бораца, форемиран је партизански одред под командом познатог борца из Врања Јована Стошића-Бокчана, који је ушао у слободно Врање 7. септембра, одмах по одласку Бугара.
Ослобођење Пољанице био је увод у касније ослобођење Врања од Бугарског окупатора 1944. године.
Весна Костадиновић