ЧЛАНОВИ СУБНОР-a НЕ ЗАБОРАВЉАЈУ СВОЈЕ СЛОБОДАРЕ

Иако смо сви у великој здравственој бризи због пандемије корона вируса, чланови СУБНОР-а Града Чачка су у складу са здравственим одредбама обележили све датуме и догађаје везане за нашу борбу против окупатоа и агресора у свим ратовима и одали дужну пошту онима који су пали за слободу наше домовине.

Једна од комеморација одржана је 5. марта у Остри где је у присуству више од 30 присутних о страдању обновљеног чачанског партизанскох одреда „Др Драгиша Мишовић“ 1943. године говорио Десимир Пауновић, секретар Градског одбора СУБНОР Града Чачка. Пауновић је потсетио на тај трагичан догађај у коме су у неравноправној борби са жандарима и четницима од укупно 25 бораца колико их је било у Вуксановића штали, своје животе дало 14 бораца док су 3 рањена, а остали су се и поред убитачне ватре извукли из обруча. Обновљени одред под командом Раденка Мандића је пред саму зору 5. марта 1943. после вишедневне потере од стране четника, стигао у Остру и сместио се у шталу Милована Вуксановића са намером да ту предани а касније током ноћи се пребаци на други терен. Командант Мандић је био сумњичав у односу на домаћина који је био четник, али је заменик команданта Радиша Поштић тврдио да је Вуксановић проверен човек јер је већ неговао рањеног партизанског борца. Мандић је на крају пристао  али је за сваки случај задржао Вуксановића са њима у штали као таоца. Уморни од свакодневних прогона, борци су одмах заспали једино је командант био будан.Вуксановић је био нервозан и стално тражио да га пусти да изађе правдајући се да треба да оре неку њиву. После дужег мољакања, командант га је пустио што је овај искористио и одмах обавестио сеоског старешину о логововању партизана на његовој штали. Овај је одмах отишао у Доњу Горевницу и обавестио тамошње четнике а онда и жандаре у Прељини који су за кратко време опколили шталу у Остри. Преко 400 крвожедника се окомило на 25 бораца а то је 17 на једнога „…О зар се и то може? Да, ми смо пролетери! (Б.Ћопић: Песма мртвих пролетера)

Командант Мандић је кроз отвор угледао убице и дмах командовао “К оружју“ на шта су поспани борци заузели борбени распоред спремни да одговоре на ватру.

У неравноправној борби у пробоју обруча, погинуло је 14 бораца док су тројица рањена. Њих су преживели борци извукли из обруча и повели са собом. У жестокој борби су погинули: Радиша Поштић, заменик команданта одреда из Мрчајеваца, Гвозден и Милан Пауновић из Доње Трепче, Добросав-Боба Милетић из Чачка, Саво Савић из Вапе, Вукадин Белић из Остре, Светозар-Ћећо Бабовић и Радоје Живковић из Трнаве,  Владан Шићевић и Василије Јовичић из Кулиноваца, Михаило Павловић, Драган Јовановић-Шмит и Радомир Новаковић сви из Доње Горевнице и Милија Јовановић из Прељине. Поменти су појединачно јер су то залужили својом борбом и зато што такви ковачи слободе никад не умиру него живе у нама. Наша је дужност да ту њихову жртву пренесемо младима како би им били узор слободарства и како се испуњава најсветија дужност према родној груди сваког правог родољуба.

„Мала, велика моја, вечерас ћемо за њих волети. А њих је било више него што у једној песми има љубави. Сад би били очеви, сад их више нема…“(Изет Сарајлић „Мала, велика моја“).

Пре обраћања друга Пауновића, на споменик храбрима, чији је аутор наш велики уметник Миодраг Живковић, венце и цвеће су положиле делегације Градског дбора СУБНОР Града Чачка, Градског одбора СПС Чачка, месног одбора СУБНОР Доња Горевница и породице погинулих бораца.

На крају комеморације присутни су још једном упутили апел надлежнима да се коначно реши приступ споменику јер је исти нарушен бесправном  изградњом цркве на споменичком комплексу, баш на средини стазе од бетонских врата, на којима су исписана имена погинулих бораца и стихови песника Славка Вукосављевића, до самог споменика. Присутни су упутили апел Градском одбору СУБНОР Града Чачка, да овај захтев упути Скупштини Града Чачка, Министарству за рад, борачка и социјална питања и председнику СПС Србије Ивици Дачићу. Овим апелом се поред осталог тражи хитно решавање овог проблема као и борба против вандализма и скрнављења споменика наших слободара. Тражено је да се овај апел објави у нашем борачком гласилу „Борац“ како би се и шира јавност упознала са проблемом споменика у Остри.

После ове комеморације, присутни су се упутили у Доњу Горевницу где су посетили спомен-обележје стрељаним грађанима овог села које су четници ухапсили и осудили на смрт у знак одмазде за погибију једног четника у борби у Остри. Десет припадника партизанског покрета стрељано је 22. марта 1943. године а њихова тела су бачена у рударску јаму  уз забрану родбини да их покупе и сахране у сеоском гробљу. Између осталих ту су стрељани: Светозар-Цвеле Кузмановић који је као добротвор са својом супругом Јулом пре рата поклонио земљу за изгрдњу основне школе у Доњој Горевници, затим седамдесетпетогодишњи Станојле Јелић, рез. капетан 1. класе БВЈ који је првих дана 1941. године ступио у 4. партизанску чету, Милева Павловић чија су сва три сина били партизански борци од 1941. године и сва тројица погинули у НОР-у и то је кућа са највише жртава у НОР-у у овом селу. Пошто су четници осудили на смрт скојевку Дару Павловић из Мојсиња, њен отац је на стратишту нудио да срељају њега уместо кћерке, на шта су четници стрељали и њега и супругу и на крају после зверског иживљавања над беспомоћном Даром и њу заклали, те су тиме затрли целу породицу у једном дану. 

О овом злочину у Доњој Горевници је присутнима говорио председник Градског одбора СУБНОР Града Чачка Боле Лукић.

Десимир Пауновић