ХЕРОЈСКА ОДБРАНА УЖИЦА НА САРИЋА ОСОЈУ

Одавањем поште и полагањем венаца на спомен обележје на Сарића Осоју, Град Ужице и Народни музеј  обележили су 80 година одбране Ужица у Априлском рату 1941. године.

Ужице је био један од ретких градова у Србији где је 15. априла пружен јак отпор немачкој Осмој антитенковској дивизији, а у борби са надмоћнијим непријатељем живот је изгубило 118 војника Краљевине Југославије и цивила, Ужичана чија су имена уклесана на спомен плочи на Сарића Осоју.

На споменик на Сарића Осоју венце су данас положиле делегације Града Ужица, Градске општине Севојно, Градског одбора СУБНОР-а Ужице, СУБНОР-а Севојно, Месне заједнице Царина, Градски одбор потомака ратника „Мајор Коста Тодоровић“ 1912-1920, Удружења ратних војних ветерана Златиборског округа, Ужица и Севојна и  Социјалистичке партије Србије, а парастос погинулима служили свештеници Црквене општине Ужице.     

Историчар ужичког Народног музеја Горан Новаковић подсетио је на почетак Априлског рата када су немачке снаге суровим бомбардовањем Београда 6. априла и других градова Србије почеле напад на Краљевину Југославију без објаве. 

-И док су у неким деловима земље, немачке снаге дочекиване као ослободиоци или им је пружен незнатан отпор Ужичани су положили 118 живота за слободу свога града. На овом месту храбри наредник Милоје Зечевић је скочио на немачки тенк и противтенковском мином уништио тенк и његову посаду , али је и сам погинуо погођен рафалном паљбом митраљеза са другог тенка. На месту свог херојског подвига и своје часне смрти је и сахрањен – рекао је Новаковић.

Борба на Сарића Осоју са Осмом немачком тенковском дивизијом трајала је од 2 часа и 30 минута после поноћи па све до 15 часова тог 15. априла 1941. године и према подацима ужичког Народног музеја у њој је страдало 118 особа, 67 војника и 51 грађанин, међу којима и 5 жена, док за два лица није утврђен идентитет.

-Немачки тенкови су продирали према кључним објектима у граду: војној команди, пошти, железничкој станици, управним зградама и мостовима преко Ђетиње. Међу грађанима посебно се истакао Драгомир Николић, машиновођа из Ужичке ложионице који је дејствовао митраљезом из кафане „Златибор“. У једном немачком ратном извештају наводи се између осталог: „Али на углу једне куће још увек седи један митраљезац. Проклето вешто овај момак рукује својим оружјем. Не можеш му прићи. Тада командир тенка губи стрпљење. Даје гас, ланци тутње. Тенк се котрља према зидовима куће. Прашина, ђубре, делови зида. Кућа се сама од себе руши, греде, камење, намештај засипа тенк који се са мељућим ланцима појављује с друге стране из гомиле шута и котрља даље напред. И тек тада митраљез заћута. Митраљезац је покопан испод рушевина куће …“ – говорио је о одбрани Ужица данас на Сарића Осоју Горан Новаковић, историчар Народног музеја који је организовао обележавање осамдесете годишњице једног од најсветлијих догађаја из историје града на Ђетињи.

Церемонија полагања венаца и обележавање годишњице одржани су уз поштовање епидемиолошких мера које су на снази.