Историјски извори показују да је Ниш највише бомбардован град у Србији. Тако су за време Другог светског рата Немци 1941 град бомбардовали 6 пута а савезничка авијација 1943. и 1944. 16 пута. И у НАТО агресији 1999. године, Ниш је више него који град у Србији био мета непријатељских борбених пројектила. Од 25. марта у 20. 28 часова када су пале прве бомбе на касарну „Стеван Синђелић“, за 78 дана у рату, Нишлије су под ваздушном опасношћу провеле 45 дана, односно 1.253 сати и 56 минута.
За 78 дана НАТО агресије на СРЈ, Ниш и околина доживели су 40 бомбардовања – 28 ноћних и 12 дневних. На војни аеродром Ниш бачено је 297 авио бомби, 14 касетних и једна крстарећа ракета, а на објекте у граду испаљено је 94 пројектила, 11 контејнера касетних бомби и 8 графитних. Погинуло је 57 Нишлија: 26 цивила, 22 припадника ВЈ и 9 припадника МУП–а Србије. Око 60 људи је теже и преко 200 лакше рањено. Срушено је 120 а оштећено преко 3.400 стамбених, пословних, инфраструктурних и војних објеката. Уништено је или оштећено 107 моторних возила – 10 аутобуса и 97 аутомобила.
Међутим, један од највећих злочина догодио се 7. маја пре 22 године када је центар Ниша гађан касетним бомбама. Погинуло је 16 људи, а 20 рањено. Међу погинулима је била и 26-годишња трудница. Иначе, како је и НАТО признао, током агресије са чак 1.080 касетних бомби гађао је 218 координата у Србији, од којих 155 на Косову и Метохији. Управо је један објекат дејства био и град Ниш који је, осим конвенционалним оружјем бомбардован касетним бомбама, које су и тада и данас Женевском конвецијом биле забрањене. На Ниш је током бомбардовања укупно бачено 36 товара касетних бомби.
Бомбардовање Ниша касетним бомбама десило се 7. маја 1999. године током НАТО бомбардовања СР Југославије. То је један од најозбиљнијих напада у току НАТО бомбардовања СРЈ у којем је дошло до страдања цивила коришћењем касетних бомби. Тог дана, у времену од 11.30 и 11.40 часова, НАТО је наводно извршио напад са два контејнера касетних бомби (са око 100—150 бомби по контејнеру) на Нишки аеродром, који се налази на крају града, али су бомбе „промашиле“ циљ и пале унутар ширег центра града.
Касетне бомбе разасуте су из два контејнера, ношене ветром, пале су на три локације у централном делу града, које су од аеродрома удаљене више од 3–5 километара и то: поред зграде Патологије нишког Медицинског центра на југу града; центар поред зграде Бановине укључујући Тврђавску пијацу; аутобуску станицу поред нишке Тврђаве; здравствени центар 12. фебруар; паркинг Ниш Ниш експреса поред Нишаве.
Извештаји говоре да је од експлозије касетних бомби на три локације у Нишу, које је избацио холандски бомбардер Ф-16, погинуло 15 цивила; тешке повреде задобило 8 цивила; лакше повреде задобило 11 цивила; оштећено 120 стамбених објеката; уништено 47 а оштећено 15 путничких аутомобила.
НАТО авијација је, и поред Соланино оправдање за „колатералну штету“, засула је касетним бомбама још један цивилни објекат – стамбено насеље Дуваниште 12. маја са два контејнера на простору улице Сретена Младеновића и улице Мајаковског. Међутим, садржај контејнера био је расут на много ширем подручју те су се неексплодиране бомбе могле наћи у околним улицама и дуж Булевара Немањића. Током овог напада није било погинулих али су тешке повреде задобили 3 а лакше повреде 10 грађана. Оштећен је и велики број стамбених објеката на којима су попуцала стакла, кровови, фасаде и столарија. Страдао је или потпуно изгорео и већи број паркираних аутомобила.
У знак сећања на овај варварски чин НАТО агресора данас је у Нишу обележена 23-годишњица страдања цивилних жртава Ниша од касетне муниције парастосом и полагањем венаца на Споменик жртвама НАТО агресије на Универзитетском тргу. Државној церемонији полагања венаца и одавања почасти код Споменика жртвама НАТО агресије на СРЈ у Нишу присуствовали су породице погинулих и рањених, представници Министарства одбране и Војске Србије, Министарства унутрашњих послова, Нишког управног округа, Града Ниша, Руско-српског хуманитарног центра из Ниша, као и многобројна борачка и друга удружења и грађани. Том приликом одржани су пригодни говори и краћи поетски програм.
У име СУБНОР-а града Ниша венац су положили: Анђелко Милићевић, пуковник у пензији, члан председништва СУБНОР-а Србије и координатор за југоисточну Србију и Расински управни округ; Момчило Јовић, пуковник у пензији, председник СУБНОР-а градске општине Црвени крст; Миодраг Митић, професор разредне наставе, секретар ГО СУБНОР-а Ниш.
Председник Скупштине СУБНОР града Ниша
Др Видимир Вељковић, редовни професор, пуковник у пензији