Анђелко Милићевић – биографија

Анђелко Милићевић, пуковник у пензији, рођен је 21.11.1955. године у селу Калац, општина Билећа. Основну школу завршио је у селу Дивин, гимназију у Билећи и Војну академију Копнене војске ЈНА 1978. године у Београду. По завршетку Војне академије службовао је у гарнизону Скопље – Трећа армијска област ЈНА до 1992. године. Од 1992. године, када одлази на ратиште у Босну и Херцеговину, до 2004. године обављао је различите дужности у Херцеговачком корпусу и Војсци Републике Српске, до начелника штаба 5. корпуса ВРС – гарнизон Соколац (са које је пензионисан). У међувремену је завршио Командно-штабну академију у Београду (1997-1998) и Школу националне одбране у Београду (2001-2002).

Учествовао је у свим борбеним дејствима предводећи своје војнике и том приликом је 16. јуна 1995. године на Трескавици рањен. После лечења, као инвалид пете категорије са 70% инвалидитета, вратио се на претходну дужност. Иначе, према дужини учешћа и условима ангажовања у оружаним снагама Југославије, односно Републике Српске, признат му је статут борца и разврстан у прву категорију.

У току рата испољио је личну командантску храброст, висок степен руковођења и командовања, што је обезбедило да јединице којима је командовао часно изврше све постављене задатке, за шта је Гатачка бригада одликована Орденом „Петар Мркоњић“, а он као командант Орденом „Карађорђеве звијезде“.

Нако рата и завршених високих војних школа у Београду, као командант 715. мтбр својим прегалаштвом допринео је да бригада, која је представљала главну ударну снагу ХК, буде проглашена најбољом јединицом ВРС 2000/2001. године. Своје знање, војно умеће и организационе способности испољио је и као начелник штаба 5. корпуса ВРС.

Изузетан значај имао је и његов допринос у изградњи Спомен храма Св. Василије Острошки у касарни „Билећки борци“ у Билећи, као и разновсна плодоносна сарадња са институцијама власти и становништвом. Између многобројних признања и највиших службених оцена које је добио посебно се истиче Орден Његоша. Отац сина Владимира и кћерке Анђеле. Деда унуке Иве, унука Реље и унука Луке.