САВЕЗ УДРУЖЕЊА БОРАЦА НАРОДНООСЛОБОДИЛАЧКОГ РАТА СРБИЈЕ (1941-1945. И 1992. И 1999.)
Скорашњи чланци
Архиве
Бројач посета
  • 816128Укупно посета:
  • 2551315Укупно прегледа:
  • 1Тренутно посетилаца:

ЗУСТАВИТИ ПОМАХНИТАЛЕ ФАШИСТЕ

У слободарском свету обележава се Дан сећања на жртве холокауста, геноцида и других фашистичких недела у Другом светском рату.

Београд, главни град наше отаџбине, сведок и страдалник, поклонио се пред Спомеником на обали Саве, на обрисима негдашњег ужасног логора који су фашисти, заједно са усташким насилницима из НДХ, користили на простору Старог сајмишта за масовно убијање Срба, Јевреја, Рома и других националности, вероисповести, идеолошких определења супротних нацистичким циљевима. Одвођени су и специјалним камионима у логор на Бањицу, Тополске шупе, Јајинце и на очи тадашње колаборантске власти Милана Недића ликвидирани.

Овај 22.април је и дан сећања на 1945.годину кад је група од 1075 измучених заточеника логора страве и мучких убистава у Јасеновцу потражила пут у слободу док су се усташе спремале на бекство пред партизанским јединицама. Само се 127 домогло спаситеља, остали су пали у рафалима побеснелих зликоваца из наказне хрватске државе савезника Хитлера у Другом светском рату, поглавника Анте Павелића коме су уз крило седели католички великодостојници попут Степинца.

Званични подаци о Јасеновцу, које је потврдио и Центар ”Симон Визентал”, сведоче да су усташе ликвидирали током Другог светског рата у том логору 500.000 Срба, 80 хиљада Рома, 32 хиљаде Јевреја и неколико десетина хиљада антифашиста разних националности.

Сви ти тешки дани ни један поштен народ не може и неће да заборави. Нарочито у ово време кад се у многим државама фашистистичке сумануте идеје повампирују и легално, понегде и под заштитом власти, дозвољавају покрети, марширања по улицама у црним униформама и са ознакама хитлеровских хорди позива на освету и враћање точка историје уназад.

Код Споменика на обали Саве, у Београду, поновљене су речи да Србија остаје верна антифашистичкој традицији и крупним корацима иде напред не прихватајући скарадну идеологију и реваншизам. О томе су говорили министри у Влади Србије, највиши представници градске власти.

Венце су положили и представници страдалника, међу њима и Милинко Чекић, чије је удружење преживелих и потомака Јасеновчана колективни члан СУБНОР-а Србије.

Print Friendly, PDF & Email

4 реаговања на Нема заборава

  • Lune каже:

    Nisu u pitanju samo ljudi “na visokim polozajima”,u pitanju je niz, udruzenja,stranaka, koji sa svojom organizovanom mrezom,zahtevima i pokretima za rehabilitcijama ratnih zlocinaca, idu na ruku Konstantinovica, daju mu potvdu za njegove tvrdnje. SUBNOR, je sa svoje strane, uvek reagovao, ali, drustveno politicki vrh, gleda kroz prste i rehabilitacije prolaze. Srbi, kao narod, sigurno nisu nacisti i fasisti, medjutim bilo je i takvih,u to nema sumnje.

  • Trecepozivac каже:

    Да ли су Срби били фашисти?
    Да ли су Срби били нацисти?
    Прочитајте, господо, “Философију паланке” од Радомира Константиновића, коју су напрасно почели да форсирају поједини угледни медији у Србији, као весници једног “новог доба”! Кад то (благо је рећи “ђубре”) прочитате, ако имате тако челични стомак за тако нешто, видећете да су фашизам и нацизам, уствари, измислили – Срби!
    Та књига (“књига”!) је “библија” тзв. Друге Србије!
    Питам се – ИМА ЛИ ВЕЋЕГ НАЦИЗМА од бескомпромисног ОПТУЖИВАЊА СОПСТВЕНОГ, СТРАДАЛНИЧКОГ НАРОДА за нацизам, који је ДРУГИ У СВЕТУ по процентуалном броју жртава од најезде нацизма!?
    Треба ли, као борачка организација, да ћутимо пред овим сулудим, манијакалним “теоријама” умоболника?
    Константиновић не пише о, рецимо, само предратном српском нацизму, он пише о српском нацизму као континуитету, од Карађорђа до његових дана, 70.-тих година прошлога века. Данас, неки српски политичари кличу Константиновићевом имену, оптужујући и пљујући целу српску историју и све што носи предзнак “српско”. Такви људи данас и сутра су на највишим државним функцијама.
    Овој пошасти нема ко да се одупре!
    Треба ли о томе да ћутимо?

