ДАН КАДА ЈЕ ЗАЈЕЧАР ПРВИ ПУТ ОСЛОБОЂЕН

Поводом 7. септембра, Дана ослобођења Зајечара у Другом светском рату на Спомен костурницу, на Старом гробљу у Зајечару, положени су венци и одата пошта погинулима.

Венце су положили представници Градске управе Зајечар, зајечарског гарнизона Војске Србије, представници СУБНОР-а и Савеза ратних војних инвалида, удружења војних пензионера и борачких организација и представници из Књажевца.

О значају овог датума говорио је председник СУБНОР-а Зајечар Драгољуб Николић.

Зајечар је први пут ослобођен од Немаца 7. септембра 1944. године, али је опет окупиран па се на коначну победу чекало још три недеље.

О септембарској победи се 76 година после мало зна.

После подне 6. септембра 1944. 23. српска дивизија напала је немачки гарнизон у Зајечару. У Зајечару је било око 1.500 Немаца и један батаљон Српског добровољачког корпуса.

Зајечар је био пункт Гестапоа и центар за везу са четницима Љубе Јовановића-Патка. Око града се налазило око 3.000 четника као спољашње обезбеђење града.

Борбе за Зајечар трајале су 33 сата, и 7. септембра око 18 сати град је први пут ослобођен.

Гарнизон је био сломљен и највећим делом уништен. Погинуло је око 300 Немаца, Љотићеваца и Недићеваца, а заробљено 737. Између осталих, ухваћен је и Ханс Тилер, фолксдојчер, официр краљевске југословенске војске и шеф Гестапоа за источну Србију.

У Зајечару су практично уништена два батаљона немачког 1. полицијског пука, па се након тог пораза, овај батаљон појављује у документима само са два своја батаљона, Првим и Четвртим.

Наредних дана партизани су заузели Неготин, и успоставили контакт са извидницама Црвене армије, али су Немци интервенцијом 1. брдске дивизије успели да заузму Зајечар 11. и Неготин 14. септембра. Односно, због повлачења јаче војске, Немачке, из Грчке, партизани су се повукли и Зајечар је поново пао у руке окупатора.

Тек је 8. октобра од стране јединица Црвене армије Зајечар коначно ослобођен у Другом светском рату.

По завршетку ове комеморативне свечаности истог дана, игром судбине на старом гробљу у Зајечару сахрањен је Драгољиб Аризановић, учесник народноослободилачког рата, носиоц „Партизанске споменице“ и један од најстаријих и најактивнијих чланова СУБНОР-а Србије. Сахрани су поред породице и многобројних грађана присуствовали и председници општинских и градских одбора СУБНОР-а зајечерског округа и Тимочке крајине, као и председник СУБНОР-а Србије генерал мајор Видосав Ковачевић и члан Председништва, пуковник пилот Зоран Јаковљевић. Овај тужни повод искоришћен је и за краћи радни састанак председника СУБНОР-а Србије са председницима општинских и градских одбора овог региона.

Сагледано је стање, указано на неке од проблема у раду и фунционисању а посебно су наглашени задаци у наредном периоду у вези са променом Статута, назива организације, потписивања нових приступница, регистрацији у АПР-у, омасовљењу и чувању јединства СУБНОР-а Србије.

Након састанка извршен је обилазак спомен костурнице посвећене борцима НОР-а и борцима Црвене армије као и обилазак француског гробља где су сахрањени борци који су учествовали у ослобођењу града Зајечара.