У организацији Јеврејске Општине Нови Сад у Новом Саду полагањем цвећа и венаца на Споменик жртвама Холокауста и спомен гробље бораца НОР-а у Новом Саду одата је пошта страдалима у Холокаусту чиме је обележен међународни Дан сећања на жртве холокауста.
Цвеће и венци положили су заменик градоначелник Новог Сада Игор Црнобарац, председник Јеврејске општине Нови Сад Мирко Штарк, председник СУБНОР-а АПВ Јово Барошевчић и председник СУБНОР-а Града Новог Сада Милован Вујић.
Пригодан културно-уметнички програм извео је хор “Хашира“.
„Холокауст као заједнички именитељ за прогон и геноцид на основу верске, националне и политичке припадности тема је о којој друштво не сме престати да говори. Нажалост Јевреји, Срби, Роми и друго цивилно становништво доживели су исту судбину у Другом светском рату – били су жртве окупационих снага када је убијено и у Дунав бачено 1300 грађана Новог Сада. Заједничко страдање учврстило је везу између наших народа. Сарадња Града и Јеврејске општине била је и биће изузетно добра и плодна и увек ћемо подржати активности Јеврејске заједнице“ рекао је Игор Црнобарац.
Председник Јеврејске општине Нови Сад Мирко Штарк рекао је да је Meђунaрoдни дaн сeћaњa нa жртвe Хoлoкaустa изузетно важна институција и део културе сећања на којој радимо сви заједно, све ове године. „Овај дан је важан јер имамо дуг према шест милиона Јевреја који су убијени током Холокауста. Такође, долазе младе генерације које немају праве изворе сазнања о ономе што се десило и ми морамо да их учимо о томе. Свесни смо да је сваке године све мање сведока трагичних догађаја и њихових наследника, а наш је задатак да на младе генерације пренесемо сећања на Холокауст, јер ако то сада не урадимо потонуће у таму заборава, а то не смемо и нећемо дозволити“ нагласио је Мирко Штарк.
Холокауст је иза себе оставио трајне последице. Рачуна се да је у њему убијено пет до шест милиона Јевреја, односно трећина свих Јевреја који су пре рата живели у свету. Од овог броја 1,5 милона су деца.
На простору окупиране Србије холокауст је био огромних размера, јер је у њему живот изгубило близу 90% припадника јеврејске заједнице, која је деценијама и вековима насељавала простор Србије. У току холокауста у Србији је страдало и око 1.150 Јевреја „у транзиту“, који су се на њеном простору затекли током немачка окупације. Физичком уништењу Јевреја у Србији претходило је њихово потпуно обесправљивање, принудни рад, изолација у логорима и дехуманизација у средствима пропаганде. Највећи број Јевреја је интерниран и убијен у логорима Сајмиште, Топовске шупе, Бањица и Црвени крст, као и на стрелиштима Јајинци и Засавица и у душегупкама.
Гeнeрaлнa скупштинa Уjeдињeних нaциja je 2005. године усвojила рeзoлуциjу кojoм сe 27. jaнуaр прoглaшaвa зa Meђунaрoдни дaн сeћaњa нa жртвe Хoлoкaустa. Toг дaнa je 1945. гoдинe oслoбoђeн Aушвиц, нajoзлoглaшeниjи лoгoр смрти у пoрoбљeнoj Eврoпи.
27.01.2023.