80 ГОДИНА ОД НЕМАЧКЕ ИНАВАЗИЈЕ НА ЈУГОСЛАВИЈУ И ГРЧКУ

ФИР са својим чланством памти рат на Балкану, који је почео пре 80 година инвазијом немачког Вермахта 6. априла 1941. Нешто раније и трупе Мусолинијевог режима припремале су агресију на Југославију и Грчку како би спровеле циљеве италијанског фашизма.

Међутим, како год да је отпор на Балкану  резултирало поразом, лидери наци режима који су се тих недеља већ припремали за инвазију на Совјетски Савез, морали су ургентно спровести војно обезбеђење јужног бока. Радећи то нацисти су покушали да наметну уговор о пакту Краљевини Југославији „који се не одбија“. Међутим, када је Влада у Београду „сагла главу“ и приступила тројном пакту (Берлин-Рим-Токио), крајем марта 1941, антинацистичке демонстрације и један број југословенских официра одбили су ову политику. Уместо тога нова Југословенска Влада преговарала је са Совјетима и потписала пакт о пријатељству и ненападању 5. априла 1941.

У овом светлу развоја догађаја нацистичка Немачка одлучила је, не само да војно подржи Италију против Грчке, већ и да нападне Југославију. Крајем марта, Адолф Хитлер је у својој директиви број 25 наредио да се Југославија војно и политички збрише са лица земље муњевитим дејством! Дан после Московског уговора 6. априла Вермахт је, заједно са Италијанским, Бугарским и Мађарским фашистичким трупама извршио инвазију на Југославију  и Грчку.

Ток рата који нам је свима добро познат, донео је небројене ратне злочине над цивилима које су извршили Немци и Усташе који су прогласили НДХ и тако створили вазалну државу у којој је зацарио терористички режим, са концентрационим логором „Јасеновац“ као видљивим симболом прогона и геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима као и политичким неистомишљеницима.

Међутим, ми не заборављамо пропаст нацистичких сулудих идеја за успостављање светске хегемоније. Несумњиво је да је рат на Балкану, иако кратак, одложио инвазију нациста на Совјетски Савез за најмање 6 недеља и осујетио Немачке планове да зауму Москву брзим и агресивним (блиц крик) ратом пре наступања зиме. Тако је Југославија знатно отежала фашистичку експанзионистичку политику не само војно него и геополитички.

Истовремено, инвазија је натерала становнике Југославије да брзо делују и створе добро организован партизански покрет. Како би се осветио непријатељ је починио безбројне ратне злочине против цивилног становништва.

У Грчкој, ЕЛАС – Грчка народнослободилачка армија под командом комунистичког вође овог отпора Ариса Велоучиоса, водила је жестоку партизанску борбу против немачких, италијанских и бугарских окупационих снага и њихових помагача. Национални ослободилачки фронт (ЕАМ) настао је као политичка организација осободилачке грчке војске.

С друге стране, под вођством Јосипа Броза Тита, Југословенска народноослободилачка армија борила се против 4 огромне немачке војне формације и тако олакшала борбу Совјетима.

Напокон 20. октобра 1944. године партизани су ослободили престони град Београд од нацистичке окупације.

Тако, када се сећамо немачке инвазије на Југославију и Грчку, такође се са поносом сећамо и памтимо све жене и мушкарце – партизане који су водили жестоке борбе са ризиком да смртно страдају и буду заробљени и изгубе здравље, а за слободу њихових земаља и ослобођење Европе од нацистичког варварства.

др Улрих Шнајдер

Берлин, 5.4.2021. године