САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 819413Укупно посета:
  • 2564553Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

АНТИФАШИСТИ У ЦРВЕНОМ ГРАДУ

Крагујевац, Градски одбор СУБНОР-а, био је домаћин антифашиста и потомака бораца НОР-а из Словеније и Хрватске.

Гости су дочекани испред вечног пламена у Спомен-комплексу Шумарице. Поздравио их је члан Републичког одбора Србије, пуковник у пензији, проф. Жељко В. Зиројевић, он је истакао задовољство што су се у црвеном граду самоуправе окупили да се поклоне сенима стрељаних родољуба и антифашиста које су немачки фашисти и њихове слуге стрељали у Шумарицама октобра 1941. године. Зиројевић је, такође, истакао значај антифашистичке борбе у садашњем времену  велики значај и улогу у томе СУБНОР-а Србије.

У име СУБНОР-а Словеније говорио је члан Председништва Јанез Алич, а антифашистичких бораца и антифашиста главног града Хрватске и Загребачке жупаније учесник НОР-а, пуковник у пензији Никола Узелац, и Стјепан Шафран, који су истакли задовољство што су у Крагујевцу  богате историје.

После обиласка Спомен-парка Шумарице, музеја Крагујевачки октобар и полагања венаца на споменик стрељаним ђацима, гости су обишли знаменитости града а и посетили просторије ГО СУБНОР-а Крагујевац где су се задржали у пријатељском разговору.

Гости су упутили позив представницима СУБНОР-а Крагујевац да посете Словенију и Загреб.

   

 

Print Friendly, PDF & Email

2 реаговања на Крагујевац

  • Lune каже:

    Nije samo Srbija u “problemu”, to je obnovljen “proces 1935-1940 godina”, u Evropi. Negovanje uspomen cini se nije dovoljno, morase ukljuciti u javne rasprave, po raznim forumima, promoterima zla i argumentim obarat “novo staro doba”.Nemoze se NOB i revolucija olako svrstavati pod “ideologija”.
    MNOGO spominjani po zlodelima „Desni sektor“ ne planira nikakve manifestacije 9. maja u vreme praznovanja Dana pobede. Rukovodstvo te ultradesničarske nacionalističke organizacije tvrdi da će njihovi aktivisti samo čuvati red tamo gde su ih zamolile organizacije veterana. U „Desnom sektoru“ smatraju da je 9. maj dan sećanja na sve poginule u Drugom svetskom ratu.

    Veliki broj građana Ukrajine aktiviste „Desnog sektora“ naziva „banderovcima“ po kontroverznoj ličnosti Stepanu Banderi koga mnogi smatraju ideologom ukrajinskog nacionalizma. Stepan Bandera se rodio 1909. godine u Galiciji u tadašnjoj Austrougarskoj u grko-katoličkoj, dakle unijatskoj porodici. Bandera se borio i protiv Poljaka i Nemaca, ali je kasnije, što je i dokazano, sarađivao sa nemačkim okupatorima. Uostalom, svi čuvari u nacističkim logorima na istoku Evrope su bili iz zapadne Ukrajine i pribaltičkih zemalja. Posle rata je uspeo da pobegne u Nemačku, ali ga je sovjetska tajna služba pronašla i likvidirala u Minhenu 1959. godine.

    Na stogodišnjicu Banderinog rođenja u Ukrajini je 2009. godine štampana poštanska marka.

    Na kraju svog predsedničkog mandata, u januaru 2010, Viktor Juščenko proglasio je Stepana Banderu herojem Ukrajine „zbog heroizma u borbi za nezavisnu Ukrajinu“. Nagradu je od Juščenka tada primio Banderin unuk.

    Na istoku Ukrajine je takva odluka izazvala veliko razočaranje. Poslanici Evropskog parlamenta su tražili da novi predsednik Viktor Janukovič poništi takvu odluku. Protiv dodele ordena heroja Stepanu Banderi bio je i Centar Simona Vizentala koji je postao poznat u svetu potragom protiv nacista. U aprilu 2010. Donjecki okružni sud poništio je ukaz Viktora Juščenka o odlikovanju Bandere. Usledila je oštra reakcija ne samo ukrajinskih nacionalista koji žive na Zapadu već i onih ultranacionalističkih političara iz zapadne Ukrajine.

    Za većinu pristalica nacionalističkog „Desnog sektora“ Stepan Bandera je idol i heroj, pa se ne treba iznenaditi ako 9. maja budu nosili njegove slike i dokazivali da je on pravi heroj Ukrajine.

  • pedjaza каже:

    Spomen-kompleks Šumarice je jedan od najposećivanijih objekata takve vrste, kako u našoj zemlji, tako i u Evropi i svetu. Na tom mestu je u oktobru 1941. godine u samo jednom danu streljano mnogo rodljuba, uključujući i značajan broj dece i maldih, da će i mnogo vekova na dalje ovaj događaj biti jasna asociacija na veličinu zlodela fašističke ideologije.
    U domaćoj TV seriji “Moj rođak sa sela”, snimljenoj u okviru igranog programa RTS-a, a koja se baš ovih dana reprizira, zapazio sam scenu u kojoj se jasno smanjuje broj žrtava u Kragujevcu, odnosno navodi da ih nije bilo oko 7200, što je zvanični istorijski podatak koga niko ozbiljan nije demantovao, već 2500. U istoj TV seriji sam zapaziio i scenu u kojoj glavni lik, Dargorad Malešević-Dragče, koga tumači glumac Dragan Jovanović, sa zgražavanjem govori o vrhovnom komandantu NOVJ (a kasnije i Oružanih snaga Jugoslavije i njenom predsedniku) Josipu Brozu Titu, navodeći, između ostalog, da je živeo 88 godina, jer “zemlja nije htela ranije da ga primi”. Ako se tome doda i nedavno snimljena i emitovana TV serija “Ravna gora”, kao i veličanje četničkog pokreta Draže Mihailovića u TV seriji “Selo gori, a baba se češlja”, dolazi se do jasnog zaključka da javni servis svih građana Srbije kroz igranu formu u najgledanijim TV projektima, otvoreno pokušava da umanji značaj NOR-a i omalovaži njegove učesnike i tekovine.
    Tome se treba stati na put.

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
23°
Сунчано
07:0017:45 CEST
НедПонУто
26/11°C
27/10°C
27/11°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.