На позив ОБНОР-а Бијелог Поља, делегација СУБНОР-а Савског венца у саставу Олга Стоиљковић Трифуновић, Ненад Симић и Јасмина Јакоб присуствовала је на свечаности поводом обележавања 13. јула – Дана устанка и Дана државности Црне Горе. На Градском тргу у Бијелом Пољу положени су венци на Споменик палим борцима.
Поред наше делегације венце су положили и представници Општине Бијело Поље, ОБНОР-а Бијелог Поља, делегације СУБНОР-а из Пирота, Kњажевца, Беле Паланке и Бабушнице, делегације борачких организација и антифашиста из Црне Горе као и делегације политичких партија, Демократске партије социјалиста, Бошњачке странке, Европски савез Црне Горе, Социјалистичке народне партије и Уједињене реформске акције.
Председник Општине Бијело Поље Петар Смоловић, честитао је грађанима Дан државности и казао да се у широкој лепези светлих црногорских датума 13. јул издваја као синоним црногорске постојаности и слободе.
,,Kоинцидентност датума 13. јул 1878. године са датумом 13. јул 1941. је разлог за размишљање о судбинској везаности ова два датума јер су највише моралне вриједности од историјског значаја утемељене у њима: црногорска државност и свенародни комунистички устанак у антифашистичкој борби”, казао је Смоловић, истичући да су Бјелопољци приступили Народноослободилачком покрету као припадници различитих нација и вероисповести вођени револиционарном идејом слободе, правде и једнакости.
Он је додао да је Бијело Поље имало шест народних хероја, 144 носилаца Партизанске споменице, да је 829 бораца страдало дајући животе за слободу а да су 173 било жртве фашистичког терора.
,,Постоји и постојаће неизоставан пијетет за црногорске отаџбинске звезде, које су светли путоказ и најочигледнији пример стоичке одбране свог народа и своје земље. Свикнут на искушења и страдања, црногорски народ је и тог 13. јула 1941. године, на још једном од судбоносних раскршћа, показао историјску зрелост, одлучност и спремност на жртву” истакао је председник Општине.
Председник ОБНОР-а Бијело Поље, Мирко Станић, казао је да два важна датума, 13. јул 1878. године и 13. јул 1941. означавају два најсудбоноснија догађаја: ,,Доћи до тих остварења није било лако. Kоштало нас је много напора и људских живота и то највише младих. На нашу земљу насртали су многи завојевачи, али је овај народ имао снаге, вјере у себе и будућност. Наши су крајеви одувек били богати природним лепотама, али је највеће благо било и остало у људима. Народ је већином остајао заједно без обзира на верске, националне, партијске или било које друге разлике”, казао је Станић, истичући да је из таквог јединства народа сасвим природно да се појаве личности које су се храброшћу и јунаштвом издвајале, а управо такви су били и Војо Љешњак и Мухо Диздаревић.
,,Они су пример заједничког дружења припадника православне и муслиманске заједнице. Војо и Мухо учествовали су у свим борбама које је водио Бјелопољски народноослободилачки партизански одред. Важно је афирмисати овакве личности и борце”, истакао је Станић.
Након званичног дела, делегација СУБНОР-а Савског венца је са својим домаћинима одржала састанак на коме су размењена искуства у досадашњем раду, договорени планови за будућу сарадњу и уручени пригодни поклони.
