Простор Медне и Режевца на путу Крагујевац-Јагодина некада објекти магацина где су немци чували оружје које је заплењено у априлском рату 1941. године, данас (ТРЗ) Техничко ремонтни завод „Народни херој Ђура Димитријевић“ је 22. марта 1942. године био стратиште на коме су немачки фашисти и њихове слуге (љотићевци и недићевци) стрељали 127 родољуба, партизанских бораца и њихових симпатизера са територије Шумадије и Поморавља. Најмлађи са непуних 17 година а најстарији са 53 године.
У строју бесмртних легендарни Живадин Аксентијевић, родом из села Шума код Тополе, носилац Карађорђеве звезде са Солуна, први ккомунистички председник општине још 1921-е године, командир чете у Првом Шумадијском одреду, нераздвојни саборац Милана Благојевића-Шпанца, Милић Лукић из села Леушића (Горњи Милановац) такође стари ратник из Балканских и Првог светског рата. У смрт горди, пркосни. Бодре млађе око себе, пркосе џелатима а њихови узвици: „Живела КПЈ, живео друг Стаљин, Живео Совјетски Савез, Стрељајте зликовци, победа је наша! Леде крв немачким фашистима који не схватају какав смо ми то народ који у смрт за идеју и Отаџбину одлазе поносно, гордо, пркосно. Рафали митраљеза су пресекли речи али нису зауставили победу добра над злом.
Данас над њиховом хумком, велики бели споменик изникао из земље, сеже у висине. Сведочи, памти, опомиње.
СУБНОР не заборавља, сећа се, обележава и дубоко се клања сенима слободара. Председник СУБНОР-а Шумадије и Крагујевца, академик пук. Жељко В. Зиројевић између осталог говори: „Никада нико, ма са које стране долазио, колико год моћан и јак био није сломио дух слободарске Србије. И тог 22. марта 1942. (пре 82. године) на падинама Медне, из крви јунака никла је слобода коју ћемо и ми њихови потомци, као што су и они, увек бранити и чувати…“
