МАРЉИВОСТ И ЈЕДИНСТВО

ПУТ СА КОЈЕГ НЕ СКРЕЋЕМО

Прохујалих дванаест месеци 2019. године, пуни обавеза произишлих из програмских начела и постојане патриотске оријентације, још више подстакнтути величанственим признањем којим нас је претходно наградио Председник Републике Александар Вучић доделивши Сретењски орден за седам деценија преданог служења отаџбини и чувања победничке антифашистичке традиције, још један су доказ значаја и угледа СУБНОР-а и ван подручја Србије.

Оценивши овим речима рад многољудне државотворне организације учесника Народно-ослободилачке борбе у Другом светском рату и победника у коалицији против хитлеровских нацистичких хорди, исто тако бројних потомака славних партизана и свих људи добре воље којима су мир, слобода, равноправна сарадња међу народима разлог за учлањење, председник СУБНОР-а Србије Душан Чукић је у новогодишњем разговору за „Борац“ и све респекатабилнији Портал наше организације на интернетској мрежи позвао да марљивост и јединство остану пут са којег неће ни у једној прилици бити скретања.

НИКАД ПАСИВНИ ПОСМАТРАЧИ

БОРАЦ: Можда и због тога, друже председниче, овај разговор треба да почнемо од стања у којем се налази Република Србија и наш народ, све учесталијим без повода и аргумената нападима са стране, али и бунтовањем дела такозване опозиције груписане у јуришнике који би мимо избора, игноришући масовну подршку гласача градитељима и евидентни успон државе сатеране у ћошак захваљујујући баш рушитељима, који су ”опробани на власти” до недавно, поново хтели да приграбе и новим пљачкама овладају нашим животима.

ДУШАН ЧУКИЋ: Наша организација са преко 130.000 чланова никад није, а и неће, била пасивни посматрач. У питању је и морални дуг према борцима који су дали живот у Другом светском рату определивши се за републиканско уређење и антифашизам као светску константу слободарских народа на планети. Због тога су настојања кројача историје по моделу губитника морбидна, али и контрапродуктивна као насилничка и базирана на фрагментарним идеолошким интересима. Не ретко и на личним да би се повратила имовина осуђених помагача окупатора.

Отужно је преименовање улица, измишљање ”црвеног терора” по протеривању фашиста и њихових чанколиза из домаћих редова е да би се унизио углед Народно-ослободилачке војске која је у савезничкој коалицији заузимала часно место и њен командант, маршал Тито, био угледни државник. Напумпавање причица о четничкој спрези и потпори добијаној од Американаца, сада поново изђикалој, само је део већ виђене у разним приликама пропаганде налик на холивудске водвиље убедљиве само док трака траје.

Техеранска конференција 1943. године, одлуке Рузвелта и Черчила и Стаљина, јасно је рекла кога антифашистичка коалиција у тадашњој распарчаној Југославији, а нешто касније се и Петар Други Карађорђевић, преко Радио Лондона, јасно изјаснио где је место ”ђенерала Драже”, чији су поданици ршум чинили не само по Србији.

Довољно је отићи само у Вранић, недалеко од Београда. Никад се не може заборавити крвави пир убица и пљачкаша четничког ескадрона смрти, који је пред старином са Карађорђевом звездом на грудима, пре него што га је злоничака кама преклала, морао да глада како му брадате пијане силеџије силију и потом масакрирају малолетне унуке и другу женску чељад, а онда и бебу у колевци бацају у пламен.

Памти Србија и многа друга места, а браниоцима таквих недела боље је да ћуте и не сипају со на ране. Што једном приликом рекао српски патријарх Павле: „Може се заборавити, опростити – никад!”.

СВОЈИ НА СВОМЕ

Б: Нама, као народу, знају често да приписују како, ипак, умемо да заборављамо. Били смо у прилици, ето, да се градимо невешти и према 1999. години, нападу НАТО, чије ожиљке још не можемо да излечимо. Како то објашњавате?

Д.Ч: Ми смо храбар народ. То смо показали и те фамозне 1999. кад су и ала и врана нагрнули из ваздуха да нас сатру без разлога и мимо свих међународних прописа. Нисмо ратовали са Атлантским пактом, како неки ”наши” и дан данас знају да уверавају, бранили смо се од дивљачке силе и, без обзира на ”Давида и Голијата” опстали да би нам, после петооктобарског преврата, политичком вољом протурили лажну причу о ”кампањи” и еличним еуфемизмима наметнули кривицу и простирали црвени тепих Солани и сличним наредбодавцима злочина скованом у вашингтонском Овалном кабинету тадашњег америчког председника Клинтона и његовој сабраћи по неделу.

