У организацији СУБНОР Србије – ГО Крушевац данас је у насељу Дедина крај Крушевца, на спомен обележју посвећеном првом ратном команданту Расинског партизанског одреда, народном хероју Михајлу Живићу, припаднику полиције Милић Сретену који је погинуо у извршавању службених задатака 1998. године на простору Косова и Метохије и страдалим ратницима и борцима овога краја који су дали своје животе у ослободилачким ратовима које је Србија водила од 1912 до 1945. године, пригодно обележен Дан формирања Расинског партизанског одреда народноослободилачке војске Југославије.
Одред је формиран 22. јула 1941. године и у почетку је окупио око 40 бораца. Релативно скромно бројно стање је позитивно утицало на његове маневарске способности. Одред се одржао и у најтежим данима кризе 1942. године, када су многи бројчано јачи одреди у Србији престали да изводе герилска дејства против окупатора.
Први командант Расинског одреда је био Михајло Живић, авијатичарски поручник из Дедине, а врло брзо због болести, на место команданта постављен је Милоје Закић, војни питомац завода „Обилићево“.
Прве акције одреда су изведене у ширем окружењу Крушевца. Спаљено је неколико општинских архива по околним селима и разоружана жандармеријска станица у селу Велики Шиљеговац. У току зиме 1941/42. годину, одред изводи герилска дејства у Толици, у садејству са Топличким одредом. У тим борбама одред је изгубио једног од најбољих бораца, Велизара Станковића Корчагина, као и команданта одреда Милоја Закића.
Након ових догађаја дужност команданта одреда преузима Драгослав Петровић Горски, бивши југословенски краљевски официр и борац Топличког одреда.
У току 1943. године одред је имао највише борбених акција, од којих су неке биле веома драматичне и трагичне. У селу Стубал, у Левачком крају, по веома оштрој зими и дубоком снегу, 20. јануара, у изненадном нападу непријатеља, у борби гине 24 борца.
Нешто касније 19. фебруара у селу Слатина у току ноћи, немачка потера изненадно напада једну чету из одреда, при чему је погинуло 8 бораца. Само после неколико дана, 26. фебруара у селу Мачковац, одред се сукобио са немцима где је погинуло још три борца.
Међутим, одред до краја августа достиже бројно стање од око 160 бораца и у оквиру одреда формира ударни батаљон који ће у даљим борбама бити носилац борбених дејстава одреда.
Назначајнију борбу, коју памтимо као „Ломничку борбу“, одред је извео у току априла 1944. године у ширем рејону села Велика Ломница, на падинама Јастрепца, када је до ногу потукао немачки ловачки батаљон.
Након ове победе, одред због прилива нових бораца прераста у 16. српску бригаду, а та јединица већ 14. јуна 1944. године улази у састав новоформиране 21. српске дивизије и наставља борбена дејства на ширем подручју Југославије.
Делегацију СУБНОР Србије – ГО Крушевац је предводио председник удружења, господин Бојан Томић. Венце су поред делегације СУБНОР Србије – ГО Крушевац на спомен обележје положили и градоначелник Града Крушевца господин Иван Манојловић, делегација Команде гарнизона Крушевац и делегације више удружења која негују слободарске традиције из историје српског народа као и житељи и деца насеља Дедина.
Догађај су медијски пратиле локалне телевизије.
