Одавањем поште и полагањем венаца на споменик жртвама експлозије Град Ужице и Народни музеј обележили су 82 године од експлозије у Фабрици оружја и муниције у којој је живот изгубило око 120 људи, радника фабрике и грађана.
Парастос настрадалима служили су свештеници ужичке цркве.
Венце су положиле делегације Града Ужица, Градске општине Севојно, „Првог партизана“ Ужице, СУБНОР-а Ужице, Удружења потомака“Мајор Коста Тодоровић”, Удружења војних пензионера Ужице, Удружења бораца Севојно, Друштво историчара и родбина и пијатељи.
Ратко Трмчић, члан Градског већа обратио се присутнима у име града Ужица и подсетио на догађаје који су се одиграли тог 22. новембра 1941. године.
„И овог 22. новембра окупили смо се да одамо пошту изгинулим радницима Фабрике оружја и муниције и грађанима Ужица у Трезорима 1941. године.
Након ослобођења нашег града, 24. септембра 1941. године, у предратној фабрици оружја и муниције у Крчагову, јединој фабрици те врсте у окупираној Европи, организована је производња оружја и муниције за јединице које су пружале отпор окупатору. Због учесталих бомбардовања, фабрика је по наређењу Врховног штаба расељена на више места у граду.
Једно од тих места биле су подземне просторије, изграђене за потребе трезора Народне банке Краљевине Југославије уочи Другог светског рата рата. Оне су адаптиране за потребе фабрике оружја и муниције која је радила у три смене.
У левом делу тунела реконструисано је цивилно склониште за грађане који су се ту склањали од бомбардовања.
У фабрици су се производиле специјалне пушке за Врховни штаб, пушке, пушчани меци, пиштољска и панцирна муниција, ручне бомбе, тромблони, нагазне мине, поправљали пушкомитраљези, топови, ремонтовале топовске гранате.
Eксплозија се догодила 22.новембра у којој су страдали сви радници који су се у том тренутку налазили за машинама и цивили који су се затекли у склоништу.
Седам дана након ове трагедије и поред херојског отпора и страдања Радничког батаљона на Кадињачи у чијем саставу су били и радници фабрике оружја и муниције престала је да постоји Ужичка република.
Жртве експлозије у Трезорима не смемо и нећемо никада заборавити. Зато се и данас клањамо њиховим сенима. Нека им је вечна слава и хвала“.
Ова велика трагедија обележена је са два спомен обележја, на месту трагедије.
Један споменик је постављен на крају десног подземног тунела где је радило муницијско одељење Партизанске фабрике оружја и муниције. Посвећен је радницима овог одељења погинулим у експлозији 22. новембра 1941. године. Споменик се састоји од мреже металних шипки на којима су фиксирани оригинални делови оружја и муниције деформисани у наведеној експлозији. Споменик је рад београдског вајара Небојше Митрића, а откривен је 3. јула 1961. године.
Други споменик је постављен у парковски простор Музеја, између два подземна тунела а посвећен је грађанима и радницима погинулим у експлозији у „трезорима“ 22. новембра 1941. године. Основу споменика чини плато од камених мрко сивих квадера и плоча. На средишњем делу платоа уграђена су, један уз другог, три бронзана крака неједнаке висине који се постепено при врху раздвајају симболизујући почетак и ширење експлозије и тело погинулог грађанина. Споменик је дело Бориса Анастасијевића, вајара из Београда, а откривен је 3. јула 1961.
СУБНОР УЖИЦЕ
22.11.2023.
