НЕ ВАДИ МЕ БЕЗ ПОВОДА – НЕ ВРАЋАЈ МЕ БЕЗ ЧАСТИ

У малој галерији Дома Војске Србије отворена је репрезентативна изложба „Српска војничка сабља“. Од лепоте изложених експоната застаје дах.

Рађене од најквалитетнијих материјала са позлатом и драгим камењем, сведоче о посвећености тима госпође Душице Велемир Танасковић која је по музејим и архивима Србије од 1993. до 1995. године трагала за експонатима, изучавајући адекватну стручну литературу како би имала све потребне информације и дала се на посао израде овог симбола војничке части. Изложене сабље и бодежи потичи и из средњег, али и новог века.

После обраћања домаћина, пуковника Биљане Пашић, директора „Медија центра одбрана“, реч је узео адмирал Бошко Антић говорећи о првом уручивању сабљи у Карађорђевом Орашцу.

О исторји сабље подробно је из свог великог војничког искуства и ерудитског образовања говорио генерал-потпуковник Миломир Миладиновић. Колико је сабља била цењена кроз историју у свим културама, најбоље али и нажалост сведочи чињеница да су Срби под Турцима смели да носе и две кубуре али сабљу НЕ! Колико је наш војнички и многострадални народ ценио то драгоцено оружје сведочи и чињеница да је Аустроугарска забранила извоз металних пољопривредних алатки у Србију, како их Срби не би претопили и направили сабље. Генерал је нагласио да је са војничког аспекта била и хумано оружје, јер је у доба њене ратничке употребе на хиљаду војника гинуо један цивил, да би развојем наоружања дошли дотле да је у Вијетнамском рату на једног војника гинуло хиљаду цивила. Неретко су се и исходи ратних битака завршавали тако што би на мегдан изашле војсковође зараћених страна, да одмере снаге. Који би у двобоју победио, сматрало се и да је његова војска победила.

Колико је сабља важан симбол свега што је добро говори и „Повеља о завештању сабље“. Право наслеђа има прворођени мушки потомак. Ако у породици нема мушког потомка наслеђује је најстарији женски потомак. Онда све тако по старини…Сабља се не може продати или уступити. Једина могућност отуђења мимо реда је дозвољена ако се тиме спасава нечији живот. Сабља се не сме употребити за наношење телесних повреда или одузимање живота другом лицу. Злоупотреба сабље повлачи укидаље права на наслеђивање… Сабља се може употребити само у складу са поруком „Не вади ме без повода-не враћај ме без части“!

Коначно, генерал-мајор Видосав Ковачевић говорио је о повратку сабље у протоколе, али и њеној додели најзаслужнијим официрима, појединцима као и најбољим дипломцима Војне академије. Сабља је 2005. уз сагласност тадашњег председника Народне Скупштине покојног др Зорана Шамија, враћена тамо где и јесте једно од њених природних места-највише законодавно тело.

Генерал је даље говорио о томе колико је сам, као начелник Војне академије, са својим сарадницима, уложио труда у овај историјски важан моменат за Војску Србије али и за целу нашу отаџбину. Мукотрпан посао који је заједно са ауторком изложбе обавио, сада из ове перспективе, када имамо и изложбу о овој теми, сведочи да није био узалудан! Генерал је на крају ауторки изложбе госпођи Душици Велемир Танасковић уручио највише друштвено признање СУБНОР-а Србије „Велико хвала“, а потом прогласио изложбу отвореном.

Заинтересовани је могу посетити до 9. децембра 2023. године.

23.11.2023