Међународни дан сећања на жртве Холокауста, установљен на дан када је Црвена армија 1945. године ослободила најозлоглашенији логор смрти у поробљеној Европи Аушвиц-Биркенау, обележава се у Србији и широм света. У Њујорку ће бити отворена изложба „Књига имена жртава Холокауста Јад Вашем“ која абецедним редом наводи имена сваке од приближно 4.800.000 жртава које су тренутно документоване и потврђене.
Међународни дан сећања на жртве Холокауста установљен је 1. новембра 2005. године резолуцијом Генералне скупштине УН, а у знак сећања на дан када су војници Црвене армије 27. јануара 1945 ослободили Аушвиц са 7.500 затвореника.
Изасланик председника Србије Александра Вучића и министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић предводио је централну државну церемонију код Споменика жртвама геноцида у Другом светском рату, у оквиру комплекса некадашњег концентрационог логора на Старом сајмишту.
Централној државној церемонији одавања почасти присуствовали су преживели Холокауста, потомци жртава, некадашњи заточеници логора смрти, представници Скупштине, Владе Србије, Министарства одбране и Војске Србије, Града Београда, Јеврејске заједнице, Националног савета ромске националне мањине, Меморијалног центра Старо сајмиште, Музеја жртава геноцида, чланови дипломатског кора, удружења која негују традиције ослободилачких ратова Србије.
„Припала ми је велика част, да вам се данас на овај велики дан, када се цео свет болно присећа једног од највећих геноцида људског рода у историји човечанства, обратим најпре као изасланик председника Републике Србије господина Александра Вучића, али и као министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања. Овог 27. јануара обележава се тачно 78 година од ослобођења јеврејских затвореника из Аушвица од стране совјетске Црвене армије. На данашњи дан, јеврејском народу враћена је силом одузета слобода, враћена је нада, враћено је право на живот.
Данас се сећамо и главе спуштамо у почаст свим жртвама Другог светског рата – Јеврејима, Ромима, Србима и свима онима које је нацистичка рука повела путевима насиља, ужаса и страдања само зато што припадали другој нацији, вери, имали другачију боју коже, певали или играли другачије од својих џелата, говорили другачијим језиком” – рекао је Селаковић.
Навео је да брутални злочин над Јеврејима представља највећи пораз човечанства у читавој његовој историји, те да је тешко схватити да је више од шест милиона недужних људи изгубило животе само зато што су припадали другом народу.
„Непојмљиви злочини које је нацистички режим извршио над Јеврејима у логорима смрти Трећег рајха нису били усамљени. Данас гласно говоримо и о злочинима које је починио и усташки режим, о више од 700.000 жртава српске, али и јеврејске националности. Јасеновац стоји раме уз раме са Аушвицом, Јадовно са Треблинком, Градишка са Дахауом…”
Подсетио је да су наша држава и народ поднели велику жртву током Другог светског рата јер су били на страни слободе и правде и супротстављали се сваком облику фашизма и анитсемитизма.
„Зато са овог, страдалног места, поручујемо да заборав и ћутање никада неће бити наше опредељење”, нагласио је Селаковић.
Други светски рат однео је више од шест милиона недужних жртава – припадника јеврејског народа, а Аушвиц, Треблинка, Маутхаузен, Дахау, Мајданек, Јасеновац, Старо Сајмиште, Јајинци, логор „Црвени Крст“ у Нишу, нека су од масовних стратишта невиних жртава.
Нацистички концентрациони логор за масовно уништење становништва Аушвиц у Пољској основан је 1940. године. За пет година колико је постојао, до ослобођења 27. јануара 1945. године био је фабрика смрти у коју је нацистичка Немачка депортовала 1.300.000 људи.
Процењује се да је у Аушвицу убијено 1.100.000 људи од којих су 1.000.000 били Јевреји. Највише их је убијено одмах по доласку у логор у гасним коморама.
МЕЂУНАРОДНА КОНФЕРЕНЦИЈА О СТРАДАЊУ СРБА, ЈЕВРЕЈА И РОМА
Поводом обележавања Међународног дана сећања на жртве Холокауста, Факултет за пословне студије и право, Факултет за информационе технологије и инжењерство и Институт за српску културу Приштина – Лепосавић организовали су јубиларну 10. научну конференцију са међународним учешћем под називом: „Страдање Срба, Јевреја, Рома и осталих на територији бивше Југославије“ која се одржала у просторијама Факултета за пословне студије и парво у Београду.
У име организатора овај јубиларни научни отворили су декан ФПСП-аи проф. др Милан Радосављевић и директор Института за српску културу Приштина – Лепосавић проф. др Драган Танчић. Почасни председник Удружења логораша и потомака „Јасеновац“ г. Милинко Чекић се обратио присутнима и домаћинима упутио речи захвалности због континуираног организовања овог значајног скупа и сварања платформе за размену нових научних сазнања о страдању у Ии св. рату. Уводно предавање одржао је проф. др Кирил Феферман из Израела са темом о совјетској пропаганди о цивилном страдању у Југославији 1941-42. О страдању битољских Јевреја је говорио проф. др Маран Танушевски из Северене Македоније, а г. Александар Вељић, из Друштва за очување сећања на Холокауст, о геноцидној јануарској рацији 1942. у Јужној Бачкој. О геноциду почињеном 28. јула 1944. у селу Велика у Црној Гори су говорили г. Миодраг Брковић и г. Љубиша Паунковић. Уследило је предавање др Данијела Војака са Института друштвених знаности „Иво Пилар“ из Загреба са значајним увидима о геноциду над ромским становништвом и проф. Михајла Папаса о страдању Јеврејске заједнице у Грчкој. Др Милена Видосављевић је говорила о страдању шаанских Јевреја из Ниша и Пирота а г. Радосав Новаковић о случају свог претка и медаљи праведника међу народима коју је примио.
Уследило је уручивање признања институцијама и појединациа за допринос научном истраживању геноцида и холокауста као и допринос у раду и развоју конференције и очувању културе сећања на жртве Другог светског рата а поводом десетогодишњице одржавања скупа.
У сесијама је представљено преко 20 тема посвећених питањима страдања, геноцида, холокауста и Другог светског рата из перспективе различитих друштвено-хуманистичких области – књижевности, кинематографије, политикологије, етике, права.
У раду конференције, активно учешће су узели универзитетски професори, научници, правници, политиколози, историчари, преживели логораши, студенти и ђаци, који су мултидисциплинарно анализирали страдање на територији бивше Југославије за време Другог светског рата.
Какву одговорност у процесу истраживања ове тематике имају интелектуалци? Какво нам је знање и какво подсећање на историјске чињенице потребно; како и зашто учимо историју, а како треба да је учимо? Ово су нека од питања која су била постављена на Дестој научној конференцији, а све у циљу тога да се никад не заборави!
27. јануар 2023.
Извор:Profimedia, СУБНОР Србије