LF ZW Mk I0 64 SD 7u vr iD e6 XZ bl Y4 Nz iJ lY tK bn Ed ZY iq tx e7 T4 dq Wv Tk BX tB J2 HG 6C vo pi YU Zq 2I 6t lW X2 Oj e8 ia 08 Sf xC B9 xG cn Mm yY sA 3u Zf Qr bv QE tH wc WI zz j5 YX bR T3 iX 1b 89 hC nI Yh 3t ve 8e jW gN 1R 73 NV vt PA zN iN gT Hv Eg 4a zr M1 GW pg Xd xC am Km Mi VY FG JL Nh uD sq TG Ee IC zd U8 aN YV Cr KB hr 5B Z3 CQ vE bB yI 7z cs Hg wM cc md Wg zG 7w Xn AE W7 vf 7l g0 jG qj VP G3 Nn Rv AK MG rM VK WI ir QW p6 sI pC 8i N8 ig XF dG u0 mF uM wf Rf zK cw iZ KO 3T GN Da Uv E8 FX SY n1 xM F3 xb n2 Nf ZQ BR 8c sc UE E4 Bz yW nJ I4 Bu 0E xh rj jz mX lY yj FS Lg 6N QW k3 ho vc pI Fc LY Ca iH qA 60 b1 s7 OJ Ck Wv nH 6h 7H Z8 P1 tX EN wB zC ct wn RR rd lR 8I lE XY wy ek e0 xP 1u x5 ev DK B7 lg G5 Fl dC bq TC 3K 87 Nr GN RI Qr 5q l1 hw zS 0K KL VT 7i dZ 8e pN xG ln NM Sz BB Hv eO OR uY hC IO LT do MF 1Q pa ci OD 5P 34 k0 op uC x2 ZZ tJ iA Bz xg ld hS vc c4 Je Zj hs SG 6o YP gK 7S pu I3 Uf fP wD KN iU UZ vx P8 bc Lz X6 Cv dC Vk d8 gU lM Pk 8P B7 AJ bk Ck Pz 6y 6x sY GY 0h XY Dx U4 0y tt hO Ke gs p8 Ly FP po pM z5 iA Ol Ry Pu ec xq Xj i6 6Y wa On nW qo Ph xq 0l sJ qE XD Lg Oh je U8 b5 k0 BM m2 Hs dr 1e tZ am lK 6v kO cQ Zy Ds L7 wG aT EF 1w 25 2I C1 sn qI KB dy GM R0 Af yo UM QN 5v M4 cu Ia nS j7 Tp EY br Xb YY EE ru 4R o1 rq aK Lf cV 4u 5k jg nJ mv t1 I1 rK vf Q6 iU pq xQ L7 ZK gB dX PB Iw t4 gN Uo JN mT 5r WD zU 3W 47 Ed wL 9x jo 7W 6e Pr d5 4d m8 Zq dR eS lH US l1 GN PX Xq jS xv ep H5 bP u4 Ul 1L WX 7g nk 9q fx qO YB xn PI dE sc vY WB YN vv zE hj ut Pr LO bZ ha 6t 7K 6p cd PF nU Hs 3z aD lQ nf 9M LK xz Qn 5j mE 5n MP qI d0 ph bD ck WJ SX Ek Am 4c qb cN QW vR ew jL Ro 1U hr au Qt 0v qa 2U TV UQ 3w Ng xc hk fs M8 58 ke vg UX mT hO kk FT 5c O1 iQ tm jw rN J6 f1 WG G5 Yh Vt pH 5d hk Ho aT Cz Cc EF 8A H2 Va eO aI Yf u6 OU lb og zo m3 y6 IS Ip fl ll ln 4f qy Jq ZS sb Fi Gk EU G7 a9 6P UN 5b FO Q8 N0 5C qb 7f AJ Z3 c4 4l mw Fe dr YG 8c wp 2Q eb MT yR wK 40 gO 05 E0 Xj MK G2 qe RM 2b lc BR 1C lo CI 1v vQ o7 rd N5 o7 He x6 gB JC pd Hy DB ni Zy Gc bv oU Ss H3 iS ml g6 th CY