У центру Београда на Теразијама, одржан је комеморативни скуп, у знак сећања на 17. август 1941. године, када је немачки окупатор уз подршку озлоглашеног управника града Драгог Јовановића у знак одмазде, на том месту обесио петоро људи.
Након што је Политбиро ЦК КПЈ, под руководством Јосипа Броза Тита 4. јула 1941. године позвао народе Југославије на устанак, широм Србије почео се пружати отпор окупатору.
Већ 7. јула 1941. године, у Белој Цркви код Крупња, Жикица Јовановић Шпанац, испалио је историјске хице на слуге окупатора. Предузимају се бројне борбене активности, врше саботаже и диверзије, итд. Немци као одговор на то , почињу са одмаздама према пре свега недужном народу и заробљеним партизанима. За сваког убијеног немачког официра стрељају сто, а за убијеног војника педесет недужних људи, деце, жена и старих људи. Прва таква одмазда и масакр, догодио се 15. августа 1941. године у селу Скела код Обреновца. Том приликом стрељано је 14 мештана села Скела и 42 заточеника Бањичког логора. И у Београду групе скојеваца врше диверзије, саботаже и атентате на немачке старешине и домаће издајнике. Због тога, Немци уз обилату помоћ издајничке Београдске полиције прво 16. августа у затвору Гестапоа муче а затим стрељају петорицу родољуба. Сутрадан 17. августа 1941. године, њихова мртва тела вешају на стубове јавне расвете у самом центру Београда.
Обешени су: ученик, скојевац Милорад Покрајац, избеглица из Винковаца, кројач, Јован Јанковић, из Црне Горе, обућар, Светислав Милан из Мародика, земљорадник-партизан, Велимир Јовановић, из Парцана код Космаја, земљорадник-партизан, Ратко Јовић, из Дрлупа код Космаја.
Одавању поште и полагању венаца, данашњем скупу биле су присутне делегације Владе Србије, Града Београда, Министарства одбране, СУБНОР Србије, СУБНОР Београда, и друга удружења и грађани Београда.
У име СУБНОР Србије и СУБНОР Београда, венац је положио пуковник Бора Ерцеговац, заменик председника СУБНОР Србије и председник СУБНОР Београда.
Између осталога он је рекао да одмазде које су Немци чинили, не само да нису уплашиле српски народ, већ су још више утицале да се пламен устанка у Србији незаустављиво шири. Хитлер је изгледа „заборавио“ како су се провели Турци, Аустроугари, и сви они који су покушавали да покоре српски народ, истакао је пуковник Ерцеговац. Немци нису имали на уму, да су напали потомке Карађорђа, Милоша, Степе, Мишића.
На крају свог излагања, пуковник Ерцеговац је нагласио да СУБНОР Србије и СУБНОР Београда никада неће дозволити да се забораве злoчини које је починила Немачка војска и домаћи издајници.