КРИЛА ВАЖНИЈА ОД ЖИВОТА

У малом Јастребарском тада у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца 29. септембра 1920. године родио се Златко Рендулић. Као сви ваздухопловни сањари, почео је као моделар, а по завршетку матуре остварује дечачки сан заврсавајући обуку у познатој Вршачкој једриличарској школи „Девети“. Убрзо уписује уписује Стројарски факултет у Загребу али не одриче се летења већ 1940. наставља обуку за резервне официре у Пилотској школи Краљевине Југославије и постаје дипломирани пилот.

Нападом на Југославију од аеродрома Боронгај почиње његов ратни пут који га води кроз Априлски рат.

Врховни штаб Народнослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и Јосип Броз Тито доносе одлуку о формирања првих партизанских авијацијских јединица 1943. године. Као перспективан млад човек 1944.г. Златко Рендулић бива послат у РАФ-ову школу за обуку на „спитфајерима“. Након споразума са СССР-ом у Грозном завршава преобуку на јуришницима Ил-2 „штурмовик“. Љубав према летењу, професионална радозналост и методичност у раду води га у Војно Опитни Центар (ВОЦ) на обуку за пробног пилота и помоћника за испитивање авиона. Паралелно уписује Машински факултет у Београду који 1948. године завршава. Познавање немачког, руског и енглеског језика помогло му је у напредовању као пилота, инжењера и истраживача.

Магистрирао је 1954. године на Универзитеру Корнел и универзитеру Мичиген на тему – Аеродинамика великих брзина. Докторирао на Машинском факултету у Београду 1964. године на групи за Аерокосмотехнику.

Борбени пилот у рату, пробни пилот и пилот-инжењер за испитивање авиона у лету у ВОЦ, аеродинамичара пројекта „Галеб“ у ВТЦ, начелника у Команди РВ и ПВО до директора Института прошао је све у ваздухопловству што се могло.

Посебно се поносио Југословенским моделима за чије пројекте је био и директно одговоран: Г-2 Галеб, Ј-21 Јастреб и Ј-20 Крагуј.

Као редовни професор предавао је Аеродинамику у ЈВШ, као и у Центру за стратегијске студије. Са професорима са Машинског и Електротехничког факултета формирао је 1966. Вишу војно-ваздухопловно-техничку академију у Жаркову. Био је члан Међународне ваздухопловне академије. Објавио је више од 20 књига из области ваздухоплова, ваздухопловне технике и испитивања свемира из његових дела знања су црпели сви данас радно активни ваздухопловци.

Друже генерале, нека ти је вечна слава и хвала.

Фото: Спутник, Новости