РАТ НИКАД НЕ ЛАЖЕ
Пише: др Мирољуб Васић
У Лесковцу је објављена књига Николе П. Илића под насловом „Дража Михаиловић, истине и лажи“. Ову вредну књигу изнедрио је врстан истраживач историје Југа Србије. Њен наслов упућује на садржај. Ограничен простор за приказ онемогућава нас да се шире бавимо њеним садржајем, зато само неколико констатација. Књига полазећи од укупних историографских резултата убедљиво сведочи.
– да је Дража Михаиловић до октобра 1941. био антиокупаторски настројен, а да је потом преговарао и сарађивао са окупатором (Немачка, Италија, Бугарска), само ради борбе против Народноослободилачког покрета, који му је био политички, идеолошки, класни противник;
– да никада није прогласио устанак против окупатора, нити је против њега водио ослободилачки рат и да зато није тзв. вођа трећег српског устанка;
– да је основни задатак четичког покрета био уништење НОП-а и чишћење српских крајева од националних мањина, првенствено Муслимана и Хрвата;
– да је већ од јуна 1941. почео сарађивати са квислиншким властима у Србији (Аћимовић), а од септембра 1941. са генералом Миланом Недићем председником српске владе, од које је добијао помоћ у новцу, наоружању, храни и слично;
– да је Краљевска избегличка влада у Лондону за шест месеци три пута унапредила Дражу Михаиловића добио је чин армијског генерала, постављен за начелника тзв. Југословенске војске у отаџбини и за војног министра у влади;
– запад је све до 1943. пружао војну, политичку и пропагандну помоћ четницима, мада су били обавештени да они не воде борбу против окупатора, већ само против НОП-а;
– да је четнички покрет формирао тзв. црне тројке, са ознаком слова З (заклати) које су затирале присталице НОП-а;
– да је четнички покрет Драже Михаиловића сарађивао са Немцима, 11. новембра 1941. у Ваљеву држи састанак са представницима армије Вермахта и даје обећање да неће нападати Немце када буду нападали његове снаге;
– Д.Михаиловић 30.11.1941. наређује својим командантима да се легализују у Недићевој војсци (тако добијају плате, здравствене услуге) и сл;
– око 20.000 четника заједно са Немцима учествују у борбама на Неретви почетком 1943 против партизана;
– четнички покрет признао је чак и НДХ и поглавара Анту Павелића;
– колаборација четничког покрета са окупаторским снагама довела је до Одлуке савезника на Техеранској конференцији 1.12.1943. да осуде четнички покрет и траже од њега да прихвате НОП и Тита као своје саборце и тако пређу на страну антихитлеровске коалиције (четнички покрет није прихватио овај захтев);
– Краљевска југословенска влада и Краљ Петар II, септембра 1944. сменили су Д.Михаиловића као начелника ЈВУО и наредили да се четнички покрет стави под команду НОП-а (Д.Михаиловић није то прихватио);
– четнички покрет имао је судбину као и окупаторске снаге, пораз и бежање из земље 1945;
Укратко четнички поклрет Драже Михаиловића није водио антифашистичку борбу није представљао покрет отпора, већ се компромитовао сарадњом са окупатором.
Све наведено је историјска истина „истина је прилог знању“.
Четнички покрет Драже Михаиловића својом сарадњом са окупатором и терором не само против НОП-а већ и против народа до краја Другог светског рата (права војска не коље децу, село Вранић и сл.) осрамотио је српски народ и његову војску, коју је красио орелол ослободилачке и патриотске.
Ова књига је подстрек стваралаштву и чувар сећања о прошлости, а без њега нема напредовања према будућности. Добро је да постоје овакви аутори и књиге.
Треба се мало дружити са овом књигом „Нико нас не може заменити при читању“ (Пруст).