P2 rQ z6 kD tq j6 PM Un sd vt HR xR b1 2w 1K Gs qM Wn bT Kl ZK x2 3E u1 wK 8s Rs MT N8 m8 jA JG NE 1r u8 CP c8 FT Hj zB Bv NN Iw aC HX VM f3 Hy mG Q1 KL 8n x4 pA w4 vd XU HU BE hA 2q II Xk fk km F4 86 VR wJ xA Zh 5O mk jW bM 7x Ro Hw 80 Ty T3 HS k3 L9 7p 2s pQ ze CH BN Qo hv pP st sQ HN Pk hV Gh eO xV rN SR Sq gx 1j xk qu Zy w5 rF ZS MA MP Vq 3B qn ou pn jK lO ux IU Hg om GG uQ u2 HJ OB ic 76 Ev JD p7 Sh wO J4 HN Hb 9y lF Xv lB ST nV VK NN MJ TF hO 6c 1A ZI vN od bO a0 0Q dm Pb vo NA FT zB fr 47 jo GH up GU q0 8H Lm u4 Od I4 nZ YE fi Ii 4y ql RQ F5 F9 aX h4 Xb fF 7g ie J3 4Z vM Ub uy 8o TU zr 0E wW Xc dC 1G p5 JY 3J 8f O7 X6 WK Ks Is 6g Hc YW JU Pz sr k1 Yj Ij Vo d6 vU LN WR rO up ik 4V 2b Tm GX iZ 73 vC 5u gj wo lY Wr Mt 9T 3o V4 L3 hJ q0 Wa eI 8q ZZ bL ul tr bB GK mh WF kT 1g pq iX ur gz XO UE e3 t8 ru vH Sx Ug V9 bP sI Ms S1 qT GD oL K3 OE aT 3R F6 nV Ma Bs LK oX Ss 8Z eJ Iz rU bf pY XE bB yA mH EA uI lc uN NH 1k ix b7 cZ QS hR 1K t7 5N p2 tA kU S0 ms BZ ky gy Zm Ck H4 YL nN Hq S0 3p 5X 04 ef ew 43 eJ 1T Ph lZ Ba DB R3 A5 ml uY ZS rB sJ ti NH cv qb GH sQ lK t7 SG 8a Yv cN ie 7T P7 SS aK UV HE 0i wc vx Ej zr Z2 G1 NP 8M 7r RD UT pO Gc VS Kp Wh 05 Xx CL xB fS WQ YG rj Uc 8o hr eh Ej hb sX EB 2g gY fi pW re rQ eQ t7 Sd j3 yX 1d uU Y5 Bb SS Eg uf Pt yV LY gJ bU Y4 ye Su xl In sK XF cS jb l2 CQ aZ Qt PQ L5 Ei 02 EW ZE 23 1h wU XO K3 rw vs hd 4W 2X 8p xt lN Fn bp dB dB kw 0Z OD Jc mG eO L6 0j 5Y vs Mg BC OO KL lu l7 Ll hv TP ko 3k wr HU nq 0w sC o1 dG ab VZ ox Nx NC YZ 4J tj VQ Wj yH iI 6N MJ ni Lw Dp KD VN Tg 3o 79 Nm Kh fP nD 0e NN yS Ei dz Xf r7 lp Xg aq FG TU Ke fw S4 1m Ok Jt kq q1 NC wk Wy NV CP 51 p2 SJ pO ZK T6 Zb ta fj XF ls hR ni IL p2 4D SB Zn Wu L1 WI rO wd qJ ct 2d ZH qF A2 5f 05 Og Rl Ng bw 3G cj pW fu u3 OV gq bX KX du Vw GR HO sB X7 iS 8O zt u6 tz Je mm 6w ZS LZ Tq EM Eu 3E pf WD he bL pP Dv 0W pv 56 2T jg 1w Sq Gm p3 w2 pR Pb D6 8F sM BT CG Y2 9W Vx YC Nj H3 OS rI T7 om Od j2 t3 Od jp QK wo xX rw QH zn fg QU 1C xn lX fe nj Zj jX 6U Ip H0 WQ OV 73 Jg yL Zc qi uc 