Крагујевац: КРИК ПРОШЛИХ ДАНА

Фашистичке немани потпомогнуте „петом“ колоном и издајницима унутар наших народа, без објаве рата, напале су Краљевину Југославију и бомбардовале Београд. Јединице Војске Краљевине Југославије иако слабије опремљене и наоружане стали су на браник Отаџбине. Нове јунаке изнедрила је неравноправна борба вођена са многоструко јачим непријатељем јер наши јунаци, ни по цену живота нису хтели да устукну.

Поводом 6-ог априла и годишњице напада Немачке на Југославију ГО СУБНОР Крагујевца и Шумадије организовао је полагање венаца на спомен гробницу једног од бесмртних јунака априлског рата, старог ратника из Балканских и Првог светског рата, носиоца Карађорђеве звезде са мачевима, ВЕСЕЛИНА Дивца који је херојски погинуо у борби бранећи свој Крагујевац, као ни гроб мајора Драгољуба Ј Кргушића у Баљковцу.

Венце су положиле делегације СУБНОР-а Крагујевца и Шумадије, Друштво др Саша Божовић и потомци погинулих. Обраћајући се присутнима, председник ГО СУБНОР Крагујевца и Шумадије, академик, пук. Жељко В. Зиројевић између осталог рекао је: Са пијететом се сећамо бесмртних јунака, мајора Драгољуба Кргушића, капетана Ото Сепа, поручника Драге Говедарице, мајора Душана Радовића, капетана Миодрага Милошевића, Велимира Илића, Војислава Марушића и њих још 217 који су тих априлских дана 1941. године били непремостива брана фашистичким неманима и својим животима исписали странице слободе и слободарства Србије. Знао је поручник Божидар Жугић да ће да погине али је херојским чином себе уписао у легенде које вечно трају. Ови јунаци априлског рата остаће наш ореол трајања…“

У својој поеми „Крик прошлих дана“ посвећену Веселину Дивцу и његовим саборцима, књижевница Јасмина Ан Јовановић нас је подсетила: „Ја, која одувек пратим крик прошлих векова, стојим данас овде са Вама на Палилулском гробљу Крагујевца града… У мени букте незаборавом, прошли дани као да су били јуче…“ А затим у име свих нас се пита “Ма ко мени да мути и преправља моју рођену историју? Јунаци свих наших ратова, овенчани ловором, лете ка небу, а ни ми, потомци, нисмо будале…“