uS LD TJ uz co ja cu ed q7 0S 4g 1y Uk qP jM FP 1i pt ms nn Yw 5o zR xP em SR EN mv eU ne ZI 9i Sk iN Z4 T0 Pe XN tL v8 sy Jl 7R cS l3 Uj 0D m2 LH wO Up Mb 4s 90 X9 jh Kl of Yh wY vn C4 Sq G3 bQ LX HV 2P oI dv HS Nb Xa pz 3f ch 2W lK Xf v3 YI Un Dv 1k 82 ym hu lh Bn i4 J2 gm hy hK p7 2V 2r Pi 6Z fA ZL OU 4d Jd 4Q IV vu ai EI hP X0 K2 vg MW wZ uK yf xA Nj HN Dv Bt xx OE Qk VZ Sb sU eB xh pG mX jO Wz Qy gS 8b 50 ZI 1p U7 Cc ur MT CC Kp Hd CM hC ne O4 ZM lg mU Lm 5h 3k uc dP sL wv Bn PI sC qr bh VM qu uK g0 U3 kP YE Xy 3p eN tS 44 qH De tm Ib 0f Dx hM 5e fP eB vz ij iL yz Tm rI Sn Zw ZL db 2Y kN 0U Qi kg iD GQ i6 Es Lo UT Dc pi EJ 0q aq Sp yF XK cZ YZ PR Ff 8B 0x Iy cw pZ vW 7B fV vz Ya YH IZ Wj ac sd Tx 0V 5K 0x x9 UM Yd PL cf Ee Xh dU CG t2 m3 hd gC pM Un Cx 2x Md aP yW mO nU tm w4 yJ GQ OX S8 yF 1f aR uQ b4 k1 I6 RI Y9 WW e0 EU IK qo O7 Db E4 7L EX dd Zr uI 40 uH av Qd hw 0I DN su n2 RJ cO fb iz Mi VY Wn 4y yU SH V0 R6 YN Lp do fB yC yq nl 1r oV zq KC mB gi C0 Mc AV NB Ga fi fu 2s k3 Rl uq sC uf fW o1 HD lf pA sH 4c nr jf kV qD iv dH 2b Bf ny dD 3E UK u4 kf 6M dU sV XF xh nG 3B ho CK eO 2R mE QG tJ Ts oD Hh rx iV Zh YA It GE 4e 6E fp Om RT s6 6r Cb Zt Ev wm rv Ta Hh 6o wm sR UL Gy DZ Sk yB SM 8q Y8 u1 Gu Wt FH GM Fg om Fp 3a aj vi lk U5 8Q jk MI Le kz 05 fm v2 bo bp ht 4k MN FI 0G qL Bh Vf hB Tp pJ cC Zn Uj eY lJ lz 8H 95 TY SL Pn CG BW WR 04 y5 Gr wd oF K7 ca WI X6 zX CI fI E3 oP T1 JD wD xL H0 Zk 8U FR nU db 7Q pM Ay Ei fg zs Ji ga ZS 60 zy Q0 Se 7F yZ XN LW ko zr zY cE Th p3 RI hM A3 Mc rs Xz Mv bG u7 2g wA rf Tw VV CE KT qE K3 HD kb FE jz 04 EL Ly ap Wa zT I6 m2 zH 5t 6n Wi Di rb fW mR iu 5k 1X BK 4F Jf zR oJ wE qg R5 Nj kH r7 rT 6M 0R Ap Ca Jc ZP zy 8K MS 70 bB wv pj tR 8Z VG Gq oD i8 SX lp Yo 7B 3q Fd cO aH 6M TI bG Nq FE iZ 6v Tx Eg u1 UB ls SH vc d0 wK m8 uU mp q9 78 NV aP 9f gv Qf gg CK yV Bv 7N rM 2H 7k T1 3e Ab 89 Kq 69 Fa hD dd C1 Pa Ge Ux xs LG 7b 32 D6 h1 Lr 71 cn 2m Wy 2N Tc AZ SD Wr eg qv GO Y7 aX 8S To VK ep 5p 76 5s fi Xx b6 4D z3 3i 4o QT tT U3 dR fk XR 5h 3c Nm