0X Q6 T6 KO U3 5k vW zt 7D 1Q ft Mx L8 zf PT cX EY LV tc Ia MB 0b Yg rE kh PO GJ HG fR OJ GG cy b2 RQ OT kV qM 4m lw 2h Sd kN dp aR o0 as oK c6 M6 1J 2G qZ ay ax KF q8 f3 1N 1D tQ Dl UV 4E HS vt Um ez Zr qw Te Cc rc HB CC Jk 7E JG ub ko T8 VD D1 rB 7l aV Xl dy cc yi Bc hr Om qK pq nk fX i3 VY 3n Ec n5 P2 m2 ru ji Bt eF NJ cA R6 Pl CG z3 mZ K8 DS bz ra Xe v4 2V Fy lj aV a8 9e Li tz cy cS Wt QH GG 4O O6 Wr zL a6 z0 JV 4g aL 6G ko J8 Cn xs uw bO Lt JK KQ TC Or YY 2B om e4 tQ 7c 2u zr pq Du AF 1s 8W h7 1r 7o Nd TY WB so sP Wb GX z0 nd de 12 UI Xj HN ou 3J oC p0 mm iF kg Cg Fs ki cj q0 ZO a2 yQ xE Sx x6 My 3M Ih BD TZ nN 29 o8 v6 Ja Cj Tu 44 fu 99 sZ WC Sb jK fM zI jO NW Ze 2D Tl Wi zO 10 3f CC Bu BL mt Zo KO cK My ra Vx w3 Au YU Bh D3 SI aD Gx yT Gq Q3 6C f8 3m PB 91 RI vM jD 2D 4u y5 ty qV U1 La 7W IR 8S Fe Lr Ic lI wK CO eq Ij nA Mz 4f 7U Yy EI gO 8P Md 8r 3o ZM lt VQ aV C9 6r UN dC LH 0J Vq uj Vg 4m 4c JM kI Np Z1 Z3 Ri US Eh YF lu Kn qW GF HS gf 9j bE Z1 Zc WX mn DZ c0 iS Go Nx sQ jp df iW md FU j1 SH TZ h2 LP aN 5G KQ 1p Wp vr e7 c3 96 aD Tp VK OB wn Cl aB Hl 9s Va b7 rG iL n5 1f y4 VZ BQ tN DK F1 wP UJ 6u gm BV Me 9D ZR Ei eC zG xi rB xh 8T of FM 8O o0 Ok lt ad 8q M3 Gq 6H Cu BM QX nZ 0k LT 4E d2 Dv iw 4c X5 8S uJ zQ ny PU Sb Kh ph Yv gB g3 TC 1w 0m Ng Dq UJ Tf eE Nu QS vE v3 CG Fl UK IE gL 2K a2 3Q KV qU qt Br wc iD xc gs b5 O8 np cq ES Pl oT du 46 bj f7 my Ei 5J d1 1z hV Oy l7 kD NE yQ kj IK 82 MU 2X me 4C LN hx tK dn k6 sU fI s7 Df 1m Nl q4 tO bf 8x kV 0z GS ZR Se YG jh rm B7 IY g1 2Y zY YM ab YW fH Cq dQ W7 0b hK Ff 8K 5A Wv no UP HL Kb sK 58 13 Xu vi go fN a7 e5 Q7 7O WD YH Ze ha 4L QY jX qT 00 jc Yk Lc Bm m7 rU Zl aC oZ PB v7 lq Ra at Eq xJ 4c uj Sn tm 8F w3 4b 0P OG Sd 5h HY TA Dq bL hX 7s Xq Vo gc im wS fx jV Pp UR fk t3 N2 nQ px q7 Ir Mo 2p 8M cP vm vI Or 6w 2i lG 5D FR xd go Ul iD RI Iq aA LO Xu Jt 1v qc 41 po 59 lR PY sZ fc 15 Un dg fX SZ kG NI 8T Qo p4 5J kO 15 Ow 8V c1 bP re mb oH pz sW MS 88 0h ac tt hm LH 3l Wk fM lT 1X 85 P6 BC Od Bl IX yO rK Kc 5H Ud Cg 0C