ТАКО СУ „ЦРНЕ ТРОЈКЕ“ ХАРАЛЕ
У свим месним огранцима СУБНОР-а општине Неготин (Јабуковцу, Вратни, Слатини, Плавни, Буковчу, Кобишници и Прахову) пригодним скуповима и програмима који су извели ученици тамошњих школа обележен је Дан борца.
Борци Неготина и чланови Планинарског друштва „Дели Јован“ и Оранизације резервних војних старешина најпре су положили цвеће на спомен костурницу јунака палих у НОБ.
Након тога су борци Неготина, планинари и резервни официри, посетили Русман на Дели Јовану у чијим су вртачама и затвореним рударским јамама “црне тројке” Борске летеће четничке бригаде бацили тела закланих мушкараца и жена. Према признању Војислава Рајчића Пожаревца, на суђењу у Зајечару 1982. године, он и његови зликовци су заклали и у јаме бацили око 150 патриота и антифашиста, као и обичних људи који ничим нису дали повод да им брутално одузму живот.
Четнички злочини на овим просторима почeли су 1941. године и трајали су све до јесени 1944. године када су почеле борбе за ослобођење Источне Србије, рекао је Драгољуб Филиповић председник СУБНОР-а Неготин и додао:
“На брду Букова глава, које се простире у атарима села Рготина, Салаш, Дубочане и Глоговица, били су улогорени четници Борске летеће четничке бригаде на чијем је челу био командант Драго Врањешевић. Бригада је ушла у састав Тимочког четничког корпуса чији је командант био Љубо Јовановић звани Патак. Цитираћу неколико реченица из пресуде зајечарског суда, који је четника ”Пожаревца” осудио на смрт.
У лето 1944. године у шуми изнад Салаша, лишио је живота Воју Радоњића машинбравара из Неготина, тако што га је камом ударио у врат и пререзао му гркљан. Слично је убијен и Станоје Живуловић, железничар из села Трнавца код Зајечара. ”Црнотројкаш” је са својом тројком на једној утрини изнад села Сикола лишио живота двојицу пилота Британске армије, који су након оштећења авиона приликом бомбардовања на територији Румуније успели да авионом прелете преко Дунава и да се помоћу падобрана спусте у околину Бора, где су их четници ДМ заробили, спровели у Салаш, касније у Сиколе, где су их ликвидирали везаних руку…
Не могу се описати сви тешки злочини фашиста и црнотројкаша на овом простору, али и на другим просторима целе Крајине. Али можемо да покренемо иницијативу да имена страдалих „безимених“ антифашиста у скорој будућности постану видљива. Да присупимо обнови споменика и спомен обележја страдалим родољубима и антифашистима како се не бисмо стидели пред потомцима”.