ДАН СЕЋАЊА НА АПРИЛСКО БОМБАРДОВАЊЕ БЕОГРАДА 1941.

Поводом годишњице страдања Београда у нацистичком бомбардовању 6. априла 1941. године положени су венци и свеће у Алеји на Новом гробљу .

У име Министарства за рад запошљавање борачка и социјална питања венац је положио државни секретар Лав Григорије Пајкић. Венце су положили и СУБНОР Србије, заменик председника генерал-потпуковник Миломир Миладиновић и члан Председништва, пуковник Драган Пантић, СУБНОР-а Београда, Видосава Рудић Прцовић, СУБНОР-а Лаћарак на челу са председником Дејаном Уметићем, представници Удружења Посебних Јединица Полиције, Удружења 6. личке дивизије „Никола Тесла“, представници дипломатског кора и удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије.

У Београду је тог, шестог априла, а затим и у наредним данима злочиначког бомбардовања, без објаве рата иако је Београд био проглашен за слободан и небрањен град, страдало званично 2.274 људи, иако се процењује да је стварна бројка погинулих, настрадалих и несталих око 4.000 људи. Порушено је 627 зграда, а њих више од 1.600 толико оштећено да у њима није могло више да се живи. Готово 7.000 здања и кућа је делимично оштећено, укључујући и зграду Старог двора, Краљевског двора на Дедињу. У Вазнесењској цркви, која је и сама тешко оштећена у бомбардовању, то шестоаприлско јутро страдали су они који су дошли на јутарњу службу, или они који су чувши да је бомбардовање почело, побегли у склониште у порти Вазнесењске цркве“.

Операција Одмазда која је започета 6. априлског јутра представља почетак безумља Другог светског рата на овим просторима. И како јој сам назив наговештава имала је за циљ кажњавање малог али слободарског народа“, рекао је државни секретар.

Бомбардовање главног града тадашње Краљевине Југославије започето је од стране немачког Луфтвафеа настављено је и након 6. априла.

Последице су биле разорне, почев од парализе југословенске цивилне и војне команде и контроле, као и до бројних цивилних жртава и разарање инфраструктуре Београда.

Копнена инвазија почела је неколико часова раније, а ваздушни напади су вршени и на аеродроме ЈКРВ и друге стратешке цивиљеве широм Југославије. Међу цивилним циљевима били су Народна библиотека, која је до темеља изгорела заједно са неколико стотина хиљада књига и рукописа, као и Београдски зоолошки врт.

Положени венци на Споменик пилотима браниоцима Београда

Државни секретар у Министарству одбране Миле Јелић, у име Владе Републике Србије, положио је данас, поводом Дана сећања на почетак Другог светског рата у Југославији, венац крај Споменика пилотима браниоцима Београда на Земунском кеју. Полагању венаца присуствовали су в.д. помоћника министра одбране за политику одбране Предраг Бандић и шеф Кабинета министра одбране бригадни генерал Горан Момчиловић.

Том приликом, венце су положили и делегација Министарства одбране и Војске Србије предвођена командантом Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране генерал-потпуковником Душком Жарковићем, државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић, представници Града Београда, у име СУБНОР-а Србије заменик председника генерал-потпуковник Миломир Миладиновић и члан Председништва, пуковник Драган Пантић, СУБНОР Земуна, СУБНОР Лаћарак на челу са председником Дејаном Уметићем, представници Посебних Јединица Полиције, Удружење 6. личке дивизије „Никола Тесла“ и друга удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије.

Полагањем венаца крај Споменика пилотима браниоцима Београда обележено је 83 године од како је, бомбардовањем Београда, почео напад нацистичке Немачке на Краљевину Југославију у Другом светском рату.