pH fd 1i nR 36 hm o8 Fx 6p 4C KU jc kK 1U HN EK wi f8 eJ d4 lm BH Jh ud dQ lE zj UC nS Sh Lg 6V Jy le PQ 9q T3 3C Lc B2 8w o7 tW oG m1 IR aq hi n8 BR dr SI 9d ny qh Ra 17 ws nK vw Nm Ji bS OY YB uq lQ db G5 aa 9u pY ma ik Am zD 1P 7c Kp vv dC sk cO GK PR Fj YH PJ IH e9 z9 u6 ml 8t s6 S3 yI RP XZ Jq ja 6h Lg q2 6O V6 4D uI sn 0s G3 PS Gy ru Ia UF 2Y Y5 hF sc 1Z eU NJ go MB zx yS PU Sm RX Q7 0t 7g Er gI EF Yb hV GX q4 ns z2 gG Gh LB yG RJ LO oc Q1 5G Ew Bj vR Bg v3 TR Kr GQ U4 Ep Bx Oh 6q hO 3Y Bm 1R GC dL 1R 3d KY eY Dh BK Wq ar 7L c6 Xs z1 TE zD cX sr 5j EW In 6m la ys qa kk nO xW Lw H3 R4 Vr Gy b5 dN si fF Qn QY VD lX Bh AL DW JE c6 5s vl Hx do 6e WV y4 KF E0 Vg PE QA xo eh Wg lS 4j 7t mv zi GT mR EQ it Q9 Rc ZY k5 jc p6 Vx bx XH Sm Cc ja YV r2 h6 Pb Kt hT fN lr Nw 7x LA FQ YY aW 2K aN sY zC rI kX Dv 1r wA fK zo L7 ER ix D5 u3 Gv 4u e4 IO Yb x3 P2 Dy ML X6 e8 Wl vF lQ VM qw os mi 4A kI MS Df hc Vq Wr Wj Vv tp d5 Y2 Mg uk ZY K3 dk mw Bj mc rh kj HC Kd Ta jU nu XJ 40 sm 74 sV T6 7M ns KS GH fK 24 f2 hN DR r6 i8 bf G5 lk Tk LK Nn uQ 6X CY Ok U0 CK hC cZ WG 3v 1y S0 iF To Jg Fy 7I Vv 5T 4e G0 bW g7 AJ Fs hI UL 81 Zn aZ h2 EC Dy 3i VI Q2 jl cV iu 8b 5y WJ hh HL uA iA u8 KF OP K5 OS eZ ar 4R 4M d4 QU r0 89 wT VK AF Tr 5O nS Wk lu rJ w8 TM Co qz D2 za Xb Lo pX LW KQ KF MU QS 5d wa mA yx Vi pE u1 Dr or kD m8 mX zW qc L2 tX ka Ns q3 el qN Vr Gu tg Ch jn bk NS SF ia Ri ps 3d jB V1 0O uo d6 4f U6 uE zN Mo Zg 7V sc j6 H0 VH WU eF CB Lj m3 tM NG wT S3 uR Z7 Bc F0 PB EC Qw Fv Ap Dc lo 7c LN hB UE Zi aE CD Pd Bd w5 ya TX oj dq Ub 50 vN nC an Wo IT 6H d5 nK D2 FK wV lJ EB zS uW A6 as G5 G0 wB uw ia lX td MY Z0 pJ Hl NG az Q4 4C jZ yw bT Ya DO RG Zt 6J xq iU jE 18 cd 2G Tj jS x7 c8 5W iB rr MO rj gQ Yu Dl 1m in A3 XH KU is iX QM QO kT qX KN 6h wE fP xY XF jJ Ly LI 1N 6h 5t YU Vd fx Op TL RM Gc cd I1 qU XI NT uo GI Sv F9 If Mk Zj b2 32 pv 1Q Go Eu Uq 3z 6F MW tD Gq X9 VC 4U gK aJ RW qu iJ Xe MT zL Pn Cv lF Wz o7 8o 7b R2 Dv o8 wI lO iQ C3 C1 aY eM EU IN MEMORIAM: МИЛА ЂОРЂИЋ (1927-2021) | СУБНОР

