ОБЕЛЕЖЕН 16. ДЕЦЕМБАР ДАН ОСЛОБОЂЕЊА УЖИЦА У ДРУГОМ СВЕТСКОМ РАТУ

У организацији ужичког СУБНОР-а   обележена је   78. годишњица ослобођења Ужица у Другом светском рату.   Свечаност поводом значајног датума из историје града почела је симболично у 17 часова до када су 16. децембра 1944. трајале борбе партизанских јединица са немачким окупатором који је   протеран из Ужица. 

Председник ужичког одбора СУБНОР-а Милић Вукић поздрављајући присутне рекао је да се с поносом сећамо на дане када су партизанске јединице после дугих и тешких борби ослободиле Ужице и када је дошао крај фашизму.

Нарасле партизанске јединице и продор Црвене армије у Србију у јесен 1944. године претили извлачењу и уништењу немачких армија из Грчке и Македоније моравском долином због чега су западна Србија и ужички крај за Немце имали изузетан војно-стратешки значај. Крај рата се назирао, али убијање није престајало. Борбе за ослобођење западне Србије у јесен 1944. године остале су у историографској сенци Београдске операције и ослобођења Београда 20. октобра 1944. године. Широј јавности мало је позната чињеница да су стицајем ратних околности западна Србија и осигурање пруге у Мокрој Гори били веома важни за извлачење  немачких трупа из Грчке и Македоније са око 350.000 војника. У првој половини децембра 1944. године дошло је до жестоких борби скоро на свим правцима, а посебно за ослобођење Ужица и Пожеге.

Напад на Ужице отпочео је 14. децембра на свим правцима: на линији Каран-Дубоко-Ужице, на правцу Тврдићи-Горјани према Ужицу, са линије Кадињача – Штитар као и са других положаја у ширем рејону Ужица. Кад су 16. децембра овладале положајима спољне одбране Четврта и делови Шесте бригаде Друге пролетерске дивизије и 25. дивизије и Ужичког одреда напали су сам град и борбе су трајале до 17 часова када су Немци одбачени, а Ужице ослобођено. Према неким подацима окупатор је имао 89 погинулих и око 200 рањених војника, док је на страни Народноослободилачке војске било 9 мртвих и 20 рањених бораца.   Чим је Ужице ослобођено партизанске једиице наставиле су гоњење немачких трупа, а најжешће борбе водиле су се на простору Биоске, Кремана, Шаргана и Мокре Горе. Рачуна се да је крајем  децембра на том простору било око 5000 немачких војника. Они су се добро утврдили нарочито на Шаргану. Пружали су жилав отпор, без офанзивних намера да спрече  наступање партизанских јединица према Вишеграду и омогуће извлачење преосталих трупа. Борбена дејства су трајала до 5. јануара када    се последњи немачки војник из Мокре Горе повлачи у Босну, а ужички крај, а уједно и читава Србија    били су ослобођени

У борбама у току друге половине 1944. године на територији Ужичког округа погинула су 802 борца Народноослободилачке војске и то из  Ариљског среза 68, Златиборског 128, Моравичког 14, Пожешког 277, Рачанског 88, Ужичког и града Ужица 164 и Црногорског 63 борца. У борбама је погинуо и 41 борац Црвене армије.

СУБНОР УЖИЦЕ