Озренске падине изнад Сокобање замаглиле су села око ове варошице тог 27. новембра 1941. године а посебно село Јошаницу. Командант Озренског партизанског одреда Димитрије Драговић-Срђан, опкољен са својим борцима, у поменутом селу од стране издајника-недићеваца, прихватио је неравноправну и тешку борбу, после постављене заседе код места „Црвење“ на друму који води из Јошанице ка Сокобањи. Међутим захваљујући издаји два човека из Јошанице (председник општине и деловођа) недићевци су опколили партизане и развила се неравноправна борба. 20 бораца Озренског НОП-а одреда пало је у борби. Димитрије Драговић, истински револуционар, комуниста, рођен у селу Ћуриоци (срез Даниловград, син Станин и Михајлов), нераздвојан сарадник, друг комесара Алексе Маркишића-Павла народног хероја, тешко рањен није како то доликује комунистима и истинским револуционарима хтео да се преда већ је свој живот прекратио метком из револвера. Није дозволио душманима и издајницима српског народа да уживају у „пировој“ победи.

Поводом годишњице погибије легендарног команданта Димитрија Драговића, бораца Озренског одреда и невино стрељаних родољуба на обновљеном спомен обележју у Јошаници венце су положиле делегације локалне самоуправе Сокобање, СУБНОР-а Алексинца и Сокобање, организације ОРВС и СПС Сокобање и грађани.

Присутнима се обратио председник СУБНОР-а Сокобање др Славољуб Јовановић истакавши да сећање на хероје попут Димитрија Драговића, Алексе Маркишића-Павла, Ивана Вушовића-Вука кога је због пркосног и херојског држања у болници у Сокобањи убио зликовац капетан Анђелковић и часних револуционара којима је Отаџбина била светиња, никада не може, неће и не сме умрети, већ ће трајати вечно.