Сећам се да је Александар Вучић, у својству премијера, први пут, на комеморацији испред срушене палате Министарства војске у Кнеза Милоша, у Београду, отворено рекао ”попу поп, бобу боб” – напад на нашу државу назвао правим именом. И отад се о тој тужној теми отворено говори, полако се шири већ разрађена тактика о војној неутралности Србије и чврстом настојању да будемо своји на своме.

Такву политику, као градитељску и унапређујућу, подржава СУБНОР Србије и у међународном плану чврсто пропагира и има успеха. Не само што смо добили разумевање организаујући конференцију борачких организација Балкана, где смо се сагласили да је у овом понекад туђом вољом опаком делу Европе неопходно договарање како не бисмо остали монета за туђе поткусуривање и све шири осећај за компромисе. У том смислу ми, као СУБНОР, имамо разумевање у добром делу сарадње са сличним светским организацијама и кад је у питању српско Косово и Метохије.

Б: Мир и добра воља су теме многих скупова. Да ли је тако било и у италијанској Ређо Емилији, на конгресу Међународне федерације антифашиста и покрета отпора ФИР са седиштем у Берлину?

Д.Ч: Нисам био због прелома ноге, али је члан Председништва Влада Бабшек успешно обавио посао. Донео нам је и вест да је ФИР основао ново тело. Почасно Председништво од десет чланова из разних европских држава.

На место број 2, није употребљаван алфабет, само претпостављам каквим су се критеријумом руководили, поставили су председника СУБНОР-а Србије. То схватам као велико признање нашој земљи и организацији као прилог доприносу миру и антифашизму.

СВИ КАО ЈЕДАН

Б: Да се вратимо раду организације на унутрашњем плану. Каква је у том погледу ситуација?

Д.Ч: У целини веома добра. Углавном су били сви вредни, иако има одбора где ” шкрипи”. То је мали број и у питању су претежно не на најбољи начин решена кадровска питања. Негде би неки хтели и да се ”потпуно осамостале” и тиме поткопавају више себе саме него целину. Јер, СУБНОР Србије је ”заштићена марка” и не може да се мења према појединачним интересима.

Ми смо нестраначка организација, сарађујемо са влашћу коју народ бира на изборима и чврсто се, у исто време, држимо наших програмских принципа. То мора сваком да је јасно, а симпатије у политичком смислу не могу се мешати са радом СУБНОР-а којем стаж од седам деценија гарантује зрелост у доношењу одлука.

Иначе, у целој Србији је на достојанствен начин прослављена 75-годишњица победе над фашизмом у Другом светском рату. Никада Србија у својој пребогатој и славној историји није дуже постојала и живела у слободи. Захвалност за то управо дугујемо борцима НОР-а и борцима славне совјетске Црвене армије који су заједно са Народноослободилачком војском Југославије учествовали у завршним операцијама за ослобођење Србије 1944. године.

Посебно је свечано било у Београду, где је у Сава центру на академији, поред премијера Руске федерације Дмитрија Медведева и нашег Председника Александра Вучића, говорио и представник СУБНОР-а Србије Зденко Дупланчић, ослободилац Београда као борац Прве пролетерске.

Желим такође да истакнем да смо у протеклој години имали јако добру сарадњу и пуно уважавање нашег ресорног Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, које иначе финансира све наше пројекте, као и успешну сарадњу са Министарством одбране, Војском Србије, нашим колективним члановима и сродним удружењима патриотске провенијенције.

Напомињем да је током протекле године ”Борац”, савременије опремљен и доступнији и потпунији у информисању него раније, редовно излазио и добијао недвосмислено квалитетну подршку читалаца.

И Портал на интернетској мрежи освојио је угледно место и са до сада, у релативно кратком времену постојања, преко 833.000 посетилаца и близу два милиона шест стотина хиљада прегледа текстова, постао незаменљиви информатор о раду СУБНОР-а.

У току је штампа књиге о седам деценија наше организације, што ће представљати посебан допринос српској историјској истини о правом путу и у најтежим данима.

Не могу да пропустим добар рад комисија, нарочито о здравственој и социјалној заштити. Захваљујући томе многи чланови, из разних средина, имали су помоћ кад им је била најпотребнија, а посебно кроз састанке са локалним центрима и представницима власти да се однос према ветеранима побољша до нивоа који заслужују.

И СУБНОР Србије не тражи ништа више од статуса према оном колико пружа држави и њеном угледу у свету, а према начину који је у примени за ветеране свугде где је антифашизам симбол слободних народа.

Свим члановима СУБНОР-а, придруженим и сталним, њиховим породицама, желим мирну и успешну Нову 2020, годину. Живела Србија!