Књига „Крвава граница“ потпуковника Драгутина Димчевског, команданта одбране Кошара 53.граничног батаљона представљена је у Ужицу у организацији СУБНОР-а Ужице, а чији је издавач СУБНОР Врање.
У препуној сали Градског културног центра промоцији су присуствовали борци са Кошара, породице погинулих бораца, чланови Удружења ратника интервентног вода 53. граничног батаљона, представници Војске Србије, свештеници Српске православне цркве, члан Градског већа Драгољуб Стојадиновић, Његова екселенција амбасадор Републике Алжира, Данијела Мрда директорка историјског архива БиХ, професор др. Бојан Димиитријевић заменик директора Института за савремену историју, Гогић Никола председник Скупштине градске општине Севојно, представници тардиционалних борачких удружења, Жељко Марковић, директор Историјског архива Ужице, Славица Стефановић, директорка Народног музеја Ужице, ученици Историјске секције Ужичке гимназије,
Књига је трајно сведочанство о храбрости, споменик страдалима и захвалност за њихову жртву у одбрани државне границе са Албанијом током НАТО агресије 1999.године на Савезну Републику Југославију. О борбама на караули Кошаре говорили су учесници, тада војници Гвозден Гавовић, из Чајетине и Веселин Ђокић из Ужица. О догађајама током и после НАТО агресије говорио је генерал Љубиша Диковић, тада командант 37. моторизоване бригаде, а касније начелник Генералштаба Војске Србије и Зоран Лубура, бригадни генерал и председник Градског одбора СУБНОР-а Врање. На промоцију у Ужице дошао је и пуковник Золтан Дани који је командовао јединицом која је током НАТО агресије 27. марта 1999. године оборила авион Америчког ратног ваздухопловства Ф 117 Ноћни јастреб у атару села Буђановци. Битка на Кошарама трајала је 67. дана у којој је 26 војника изгубило живот, а 53.гранични батаљон бранио је 69,9 километара најтежи и увек нестабилан део од укупно 115 километара државне границе са Албанијом. Та граница према Албанији натопљена је крвљу, јер су и у миру и у рату гинули граничари, војници и старешине о чему сведоче и називи караула по њиховим именима Бошко Жиловић, Дејан Радановић и Митар Војиновић.
Аутор књиге потпуковник Драган Димчевски рекао је да ово је сведочанство са границе, где је као непосредни учесник од 9. априла до 14. јуна 1999. године у току копнене агресије командовао у бици на Кошарама.
– Књигу сам написао да извучем из заборава 26 хероја са границе, јер ми смо морали по сваку цену да спречимо нападе и улазак на нашу територију шиптарско терористичких снага тзв. ОВК, Војске Албаније и специјалних снага водећих земаља НАТО пакта. После вишедневног, страховитог бомбардовања 9. априла 1999. године у јутарњим сатима са територије Албаније почела је копнена агресија здружених снага терориста, албанске војске, плаћеника и специјалаца НАТО агресора. Најтежи дан био је 11. април на Васкрс када је осам погинуло и то су били судбоносни догађаји по старешине и војнике, тако да су ми и даље слике јасне и живе, то је део мог живота – истакао је Димчевски.
Генерал Љубиша Диковић говорио је о догађајима у том ратном периоду, наводећи да је крвљу исписана наша историја.
Често се поставља питање да ли смо побели или изгубили, а ја им кажем „борили смо се, а победили смо онога тренутка када смо одлучили да се боримо“ – истакао је Диковић.
– Важно је да се истина сачува због људи који су дали свој живот бранећи земљу која је била нападнута зато што су тако хтели моћници, да узму парче земље Србије који и дан-данас отимају, а ми и даље водимо борбу за Косово и Метохију, али на један другачији налич – закључио је генерал Диковић.
Борац битке на Кошарама Гвозден Гавовић, граничар рањен је 15. маја 1999. године од гелера минобацачке ватре. О тим данима говорио је на промоцији књиге „Крвава граница“ истичући да је то сведочанство о аутентичниим догађајима и људима који су се херојски борили за одбрану земље.
– Тог дана када сам рањен командант Димчевски почео је пред војницима да ме грди што је за мене у том тренутку било страшно, а нисам могао ништа да му кажем. После тога дошао је и рекао ми да је морао тако да би се други војници чували. То је само један од детаља кроз шта смо заједно прошли и како је бринуо о сваком војнику, зато му се захваљујем што нас је сачувао јер смо били много млади – истакао је Гавовић који живи у Чајетини.
Ужичанин Веселин Ђокић, борац на Кошарама говорио је о свом искуству из тог периода, као и о породици и друговима.
Писао сам шта сам осећао и шта се дешавало у нотесу који сам добио на поклон. Сада када то вама читам поново преживљавам те дане и то ми се никада неће избрисати из сећања. Били смо млади и суочени са страхотама рата који је обележио наше животе. После 25 године од те битке могу да кажем и да имам привилегију што сам упознао све те људе. Идеја није само да истакнемо нас са Кошара него и све друге, јер никоме тих дана није било лако, као ни породицама. истакао је Ђокић на промоцији књиге.
У име издавача на промоцији књиге бригадни генерал Зоран Лубура, председник Градског одбора СУБНОР-а Врање, рекао је да нас повезује и то што је Ужичка република током Другог светског рата трајала 67 дана, а исто толико и битка на Кошарама 1999. године.
У име Града Ужица члан Градског већа Драгољуб Стојадиновић рекао је да – као друштво морамо учинити све да они који су преживели и чланови њихових породица живе достојанствено.
У програму промоције учествовали су ученици Музичке школе „Војислав Лале Стефановић“ и историјске секције Ужичке гимназије са професорима.
СУБНОР УЖИЦЕ