Дивио сам се спокојној храбрости пролетера. Ефикасност без немира и ужурбаности, самоувереност без хвалисавости, једна стална прибраност и у најтежим ситуацијама.

Мање смо се одмарали-били тврђи и свежији,

слабије се хранили-били жилавији,

слабије наоружани-убојитији,

без моторизације-бржи.

Скупља је била свака наша смрт,

наше дисање је имало друкчију, посебну вредност.

Као да су се све наше муке, напори и тешкоће згушњавали у убојити пркос, као да су се преокретали у нашу предност.

Командант Коча Поповић

Рудо, босанска варошица, дочекала је 22.12.2022г. 81 годишњицу од формирања непоновљиве Прве Пролетерске НОУ Бригаде.

Слио се народ као река на ту тромеђу Босне и Херцеговине, Црне Горе и Србије. Најдражи лик нашег Албина Пиберника који био уз родитеље дете у строју, данас на дан формирања Бригаде међу најстаријима посетиоцима Руда.

Оживело је од потомака и поштовалаца ратног пута од 25.000 километара који је током рата од 1941-1945. године прошла Бригада. Сваки други дан је за дугих 1.240 ратних дана на тлу Југославије провела под борбом. 7500 партизана под њеном црвеном заставом је дало своје животе за слободу.

Далековидост војно-политичка Јосипа Броза Тита огледа се поготово када је у договору са KПЈ донео одлуку о формирању ове прве регуларне војне јединице. Таква одлука није наишла на подршку Руса и Kоминтерне  али је Тито издржао. Резултат се видео после пет година ратовања када смо крај рата  дочекали са четири Југословенске армије и 800.000 људи под оружјем. Да нису издржали притиске остали би на покрету отпора и некаквој врсти гериле, а не као равноправна војна сила Црвеној армији и англосаксонским снагама у Европи. Постоје историјске документоване наредбе и белешке где Стаљин тражи дозволу од Тита и команде Југословенских партизана за улазак Црвене армије и гоњење немачких снага кроз Југославију.

Kрај рата за бригаду је био у Трсту где је из првобитног строја остало само 500 људи. Сваку стопу земље коју су прешли на путу ослобођења отаџбине од окупатора плаћена је најскупље – крвљу и њиховим младим животима. Просечна старост у јединици је била око 23 године.

Идеализам и храброст тих младих људи је задивљујућа.

Прва Пролетерска је била својеврсна школа и пример млађим борцима. Данас после толико година те речи су светионик били смо и остали једна јединствена породица-породица Прве Пролетерске.

Из бивших Југословенских република дошли су представници републичких борачких организација: Србије, Републике Српске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Словеније.

Венци и цвеће постављено је на плато-централног споменика где је била постројена Бригада и на Партизанском гробљу.

Историјска целина Партизанског Гробља на нашу радост сачувала  је скромност и првобитни изглед.

Порука је…..

Догодине поново у Рудом!