КО ЈЕ ПОСЕЈАО ЗЛО

Отворено писмо јавности и руководству наше земље

Корупција и криминал уграђени су у укупан друштвени систем и постали део његовог постојања и остваривања. Последица тога је незаконито стицање богатства појединаца из власти и око власти и економски, социјални, културни и морални суноврат српског друштва праћен осиромашењем већ осиромашених грађана. Стање које је створено води ка бесперктивности садашње и будућих генерација и месту Србије у заједници народа и држава.

Настало стање се годинама стварало активном улогом државе и политичких партија у сарадњи са криминалним клановима и људима подземне политике. СУБНОР Србије, сви њени чланови, свестрано подржавају напоре и почетну активност нове актуелне власти у борби против корупције и криминала који су угрозили даље функционисање државе и друштва.

Борба противу корупције и криминала није ad hoc акција. Једно је вођење политичке борбе против носилаца корупције и криминала, а друго  прочишћавање, чишћење и реафирмација стварног државног и полтиичког система и негативне државне моћи носилаца власти и политике. Остајање у структури оних који су довели српску државу и друштво у стање у коме се налази и амнестирање оних који су то годинама радили ову, надамо се искрену акцију власти, претвориће као и до сада у један од неуспелих  покушаја.

Криминал је стваралац и пратилац кроупције која је постала систем и стање власти и политичке моћи у којима треба тражити основ њеног постојања и жилавост опстајања. Нису грађани, па ни тајкуни, ствараоци и носиоци корупције, носиоци, ствараоци и одрживости корупције су носиоци моћи одлучивања, без обзира на ком нивоу и у ком својству. Без злоупотребе моћи одлучивања нема ни корупције ни криминала.

СУБНОР безрезрвно подржава борбу против корупције али бојимо се да ће она бити једнострана без оних који су омогућили корупцију. Где су актери законодавне, изршне и судске власти? Где су шефови држава, председници влада и министри, председници скупштина и посланици који су изгласали корупционашке законе, где су судије и тужиоци који нису подносили оптужене предлоге и пресуде? Где су они који су у фијокама држали пријаве, као и они из државне власти који су прилагођавали примену појединих прописа потребама тајкуна и са њима заједно пљачкали? Где су они из законодавне, извршне, судске и егзекутивне власти кои су били на јаслама тајкуна?

У створеном државном и политичком систему корупције и криминала и тајкуни и грађани су „експлоатисани“, само је питање колико је ко у тој работи зарадио, добио и ућарио.

Власт и политичка моћ су створили и репродуковали тајкуне а не тајкуни створили и репродуковали државну и политичку власт. У међусобном споју настала је висока корупција која се као плима ширила на цело друштво, све његове поре. Првенствена одговорност је на бившим носиоцима власти и политичке моћи. Без њихове одговорности борби против корупције била би хипокризија. Свела би се на обрачун са појединим тајкунима што би компромитовало целу акцију актуелне власти. Акција се мора водити бар паралелно и са истом упорношћу.

Корупција проистиче из злоупотребе државне, политичке и друштвене моћу у личном интересу, а криминал је противправна радња, а и једно и друго су противзаконит и неморалан чин и понашање. По правилу корупција и криминал иду удружено и међусобно се условљавају и одржавају.

Најопаснији је спој када се државна и политичка моћ удруже са криминалом која доводи до злоупотребе власти и енормног богаћења појединаца. Није корумпиран онај који даје, већ онај који наплаћује услугу као носилац власти и политичке моћи. Тај који даје чини кривично дело подмићивање, али није корупционаш. Корупција се налази у државној, политичкој и друштвеној структури, у  скупштини која доноси законе у интересу одређених тајкуна, у Влади која доноси прописе за примену таквих закона, у министарствима који решавају по предметима и тако даље до органа локалне самоуправе, тужилаштва, судовима и полицији који прате тренд политике. Другим речима, проблем се налази у носиоцима државне и политичке моћи српског друштва. Али, не треба заборавити да се стварна моћ и државна и политичка налази у политичким партијама што захтева и њихово преиспитивање, јер без промене њиховог односа владања у друштву пробеми се не могу разрешити. Створили смо не једнопартиску, већ вишепартијску државу.

Како минорно делују министри и други моћници који су осумњичени да су били на платном списку Мишковића, а сваки тајкун има свој списак. Погледајте шта имају ти народни заступници, како се облаче, како живе они и њихове породице, па ћете се уверити да ни један посто таквог стандарда и имовине не би могли да остваре од својих, за наше услове великих плата. Делују увређено ако се подсећају на упропашћене институције, опљачкане и упропашћене организације, а за дезорјентисано и компромитивано правосуђе – Хомен и Маловићка су унапређени.

Један министар из претходне владе једном таблоиду за обичну рекламу дао је неколико стотина хиљада евра и ником ништа ни једном ни другом. Један ресорни министар и шеф партије у коалицији власти у време када је Мишковић преузео, упропасто и опљачкао путну привреду Србије, недавно је изјавио да је  много био резервисан и тражи да му се верује. Да ли то потврђују записници и стенограми са седница Владе, ко га је натерао или убедио да промени мишљење, зашто није поднео оставку ако је био уверен у оно о чему сада прича. Мишковић треба да одговара за учињено, али не може да буде заобиђен онај који му је то омогућио.

Понавља се прича о Ђиласу, главном црногорском руководиоцу у Устанку 1941-1945. и послератној држави. Сваки Црногорац се хвалио и причао да је  пријатељ са њим, рођак, саборац, и друг са Ђидом, како су га из милоште звали. Када је политички пао на питање и њиховом Ђиду, Црногорац одговара, „а који то биа Ђидо, никада чуа за њега“. Тако данас политички и државни функционери у Србији „нису чули за Мишковића а камоли га познавали“.

Немојте да заваравате и себе и надања народа да ће се корупција угушити ако заобиђемо и амнестирамо моћнике власти и политике. Није довољно да они дају „часну пионирску реч“ да ће од сада бити добри и поштени државници и политичари и све се свели на тајкуне. Уместо ових доћи ће нови још жешћи тајкуни. У борбу против корупције неће више нико веровати, а садашњу активност схватиће као лични обрачун и завист.

Мислимо да су корупција и криминал уграђени у функционисање државе, политичких партија, пословање привредних и друштвених субјеката, живот појединаца и постали реално стање целог српског друштва.Постали су паралелни систем остваривања права и дужности људи, асоцијација и живота друштва у целини. Мора се дати  алтернатива и нова нада  овом друштвеном животу.

Нема ни једног од 100.000 чланова СУБНОР-а који није искрено прихватио и подржао спремност актуелне власти да се обрачуна са корупцијом и криминалом, хоботницом која прети да угуши српско друштво. Не очекујемо брзу и спектакуларну победу, јер ово није настало јуче, али подржавамо оријентацију, конкретне  акције, упорност и спремност да се заустави ерозија српског друштва. Свесни смо да она није наишла на одобравање многих, као и спремност наводно часних и недодирљивих да помогну актуелној власти да одбрани српске интересе, јер им промена стања не одговара.

РЕПУБЛИЧКИ ОДБОР СУБНОР СРБИЈЕ
председник
проф. др Миодраг Зечевић

Ово отворено писмо јавности у Србији упућено је и Председнику Републике, председнику Народне Скупштине, премијеру, првом потпредседнику Владе и другим функционерима.