САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816403Укупно посета:
  • 2553709Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

НАСЛЕДНИЦИ ДРАЖЕ, ДОЂИТЕ У ВРАНИЋ!

СУБНОР Србије добио је из села Вранића потресно писмо Владана Пантића, председника Удружења ”20. децембар”, чији су чланови потомци породица које су пред крај Другог светског рата четници Драже Михаиловића зверски ликвидирали у заспалим домовима мирног села надомак Београда и, шенлучући, иживљали се над девојчурцима и потом богат плен однели из кућа претворивши их у буктиње.

”Поводом иницијативе о могућем отварању некаквог музеја у Београду посвећеног Дражи Михаиловићу, удружење „20. децембар“ из Вранића жели да се обрати јавности Србије, како противницима такве идеје тако онима неутралнима али понајвише онима који настављају да лажима и фалсификатима трују овај народ, настављају да срамно и нечасно спирају крв са руку озлоглашених злочинаца без трунке стида и образа.

Удружење „20. децембар“ је својим именом отргло од заборава најтрагичнији дан и датум у историји Вранића када су припадници те Дражине војске на тај дан 1943. године увече заклали и убили 68 житеља Вранића. Уништили су 14 породица и починили пет појединачних убистава да би послушали наредбу свог ђенерала од 5. октобра 1943. године, радиограм бр. 526 и 527, извор: (проф. др Миодраг Зечевић „Документи са суђења Равногорском покрету, 10. јун – 15 јул 1946. год. стр. 601).

У тој депеши Дража дословно наређује и тражи да се, парафразирам, терен од Космаја па до Београда што пре очисти од комуниста. Од тих, како он каже, пробисвета и авантуриста. И наравно од 68 жртава из те ноћи ужаса нико није био комуниста већ обичан народ голорук и незаштићен затечен на спавању. Тридесет пет жртава су биле жене и деца. Једанаесторо деце убијено је до 15 година старости. Најмлађа жртва тог лудила била је Катарина Илић стара само пет месеци. Љубомир Пантић имао је годину дана. Њега су ти „часни“ и „поштени“ Дражини војници у вис бацали и на каму дочекивали све док му се црева нису просула по колевци. Глава му је била скоро потпуно одсечена.

Четири девојке су те ноћи вишеструко силоване пред својом породицом па заклане заједно са њима. То су Митровић Дикосава стара 16 година, Радосављевић Јованка од 16 година и сестре Матић Анђелија од 18 и Катарина од 20 година.

За то учињено зверство нико није кажњен од Врховне команде као што тврде они који траже оправдања за тај злочин и за чича Дражу. Напротив, делила су се унапређења, новчане награде и наградна одсуства, а славило се три дана у селу Дражевцу уз печеног вола који је те ноћи заплењен из куће Миливоја Илића у којој је страдало седморо чланова породице. Славило се и шенлучило док је Вранић јецао и бројао жртве.

Укупан биланс и учинак Дражине војске за све време Другог светског ратА у Вранићу је 91 убијено лице од 178 жртава који су страдали током рата. Мало ли је, господо поштоваоци Дражиног лика и дела. Докле може да досегне ваша дрскост и безчашће у покушају да Дражу и његову војску прикажете као антифашисте и некакве ослободиоце. Наведите нам број погинулих равногораца од краја 1941. па до краја рата који су страдали у борби против фашиста, не рачунајући оне који су изгинули у борбама против Народно ослободилачке војске. Или ви, можда, борце Народноослободилачког рата сврставате у фашисте?

Преко 300.000 бораца, партизана, дало је живот за слободу и господин Оливер Антић каже да су они били припадници илегалне терористичке организације, а да је равногорски покрет био једини легитимни антифашистички покрет на тлу Југославије. Значи ли то да су партизани требали да питају некога за дозволу да би се борили против окупатора и да би њихова борба била легитимна. Можете ли да се суочите са оваквим небулозама, а да се не постидите.

Господин Милисав Самарџић се својевремено усудио да елаборира шта се то у Вранићу догодило, измишљајући само њему знане рањене четнике који су били распоређени на чување, гле чуда, код партизанских породица, па су наводно побијени, а је онда командант Зека из освете и беса стрељао 10-15 одраслих мушкараца, а комунисти су после рата додавали број жртава колико је то њима одговарало.

