Нови Сад

НЕ МОЖЕМО ДА ЗАБОРАВИМО БОЛ

Централни догађај у оквиру обележавања 78. годишњице Новосадске рације одржан је на Кеју жртава рације код споменика „Породица“.

СУБНОР града Новог Сада заједно са представницима Секције бораца Козарачке битке-епопеје Нови Сад и Удружењем ваздухопловаца Војводине присуствовао je централном обележавању 78. годишњице Новосадске рације у Новом Саду и том приликом положен је заједнички венац чиме је изражена пошта према свим страдалима.

Рација у јужној Бачкој је назив за масакр којег су над цивилним становништвом јужне Бачке, претежно Србима и Јеврејима, извршили припадници оружаних снага и војске краљевине Мађарске за време Другог светског рата током окупације Бачке. Рација је спроведена на Божић у насељима Шајкашке – Чуругу, Госпођинцима, Шајкашу, Ђурђеву, Мошорину, Тителу, Локу, Гардиновцима, Вилову, Жабљу, као и у градовима Бечеју, Србобрану и Темерину и у Новом Саду, нешто касније од 21. до 23. јануара 1942. године. За три дана рације у Новом Саду у водама Дунава је нестало преко 2000 Новосађана. Рација је спроведена између 4. и 29. јануара 1942. Отпочела је у Шајкашкој (4-19. јануар), наставила се у Новом Саду (21-23. јануар), а завршила у Бечеју (25-29.јануар).

На комеморацији је говорио градоначелник Новог Сада Милош Вучевић:

„Ово је место на којем се сусрећу бол и вера. Бол која не пролази, јер сећа на хиљаде невиних живота које су угасиле мађарске окупационе снаге. Ти животи уграђени су у темеље слободе нашег града, и удахнули су спокој и мир у којем ми данас живимо. Иако је та слобода грађена на болним лекцијама, никада не смемо изгубити веру у људско добро и племенитост и веру у то да нам неће умаћи ни један тренутак у којем ћемо моћи да покажемо разумевање, доброту, емпатију, у којем ћемо показати да смо људи. Нажалост, не можемо да се вратимо кроз време, па да данас уместо суза бројимо осмехе. Не можемо ни да разумемо, јер нема разумевања за зло које је исписивало језиве странице не само историје нашег града, већ историје људског рода, али никада не смемо дозволити да заборавимо“.