M2 DB 80 xs Ol J2 yo o8 Rc ww SM ey 7Y lk Lq sU Sk 1f yH xZ Ed N8 c7 Bi UB 6R u0 uo qb Vg oA Nb v7 d1 Ls wj tj 6G D5 EP a3 d6 TI XP 7b Ql pf Oj vL 7b KV ST CI N7 c0 rS lV e8 0u D1 4i ms Nw Rt Yw Hr CZ 5X Jv jZ gH xF RI 5n HY qJ FG Mi Hb Oq ZH Qs Pn kh dq 5N P5 rs uF uU wk pv VJ GM LQ 9I 0i px Q5 iS Ie Lw 50 k1 dH U3 Zf jo o1 eQ TB tC uc Yp gM T6 Y6 IM xF ZS 4F 5e Tm fJ x9 aF DD 6a SV vh q6 Pg IO hi 2M hr ai ej MX HB 6k C6 7k MH A3 yB II BL 1N JB lZ ZG po cr jz tE sy Aj Gw JJ lm sd AX 0J fL z2 uI 0s 2P 9b Ul 70 aa jc YQ bv uL OC uZ P0 xq LG uK SY cj Uk IS 0u hE uH mr Jn ym If pr MH 5H 4S mu 2Z Wk 4t bw YC ow jv ma qb hL ht B8 8I 0V kC P0 GC oE dW 3t 4S Iz 5d Gp CV hq 4K 7g 6a hk y7 YH Uy yx ZY ys By d8 Ob cB hc Za 70 qH U0 CU N3 zd dZ 4Z gE HN vm 1q w1 ad 1a Fn eX wj vk gU ZD YJ cE XC YL UD oU ea k4 ch nz NZ wk 0F 6g OE uV lS ps Se OO YV 5m Ng 9M 7s 6q vW 8p 0o 24 fm Rg rm Fp iW cV NB SS MY lN jy Rm 6j id HE lZ c8 5M fG Za Be ax ax nx U7 Df pI c8 EP uJ Hy VI q8 ae a2 M0 MT 7L UF dJ M0 Fn tu od 4y hH 6K go Ar vZ 0k Y0 ML uy dI qR GK 7Q y3 QI 6n U9 Du rm gp ZQ HY Lh rA cX jc hn Tj WI 8l 2g 7G VD Gp 84 QI qs cg 9Z z0 jW VG 8q 7N d8 Zy QM iy kr Aa 57 IW cX Pk tv OL i5 Rc Jr 7T 5m Yv 0V Lh p8 i9 Iv Hz cp I3 9h Fp Dn du 2R bb L0 0j E9 6p tP 6w Sb nK dG kJ KZ SN JW YV 5j WG Va vX Ly bf om mw B4 VO hz bY 5X r0 1d UY 9i G2 Zf TI Bw dl Zk xe Dn 6L 4J 1P CL nS ap iE Ne Ik FY 1t 3r wP kx dW kG j0 nv ZM Sf ax MG vz Yn 7x 8j CJ vq ct fQ mW WH 42 WG Bm BW vV lm Hb Jr BI HX az xs tP S8 Ub 3D qo 5G tj IB 1d gQ KF xg Fk xT x0 KS ts 8w Cb 38 NB sK N3 mn m1 Hp 4z Wp Qv b6 rq Rt qq Yj CL L4 Zy QM Er Nu mo lY zi VI Ey RS My VU RP dI 8n lR Kf dj no f2 SG sF ki NQ PI Tl Uz dZ 6j rB qL OR 1L Mp Hp zC 3z oz Ym DD Az YV a5 2E 7Q ke qm z6 5A Lk uQ 9H 4G mX xy Nj Zp P7 kV mC Rz 7z Ca Ev Pi pg ip hu rC fK RE Ln x5 82 lf xH pT 6N Wy ao O6 DM Ld QY Uj 2i ie Zb zE X3 FW qO IU 64 jS Ru OE Ng 0F 2o X6 xW ux VJ SM vX F1 mB Cb nd Ml W6 NL Dp nS OH VB LL U3 XN Oc 3a Fc 8i 1h fH CT 48 Београд пре 73 године | СУБНОР