  • Lune каже:

    Logor, Staro sajmiste, treba da se pamti i po logoru “za partizansku decu”. Taj logor, nalazio se u nekada hali Rade Koncar,koja je imala kanale za popravku automobila moskvic. Na jednom stubu u hali, pisalo je krupnijim slovima “logor za partizansku decu”. Prilikom odrzavanja i farbanja hale, moleri bi prefarbali taj natpis, a VKC majstor, rodom iz Ritopeka bi redocno obrisao krec da ne nestane.Ovo, nije prica, vise puta sam stajao pored tog stuba, prilikom popravke automobila.

  • pedjaza каже:

    22. april, Dan sećanja na žrtve holokausta, genocida i drugih žrtava fašizma u Drugom svetskom ratu, prema Zaokonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji, praznuje se obeležava radno već nekoliko godina unazad.
    Ipak, čini se, da se ovaj praznik još uvek ne obeležava na dovoljno adekvatan način u svim delovima Srbije. Tekovine antifašističke borbe su u velikoj meri već dugo degradirane, pa se stvara utisak da je ovaj datum unešen u Zakon više iz formalnih razloga. S druge strane, postoje datumi iz antifašističke istorije, koji imaju mnogo dužu tradiciju obeležavanja i ako neki od njih i nisu Zakonom obuhvaćeni (9. maj, 4. i 7. jul, 21. oktobar itd.).
    Logor Jasenovac je bio najveći koncentracioni logor u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj i na prostoru okupirane Jugoslavije za vreme Drugog svetskog rata. Formiran je u avgustu 1941. godine u okolini istoimenog gradića, a uništen od ustaša aprila 1945. godine. Broj onih koji je kroz njega prošao, od čega je ogromna većina ubijena ili umrla, nije samo statistički podatak, već svedočanstvo o vremenu kada je najmračnija ideologija u istoriji čovečanstva (fašizam) dovela do prolivanja reka krivi i nasilnog prekida više stotina hiljada nevinih ljudskih života. SUBNOR Srbije, zajedno sa još nekim organizacijama, grčevito se trudi da ovakve događaje otme iz zaborava, što zaslužuje naviše pohvale.

Koнкурс

СУБНОР СРБИЈЕ

и

ФОНДАЦИЈА ”ДРАГОЈЛО ДУДИЋ”

р а с п и с у ј у

48. наградни конкурс за необјављене књижевне и историографске радове.

 

Конкурс обухвата све области књижевног и историографског стваралаштва које доприноси неговању традиција ослободилачких ратова, Народноослободилачког рата и антифашистичке борбе и изградње Србије.

Радови се примају до 1. септембра 2019. године.

Радове потписане шифром и у посебној затвореној коверти доставити уз основне податке о аутору на адресу: СУБНОР Србије, Савски трг бр. 9/4, Београд, са назнаком – за конкурс ”Драгојло Дудић”

Оцењивачка комисија ће донети одлуке о награђеним и похваљеним радовима.

Фондација ће осигурати објављивање првонаграђеног рада.

Резултати конкурса биће објављени у јавним гласилима до 13. новембра 2019. године, а награде и похвале уручене 15. новембра 2019. године.

Пријатељи сајта
СБ Бањица Сокобања
Oculus
Сава животно осигурање

Призма
!cid_ii_13e1bf79434cfa61
Фондација Солидарност
Belgrade
16°
Делимично облачно
06:2018:43 CEST
СреЧетПет
min 8°C
18/6°C
19/6°C
ПОЗИВ НА ПРЕТПЛАТУ СВИМ ЧЛАНОВИМА И ОРГАНИЗАЦИЈАМА СУБНОР-а

Због тоталне медијске блокаде aктивности СУБНОР-а,
посебно напора да се одбрани антифашизам као политичко-идеолошко опредељење савременог света и антифашистичка прошлост Србије:

Скупштина СУБНОР-а Србије позова чланство и организације да наш одговор буде масовна претплата на лист „Борац“, те на масовније учешће чланства у сарадњи са Редакцијом – како истина о антифашизму и часној антифашистичкој борби народа Србије 1941–1945. и 1992. и 1999. не би била медијски угушена а истина избрисана из свести нових генерација.

На изузетан значај тог питања указала је и седница Републичког одбора СУБНОР-а од 9. априла 2012.

Претплата за „Борац“ у 2019. износи 800 динара

Новац изволите уплатити на текући рачун РО СУБНОР-а Србије
бр. 205-22402-06, са назнаком – претплата за „Борац“ 2019.
Копију уплатнице пошаљите на адресу:
РО СУБНОР-а Србије, Савски трг 9, 11000 Београд,
или нам јавите телефоном на број 011/6643-651
како бисмо евидентирали вашу уплату и унели Вас у списак за експедицију листа.

Почетна | О СУБНОР-у | Контакт

Главни уредник Душан Чукић | СУБНОР Србије, сва права задржана.