Лукић Хавелка мр Душанка

Рођена у доњем Јаворању, Двор на Уни 19.новембра 1940. кћи Милоша Лукића и мајке Ане, рођ. Ђурић. Основну школу завршила у родном селу и Двору, а први разред гимназије у Босанском Новом. Потом одлази у Београд где наставља школовае. Дипломирала је је на Филозофском факултету-група историја. Похађала је постдипломске студије на ФПН где је и магистрирала. током студија била је посебно друштвено и политички активна у студентској и омладинској организацији. Бирана је на функцију члана Председништва ЦК ССО Србије и СФР Југославије. Након дипломирања, радила је у ГО ССРН Београда. Била је директор свих предшколских установа са 2.500 деце. Потом је три мандата била на месту помоћника министра у Министарству здравља и Министарству за рад, запошљавање и социјална питања Владе СР Србије и Републике Србије. За време оружаних сукоба у Хрватској (1991-1995) активно је сарађивала са Владом РСК и пружала стручну помоћ у организацији социјалне заштитте. Поред тога директно је помагала рад центара за социјални рад на Бањици. Када је дошло до егзодуса српског народа у „Олуји“, активно је учествовала у прихвату и смештају прогнаника, нарочито старих и деце. Стручно је сарађивала у бројним другим хуманитарним и друштвеним организацијама. Писала је стручне чланке из своје области. За свој рад примила је више друштвених признања, међу којима је награда Филип Вишњић. Председник је комисије за борачко-инвалидску заштиту СУБНОР-а Србије

Има кћерку Јелену, доктора психологије.