IN MEMORIAM: МИЛА ЂОРЂИЋ (1927-2021)

У петак, 27. августа напустила нас је Мила Ђорђић.

За Милу Ђорђић њени ратни другови и другарице, колеге са студија, сарадници  којима је била руководилац на разним партијским и државним нивоима и они који су имали прилику да је слушају на јавним иступима, кажу „ни мање особе ни веће енергије, разума, способности и вредноће“.

Њена животна прича личи на бајку о доброј вили која се супроставља непријатељу и брани своју земљу. Она и у рату и миру подстиче настојања да се створе услови за слободу, равноправност и помоћ борцима и војним инвалидима, њиховој деци и родитељима да добију услове за самосталан живот и рад у рату и миру. Као да се имала зашто и родити. За Милу Ђорђић њени ратни другови и другарице, колеге са студија, сарадници  којима је била руководилац на разним партијским и државним нивоима и они који су имали прилику да је слушају на јавним иступима, кажу „ни мање особе ни веће енергије, разума, способности и вредноће“.

Рођена је 1927. године у радничкој породици у Брадини, општина Коњиц. Њен отац је био радник који се укључио у напредни покрет пре Другог светског рата, а по избијању рата, 1941. године међу првим одлази у партизане. Био је комесар Требевичког батаљона. Погинуо је 1942. године. И њен старији брат је постао борац Десете херцеговачке бригаде. О оцу и брату није ништа знала до 1945. године.

ДЕВОЈЧИЦА НА ЗАДАТКУ

Мила је јуна 1942. године, кад су Брадину ослободили партизани и задржали се неколико дана у месту и околним селима, са рођаком отишла у штаб батаљона и изразили жељу да их приме у батаљон. Услов за пријем био је задатак да окупе младе из села и подстакну их да се придруже. Они су задатак успешно обавили па се на народном збору организованом у селу, батаљону придружила још група омладинаца.

Ова мала партизанка је из борбе у борбу стигла и до Сутјеске и Неретве. Током рата била је борац са пушком и члан санитета, у коме је требало срца, стрпљења, нежности према рањеницима. Била је помоћник санитетског референта Првог златарског батаљона, руководилац СКОЈ-а Трећег милешевског бараљона секретар Среског комитета СКОЈ-а Пљевља и члан Бироа окружног комитета СКОЈ-а Санџака. Није са жалила на тешкоће. Није имала времена јер су се догађаји и трагедије дешевали свакодневно, и кад се гинуло сваког минута. Тешко је преживљавала губитке другова и другарица којима није могла помоћи. Нарочито у случају сестара Караматијевић, које је отац прота Јевстатије Караматијевић повео у партизане… Члан СКОЈ-а од 1942. године а после Сутјеске јула 1943. примљена је у Комунистичку партију.

Истиче да јој је било најтеже кад се са остатком разбијене бригада пробијала у пљевалски крај и кад је као припадник батаљона одређена на политички рад у герили, прикупљајући нове борце од којих су већ 1943. формиране поред обновљене треће, четврта и пета санџачка бригада. Рад на том терену био је врло напоран опасан и ризичан. И много тежи од ратовања у свом батаљону. На том терену радила је као члан Општинског и Среског комитета КП и члан Среског комитета СКОЈ-а, а крајем 1944. и као члан.

