После пропасти Аустроугарске монархије октобра 1918. године, Срем постаје део новостворене Државе Словенаца, Хрвата и Срба. Дана 24. новембра 1918. године, у Руми је одржан Велики народни збор који су чинили изасланици народних већа (око 700 људи), а сазвао га је Жарко Миладиновић, председник Народног већа у Руми и члан Народног већа у Загребу. Овај збор је усвојио резолуцију о стварању јединствене државе Срба, Хрвата и Словенаца и непосредном присаједињењу Срема Краљевини Србији. Сутрадан је посебна делегација Румског збора предала ову резолуцију председништву Велике народне скупштине Срба, Буњеваца и осталих Словена из Баната, Бачке и Барање у Новом Саду.
У спомен на овај значајан датум како за Руму тако и за читаву територију Срема општина Рума прославља Дан општине и градску славу Св. Стефана Дечанског. Програм је започео Светом литургијум и сечењем славског колача у Храму „Силаска Светог Духа на апостоле» (Грчкој цркви) уз присуство представника локалне самоуправе, грађана и чланова СУБНОР-а Лаћарак.
Представници локалне самоуправе на челу са председницом Општине Рума Александром Ћирић; СУБНОР Месне заједнице Лаћарак и СРС су потом положили венце на споменик Жарка Миладиновића испред Поште у Руми. Жарко Миладиновић је рођен у Ердевику, код Шида, 16. јун 1862. године, а умро је у Руми, 25. јун 1926. године. Био је српски политичар и доктор правних наука. Школовао се у Новом Саду (до 1882), Осјеку, а правне науке је студирао и завршио у Бечу где је и докторирао. Потом је започео своју адвокатску, а касније и политичку каријеру у Руми од 1893. године. Био је члан Српске народне радикалне странке, а касније и у самом њеном врху. Године 1909. је ухапшен од стране аустроугарских власти под оптужбом за велеиздају због врбовања добровољаца и слања оружја за Краљевину Србију. Суђење је спроведено у Загребу, а након неколико месеци је пуштен услед недостатка доказа. У Руми му је потом приређен величанствени дочек. А из фијакера који га је дочекао на станици су испрегнути коњи и сами Румљани су вукли фијакер до центра града, где је одржан велики митинг. До смрти био је члан Главног одбора НРС, а у једном мандату и министар пошта и телеграфа Краљевине СХС. Његова кућа у Главној улици надомак старог вашаришта је познато место. Умро је 1926. године и сахрањен у Руми. Тестаментом је сву своју имовину оставио граду Руми.
Затим је у препуној Великој дворани КЦ «Брана Црнчевић» одржана Свечана академија, на којој су поред историјског осврта на славну прошлост и значајне датуме сумирани и резултати рада локалне самоуправе у претходној години.Председница Општине Рума Александра Ћирић је уручила награде и признања заслужним појединцима и организацијама, такође најуспешнијим студентима су додељене захвалнице, монографије и новчане награде.
У холу КЦ «Брана Црнчевић је постављена и изложба Завичајног музеја Рума «Велики рат, ослобођење и присаједињење» која је отворена до 30. новембра.
