ЛОГОРИ  ОПОМЕНА ЗА СВА ВРЕМЕНА

СУБНОР Србије, традиционална патриотска антифашистичка организација, остаје веран себи организујући и конкурсе који чувају историјску истину и велики допринос генерација у разним периодима судбоносним по човечанство.

Поред Фондације „Драгојло Дудић“ која више од четири деценије негује проналажење нових литерарно-историографских садржаја, посебно о Другом светском рату, од прошле године је уведена награда „Проф.др Миодраг Зечевић“ са циљем да стимулишу издања везана за стручну публицистику и расветљавају преломне тренутке  у условима кад  су разноразни фалсификатори кренули у ревизију стварног стања код нас и у Европи у доба хитлеровске инвазије и сарадње са домаћим помагачима заслепљеним идеолошком одмаздом.

За 2016. годину је награда што носи име донедавног председника СУБНОР-а Србије професора др Миодрага Зечевића додељена делу „Концентрациони логор Маутхазен – повратак непожељан“ аутора Љубомира Зечевића и Тамаре Ћирић из Београда.

На промоцији у просторијама Републичког одбора, саопштавајући одлуку жирија, члан Председништва проф.Жељко Зиројевић је нагласио особености конкурса и потребу да радови сличне садржине морају, посебно у времену које живимо, да допру до нових генерација како се зао дух тамне прошлости не би обновио по потребама истих центара и интересних група.

Историчар др Мирољуб Васић је рекао да су промоције светковина духа и стваралаштва, прилика и могућност, да одамо захвалност и признање ауторима за оно што су створили, и издавачу, а то је Удружење заточеника КЛ Маутхаузен, издавање књиге финансирала је држава, тј. Министарство за рад, социјална и борачка питања иако књига није профитабилна.

Љуба Зечевић је Гружанин пореклом, Београђанин по рођењу, Србин, хуманиста, интернационалиста, логораш Маутхаузена, друшвено-политички радник, завршио Високу школу политичких наука, дугогодишњи СУБНОР-овац на одговорним функцијама, новинар, директор Телевизије Београд, публициста, како велики Његош рече имао се рашта и родити.

Реч је о делатнику присутном у јавном животу преко 70 година, који је увек стремио ка будућности и био у непрекидној комуникацији са прошлошћу и садашњошћу, он је успевао да разоткрије у ком правцу дува ветар историје, да би се сагледала снага глобалистичког тренда и засновала ваљана стратегија развоја, у условима када је свет као целина, пре свега арена моћи, сукоба интереса. 

Тамара Ћирић је специјални педагог, председник Удружења Маутхаузен Србије, представник Србије у Међународном комитету Маутхаузена, аутор и координатор јавних часова у оквиру пројекта Документарни пројекат – преживели Маутхаузен.

Снагом историјских докумената и мемоаристиком, Зечевић и личним сведочењем, а истраживања аутора била су сериозна, они су понудили истину о нацистичкој Немачкој, о њеном концентрационом логору Маутхаузен и допунили историјска сазнања о тој проблематици. Књига доноси чињенице, а историјска истина се обележава чињеницама, оне су увек повезане са целином стварности коју желимо да сазнамо.

У питању је вредна књига, књига споменик, књига дијалог са прошлошћу, књига незаборава, историјског памћења, књига израз најдубљег поштовања према споменутим и неспоменутим жртвама фашистичког терора. Она је део традиције, која чува прошлост и нема рок трајања. Одбрана прошлости је историјско питање савремених и будућих генерација, без ње нема историјског трајања.

Књига поред осталог говори, сведочи: о имеприји злочина, о концентрационим логорима, о немачкој окупацији и систему логора  у Србији, о формирању концентрационог логора Маутхаузен, о господарима логора, отпору логораша и логорској свакодневици, о женама у логору, српски антифашисти у Маутхаузену, последњој нади логораша, денацификацији, команданти и особље концентрационог логора, међународна служба тражења, ослобођење логора, ту је и списак заточеника, Срби у Маутхаузену, богата библиографија радова.

Посебну вредност књига, која поред предговора има пет глава и 14 поднаслова, има због до сада најпотпунијих спискова од око две хиљаде Срба заточеника, од око шест хиљада заточеника из Србије, са краћим биографским подацима, утврђена њихова старосна и професионална структура и место порекла и због персонализације злочина, односно представљања свих најважнијих актера немачког репресивног апарата. Прича о Маутхаузену није само прича о смрти, већ и прича о садизму, окрутности, злу.

По оцени рецезента књиге др Милана Кољанина, књига је и својеврсна хроника логорске свакодневице и изванредан историјски извор који добро одсликава живот  и смрт у логору. Ова књига снажно утиче на формирање историјске свести, друштвене свести у целини, самосвести о прошлости, садашњости и будућности.

Овом књигом аутори пружају прилог неговању културног, цивилизацијског идентитета српског народа и потврђују да је смисао бављења прошлошћу и у помагању друштву, људима, будућим генерацијама да што боље разумеју прошлост, а тиме и садашњост и да наслуте будућост. Подсећам да је историја кључ за разумевање цивилизације и да није било лако написати,  изнедрити ову књигу. Аутори су схватили, а то књига убедљиво сведочи, да живот нема смисао ако се у њему ништа борбом не остварује, да морамо стално трагати за истином, за људскошћу, да морамо бити разотуђени од свих отуђења и бити свесни да је човек сам себи судбина, да суштина, вредност живота није у чекању, већ у борби, стварању, да су књиге дијалог са прошлошћу. Ова књига је прилог реализацији Кантове оцене да је „истина склад спознаје са њеним предметом“, у књизи нема имагинације, већ су само чињенице, истина. Познавање и разумевање нашег историјског развитка и његовог критичког пропитивања је претпоставка нашег даљег цивилизацијског трајања“ – рекао је др Мирољуб Васић.

На промоцији је говорио и председник СУБНОР-а Србије Душан Чукић. О значају за многољудну организацију којој је покојни проф.др Миодраг Зечевић дао велики допринос, као и о општим приликама кад се награђена књига појављује у јавности, о јачању неофашизма, запаљивим десничарима који већ виђеним сценаријима „обојених револуција“ поткопавају стабилност у разним срединама не мирећи се ни са могућношћу да губе концепт наметање воље по нахођењу центара финансијске и политичке камариле.

Уручујући награду Тамари Ћирић, председник СУБНОР-а Србије Душан Чукић је изразио жаљење што свечаности из здравствених разлога не присуствује и Љубомир Зечевић.

На промоцији су, иначе, били и председник и секретар Међународног комитета Маутхаузен Ги Докендорф из Луксембурга и Андреас Баумгартнер из Аустрије, као и син и кћерка пок.др Миодрага Зечевића, Срђан и Пава, представници Удружења логораша „Јасеновац“ из Другог светског рата у Хрватској, изасланици Војске Србије, других организација, чланови СУБНОР-а, књижевни и ствараоци из јавног живота.