ДАН ОСЛОБОЂЕЊА СУРДУЛИЦЕ

Година 1944. наговештавала је пораз фашизма и расплет у Другом светском рату. Партизанска дејства била су интензивнија. Даљи опстанак бугарског окупатора на тлу Србије бивао је све неизвеснији. На крајњем југу централне Србије партизани су почели да наносе значајне губитке и ослобађају поједина места и крајеве. Ослобођено је Трговиште и Пчињски крај, Крива Феја, затим Власе са целом Пољаницом.

Петог септембра ослобођена је и Сурдулица. Непријатељ је постиђено отишао тамо одакле је дошао, а народ је са одушевљењем пригрлио жељно очекивану слободу. Као уосталом и цео Југ Србије и Сурдулица је дала велики допринос у победи над фашизмом. Са целог југа Србије у јединицама НОВЈ учествовало је око 15.000 бораца, а међу њима и значајан број сурдуличана. Нажалост у темеље слободе своје животе уградило је 248 сурдуличана погинулих у борби и још 214 жртава фашистичког терора. Од тог броја 53 бораца погинуло је у завршним операцијама на Сремском фронту, а рањених је било 101.Поводом Дана ослобођења Сурдулице, који је узет и за Дан општине, у лепо уређеном Спомен-парку у Сурдулици организована је комеморативна свечаност. На сам дан ослобођења Сурдулице подсетио је недавно изабрани председник СУБНОР-а Сурдулице Ратко Иванов, а крај споменика венце су положили: министар у Влади Републике Србије Новица Тончев, председница Општине Сурдулица др. Александра Поповић, делегације Министарства одбране и Војске Србије, делегација Полицијске управе, СУБНОР Сурдулице, СУБНОР-а Града Врања и бројне делегације сродних удружења, предузећа и школа.Делегацију СУБНОР-а Града Врања, коју је предводио њен председник, бригадни генерал Зоран Лубура, примила је председница Општине Сурдулице др Александра Поповић, са сарадницима и у дужем пријатном разговору изразила је свој патриотски однос према традицијама свих ослободилачких ратова и истакла безрезервну свесрдну подршку коју општина Сурдулица пружа борачкој организацији.Ослобођење Сурдулице представљало је увод у брзо ослобођење осталих градова Пчињског округа, у првом реду Врања, Бујановца и Владичиног Хана.

Стојан Младеновић