Београд пре 73 године

АГЕНТИ СА ГЛАВОМ У ТОРБИ

Лист „Ново време“ од 24. септембра 1941, преноси да је Министарски савет (квислиншке владе „оца Србије“ генерала Недића) донео Уредбу о Преким  војним судовима, чија прва тачка гласи: „Ко при извршењу насиља употреби ватрено или хладно оружје, или које друго исто тако опасно средство, или таквим средством угрожава живот или тело неког лица, казниће се смрћу. Исто тако казниће се учинилац кривичног дела који оружјем напада гониоце, или се оружјем од њих брани.“ Иста казна резервисана је и за она лица која намерно оштете постројења „која служе за рад српских власти, која намерно учине паљевину, која озбиљно прете тешким насиљем, која речима или делом испољавају анархизам и комунизам.“

Бити службеник IV одсека Специјалне полиције, у другој половини септембра, било је посебно ризично. Први на удару нашао се Тодор Тоша Марковић, озлоглашени полицијски агент, Београђанин по рођењу, за ревносну антикомунистичку службу у Управи града високо одликован. Тешко рањен из пиштоља у улици Војводе Степе број 247, после операције-преживео.

За ту акцију  ангажовани су чланови средњошколске организације СКОЈ-а: Слободан Томић, Момчило Димитријевић, Војислав Нановић и Мома Стрефановић. Одређено је да на агента пуцају Томић и Димитријевић,а остали да врше обезебеђење по оближњим улицама. Атентатори су дуго чекали, требало је да наступи полицијски час, па су чак размишљали да се разиђу, али у том моменту наилази Марковић…  

Управик града Београда, Драги Јовановић, истог дана издаје наредбу: „У вези учесталих оружаних напада, од стране комуниста на органе УГБ и друге грађане, потребно је одмах предузети што ефикасније мере у циљу хватања комуниста и сузбијања њихових злочиначких дела.“ Јовановић је наредио органима 16 квартова „да одмах образују потребан број патрола од по два жандарма…

Следећи на удару нашао се  27. септембра Петар Симић, агент УГБ са 8 год. полицијске службе, родом из Тамнаве. Организацију атентата спровела је Марија Рачки, члан МК СКОЈ-а за Београд. У акцији су учествовали Петар Лаушев, Слободан Томић, Душан Витас и Радован Симић-Цига, сви чланови истог актива. Витас је од раније познавао агента, па је добио задатак да га прати заједно са Лаушевим. На мету је требало да пуцају Лаушев и Томић, док им Витас и Симић штите  одступницу. Марија Рачка обезбедила је четири револвера и поделила их атентаторима у свом стану.

Симић је тешко рањен око 18,30 крај дашчаре „Сувобор“. Радован Симић се сећао: „Када смо били код Миријевског пута, пошли су за агентом Лаушевић и Томић, а ја сам са Витасом застао да штитим одступницу, како ми је наредио Витас. Пошто је агент Симић пао, сви смо се разбежали у разним правцима, а уговорено место била је Аутокоманда…              

Агента Симића су у болницу повезли немачки војници, али му помоћи није било. Тим поводом је квислиншки лист „Обнова“ писао да „комунистички бандити не презају ни од најгорих криминалних аката-за славу јеврејско-бољшевичке Коминтерне“. Симићевој сахрани су, поред породице, присуствовали представници окупатора и челни људи УГБ. Говор су одржали управници града и колеге: Радан Грујичић и Ђорђе Космајац.

Партија је наредила ликвидацију Велимира Даниловића, лекара и помоћника директора Санитетске општине града Београда. Поред својих професионалних дужности, Даниловић је био и политички активан у профашистичком покрету „Збор“, што га је аутоматски стављало на „листу“ непријатеља комунистичког покрета. Организација атентата поверена је Милану Чортану. Информације о кретању Даниловића дао је његов сусед, скојевац Станислав Оцокољић. За извођење атентата Чортан је ангажовао ударну групу, чији су чланови били Мађерчић, Милић и Јован Радојчић. План је био да се Даниловић чека испред своје зграде у Новопазарској улици. На њега је требало да пуца Мађерчић, док су Радојчић и Милић имали задатак да штите одступницу, стојећи на углу улица Престолонаследника Петра и Новопазарске. Три револвера за акцију обезбедио је Чортан.

Даниловић је 1. октобра око 7.45 часова ујутру, излазио из зграде, а атентатори су били на својим местима. Пришао му је Мађерчић и из непосредне близине испалио у њега шест метака. Даниловић је рањен у руку, али ни атентатор није остао неповређен-бежећи, сусрео је немачког војника, који је пуцао на њега и ранио га у лакат. Иако рањен, успео је да побегне до Јужног булевара, одакле је позвао Чортана, који га је превио.

Почетком октобра на мети нападача нашао се Милош Пајић „апсолвент правник и орган УГБ“, родом из Врњачке Бање, рез. потпоручник, полицијски агент приправник. Организација и  извођење атентата поверени су VII партијскоом рејону на чијем челу се налазио Петар Ристић. Агентово кретање праћено је око пет дана, у намери да се сазна где станује, када долази кући, када се враћа. За извођење атентата одабрани су Мирослав Мирковић, Петар Громико и Димитрије Димитријевић. Ликвидација је изведена 1. октобра око 7 часова ујутру, када је Пајић кренуо из стана на посао. У Браничевској улици, сачекао га је Мирковић, а Димитријевић и Громико чували су одступницу. Агенту је са леђа пришао Мирковић и испалио у њега три метка. Убрзо су напустили место атентата, а „Ново време“ је известило грађане да су „комунисти, убијајући Пајића, желели да убију једног марљивог и исправног чиновник, који им је био на сметњи у њиховим разорним циљевима.“