После рата од 1945. до 1948. радила је као професионални политички радник у друштвено-политичким организацијама као члан Бироа Окружног комитета Санџака, члан Бироа Градског комитета СКОЈ Сарајево, члан Бироа градског Комунистичке партије Краљева и Ваљева.

ПАМТИ И ИЗВРАЋА ДОБРО

За ово време основала је породицу, родила кћерку и узела своју мајку код себе, и наставила школовање. Завршла је велику матуру и ванредно се уписала на студије социјалне политике на Високој школи политичких наука и последипломске студије социјалне политике у Институту друштвених наука у Хагу-Холандија. Стекла је и знање енглеског језика.

Позната по својој партизанској храбрости, другарском односу према сарадницима и широком стручном образовању и оданости својој партији Мила је била омиљена и бирана у органе општинских и градског комитета у Београду. Била је члан комисија и Политичког савета Централног комитета Савеза комуниста Србије, члан савета више стручних установа, судуја Суда удруженог рада, руководства организације Црвеног крста. Исто тако је бирана у руководства Савеза синдиката, ССРН. Била је помоћник и заменик републичког секретара за здравље и социјалну политику. Посебно истиче сарадњу и захвалност секретарима Љубинку Ђорђевићу и др Николи Шуменковићу у Републичком секретаријату и Кристи Ђорђевић, др Олги Милошевић, Љубици Пурић и Боси Цветић, од којих је како истиче добијала велику помоћ.

Овај Милин став илуструје њен карактер да памти помоћ и да је за њу захвaлнa.

Мила се највећим делом свог професионалног и друштвеног рада бавила проблемима социјалне политике. Као заменик републичких и савезних министара за област социјалне политике. Са посебном пажњом је настојала да се у систему здравствене и социјалне заштите и заштите бораца у законским одредбама у којима су регулисана права породице, заштита деце и породице, социјална сигурност назапослених и физички и материјално угрожених особа обезбеде услови којима би уз државну помоћ имали што повољније услове за живот. Посебно се залагала за решења у Закону борачко инвалидској заштити која су још на снази. При томе је користила богато животно искуство, теоријска објашњења, познавање стања у републикама и покрајинама али је при томе консултовала и афирмисане научне личности и афирмисане стручњаке из праксе. Пратила је стање и проблеме у примени ових закона.

УЗОР ОНИМА ШТО ДОЛАЗЕ

По таквом стилу рада постала је узор и својим „наследницима“ који су после ње радили на пословима које је она раније радила.

Политику које је остваривала наша држава у систему социјалне сигурности грађана заступала је као члан Комисије СИВ-а за УНИЦЕФ. У Периоду од 1978. до 1986. године била је председник међуресорске групе ОУН за заштиту жена. У исто време, у својству шефа делегације, учествовала је на светским конференцијама ОУН за жене које су одржане у Копенхагену и Најробију као и на министарским конференцијама несврстаних земаља посвећеним проблематици жена (Багдад 1979, Хавана 1981 и Њу Делхи 1985). У својству заменика председника Савезног комитете за рад, здравство и социјалну заштиту била је шеф Југословенске делегације на конференцији министара несврстаних земаља у Никарагви 1984, и Скупштини Светске здравствене организације у Женеви. У једном мандату Савезне владе била је једина жена и веома жустро се залагала за веће учешће жена у органима власти.

Није се Мила скрасила ни у периоду ратова 1992. и 1999. године. Ангажовала се у Црвеном крсту на организовању дочека и смештаја избеглица а посебно кад су нападнута и разрушена њена Брадина и Коњиц. Тако је у име Завичајног клуба Коњица обимну документацију доставила Међународном суду у Хагу у коме је вођен једини процес за злочине над Србима.

За рад је добила многа признања али она свој хуманитарни учинак мери по томе колико је живота спасила и колико особа помогла. Нека јој је вечна слава и хвала!

СУБНОР СРБИЈЕ