А случајно је страдало једно дете. Може ли здрав разум ово да прихвати или да се згрози над количином дрскости и бешчашћа тог, кажу, писца и публицисте. А он се и даље усуђује да лажима скрнави невине жртве и да тражи отварање музеја за Дражу и његову војску.

Покољ народа у Вранићу се није догодио случајно, ни грешком, већ је темељно и систематски припреман током лета и јесени 1943. године према симпатизерима партизанског покрета и породицама чији су синови и очеви ступили у редове Народноослободилачке војске. Знамо код чијих су кућа одржани састанци четничких главешина, где су прављени спискови и листе за одстрел. Знамо сваку жртву из те ноћи пакла, али знамо и преко 50 припадника те Дражине војске који су извршили тај стравични покољ. По имену и презимену и одакле су, а припадници су 1. батаљона Посавске бригаде, Авалског корпуса, дакле регуларне јединице равногорског покрета. Командант батаљона био је Спасоје Дрењанин звани Зека из Мале Моштанице. командант бригаде био је поручник Коста Маринковић, а командант корпуса мајор Света Трифковић из Умке.

 Нико до сада није оспорио доказе и податке које ово наше удружење има, осим појединих злонамерника и фалсификатора који из ко зна којих разлога скрнаве успомену на невине жртве и копају по ранама како жртава тако и потомака тих мученика и хероја. Њима су некакви извори из Чикага ближи од Вранића, јер нико није хтео да се одазове нашем позиву да дођу и увере се у своју евентуалну заблуду или незнање, мада смо уверени да они истину знају али су им намере и поступци нечасни.

 Ево и сада упућујемо позив господи Самарџићу, Чотрићу, Антићу, Шапићу, нашем уваженом и поштованом песнику Бећковићу, као и унуку ђенерала Драже, Војиславу, и свим другим њиховим истомишљеницима да дођу у Вранић и имаће шта да виде. У Вранићу постоји спомен дом и две спомен собе, постоје гробови жртава, постоје докази и сведоци ужаса. Дођите да се суочите са истином, да се поклоните страдалима из те ноћи највеће српске срамоте и стида, па тек онда заједно са нама разговарајте о том свесрпском измирењу што стално тражите.

Ми у Вранићу већ имамо музеје али посвећене жртвама Дражине војске и његове идеологије, а ви ако ипак успете да на лажима и насиљу, јер она је једна од ваших метода, отворите тај музеј, удружење „20. децембар“ и потомци жртава вранићког покоља предлажу да први реквизит у том музеју буде крвава колевка мале Катарине Илић, која се и дан данас, налази у депоу Музеја револуције у Београду и никад није била на поставци. Зашто?

То треба да одговори неко други, као и на то зашто ниједна телевизијска кућа неће или не сме да прикаже документарни филм „Проблем перцепције“, аутора Ивана Мандића који обрађује злочине четника у Рајковцу, Друговцу и Вранићу. Ми сматрамо да је директна последица скривања истине о четничким злочинима управо појава рехабилитација и повампирење четништва у Србији.

Наше удружење изражава забринутост за овакав начин ревизије историјских података и истине и тражи од свих надлежних институција да спрече враћање на сцену поражених снага и осведочених сарадника окупатора као и повампирење злочиначке четничке идеологије.

Ми смо увек отворени за разговор, толеранцију и уважавање различитости али на основу чињеница и истине, а не на бази произвољних конструкција и злонамерних лажи. Искрено се надамо да ће овај наш апел бити схваћен као добронамерно упозорење и молба, као позив на разум да се не продубљују сукоби и идеолошка неслагања у Србији, да се не соле ране невиних жртава без обзира ко су и где су страдали, да хладне главе и здраве памети доносимо одлуке како бисмо по сваку цену избегли да више икад иједан Србин страда од српске руке. Доста је било крви и убијања, дајте да живимо као људи, без мржње, без подела и без искључивости. Поштујмо себе али не вређајмо друге.

Управо зато смо против музеја посвећеног Дражи, јер он скрнави успомену на хиљаде невиних жртава, али и вређа све потомке тих страдалника, како из Вранића тако и широм Србије” – стоји у писму Владана Пантића председника Удружења ”20. децембар” из Вранића крај Београда.

Print Friendly, PDF & Email
Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
Ведро
06:2418:38 CEST
ПетСубНед
min 5°C
21/7°C
26/12°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.