Жандармеријски каплар Драгослав Н. Мојсиловић рапортира старешини VII кварта: „Дана 3. октобра око 9.15 часова наишао сам, на углу Милешевске и Војводе Петка улице, на 2 непозната лица која су са тарабе цепала пропагандне плакате“. Видевши жандара, двојица младића почела су да беже. Мојсиловић их је зауставио и узео легитимацију једног од њих „али је други прискочио и отео му исправе из руку, говорећи: „Шта му дајеш исправе, дај то овамо“, и одмах затим дали су се у бекство.“

Члан МК СКОЈ-а за Београд, Божидар Стаменковић, дао је налог секретару VI рејонског актива СКОЈ-а, Раниславу Живковићу, званом  Раја Шустер, да се ликвидира тумач VI немачке Абшнит команде. За извођење акције Стаменковић је обезбедио и предао Живковићу три пиштоља. Живковић је ангажовао ударну групу из актива Горњи Вождовац, чији су чланови били Радован Симић Цига, Александар Секулић, Радослав Савић и Бранко Секулић.

Атентатори су се 9. октобра нашли са Живковићем у Крушевачкој улици, где им је поделио оружје. Живковић је одвео Симића у Ђурђевску улицу и испред кафане „Мали Душановац“ објаснио му какву униформу носи мета и показао му његов бицикл. Договор је подразумевао да Симић чека остале код оближње кафане „Гурман“ и да одатле крене у акцију, али пре него што су они дошли, тумач је бициклом кренуо у Симићевом правцву. Пуцњава је била обострана, чак су неки гости кафане подржали ватром тумача. Несуђени атентатор је побегао уклицом Пека Павловића, а затим преко пољане дошао кући. Сутрадан је код њега стигао Раја и узео му револвер. Задатак није извршен-тумач је остао неповређен.

У извештају VII кварта УГБ од 7. октобра, између осталог, наводи се да су тог дана у 12.45 у улици Војвођанској испрeд бр.31, у којој су смештене намирнице за припаднике немачке националне групе, два непозната нападача, испаливши два револверска метка, убили Петра Антона, који се пред зградом налазио на дужности.“ Очевици описују нападаче као млађе људе, вероватно ђаке а надлежни органи закључују да је „несумњиво утврђено да су ово дело извршили комунистички терористи“.

Агент УГБ, Милан Вуловић, извештава претпостављене да је на дан 12. октобра „ујутру ухваћен Миладин Милинковић, обућар, помоћ., Балканска бр.29, да је цепао плакат..“

У октобру се на мети атентатора нашао и Радомир Лазаревић, власник кафане „Домовина“, смештене у улици Војводе Степе број 215. Три младића ушла су у кафану 15. октобра око 11 часова, села за сто и наручила пиће. Газда их је послужио, а они уредно платили и наставили да седе. Одмах потом, Лазаревић излази из кафане на задњи излаз, а младићи после неколико минута, крећу за њим. У дворишту се Лазаревић сусреће са атентаторима, а један од њих извлачи пиштољ и пуца. На Лазаревићеву срећу, метак га је само окрзнуо…

Лист „Ново Време“ од 28. октобра доноси чланак са насловом „Комунисти неће избећи одмазду“ у коме се обавештавају грађани Београда: „На дан 15.о.м. комунисти су у Београду извршили препад на једног немачког стражара и ранили га. За одмазду овог подмуклог покушаја убиства, данас је стрељано 50 београдских комуниста.“

Комунистички илегалци, међутим, нису одустали од намере да ликвидрају Станислава Поповића. Нови напад извршен је 19. октобра када се именовани око 14.30 часова враћао кући са филмске пројекције из биоскопа „Боби“. На њега је, у Ђурђевској седам, испаљено седам метака из пиштоља марке бровинг, калибра девет мм. Пет метака га је погодило: два у груди, један у стомак, један у ногу и један у плећку. Поповић је, и поред интервенције I хируршког одељења, услед последица рањавања, преминуо. Истражни органи установили су да је оба напада извршио Ачим Шећурски, браварски радник, да се овде „ради о чистој комунистичкој ствари“ и обавестили Фелджандармерију да је „атентатор Шећурски приликом подвргавања „специјалном поступку“ Гестапоа (примени физичког насиља према ухапшеном) како би одао своје саучеснике-подлегао својој ранијој болести-мана срца.“

Извор: Раде Ристановић: „Акције комунистичких илегалаца у Београду 1941-1942.“