ОБЕЛЕЖЕН ДАН КАДА ЈЕ НАТО БОМБАРДОВАО НИШ КАСЕТНИМ БОМБАМА

На данашњи дан пре 22 године (1999) током једног од напада НАТО алијансе на Ниш холандски бомбардер Ф-16 је из два контејнера расуо „кишу“ касетних бомби, иначе забрањених Женевском конвецијом за коришћење у ратним дејствима. У том бомбардовању, у Шуматовачкој улици, аутобуској станици, Тврђавској пијаци и зграде Патологије нишког Медицинског центра страдало је 16 Нишлија, међу којима и 26-годишња жена у поодмаклој трудноћи, а 18 је повређено.

Животи 16 цивила, који су били у близини пијаце у центру Ниша 7. маја ратног пролећа 1999. године у 11,20. угасили су се у једном од напада НАТО алијансе на Ниш за време бомбардовања бивше Југославије. Тог дана још 18 људи је повређено, уништене и оштећене многе зграде и објекти, јавне и културне установе.

НАТО авијација је, упркос Соланином оправдању за „колатералну штету“, засула је касетним бомбама још један цивилни објекат – стамбено насеље Дуваниште  12. маја са два контејнера, при чему је повређено 11 особа, уништени и оштећени бројни цивилни објекти.

Годишњица страдања цивилних жртава од касетних бомби и ове године обележена је данас парастосом и полагањем венаца на Споменик жртвама НАТО агресије на Универзитетском тргу. Државној церемонији полагања венаца и одавања почасти код Споменика жртвама НАТО агресије на СРЈ у Нишу, која је отпочела у 11,30 сати, поредед породица погинулих и рањених, присуствовали су представници Копнене војске Војске Србије, МУП-а, Нишавског округа, Града Ниша, СУБНОР-а града Ниша, војни ветерани на челу с ратним командантом Владимиром Лазаревићем, генерал-пуковником у пензији, као и многобројна удружења и грађани.

НАТО БОМБАРДОВАО НИШ КАСЕТНИМ БОМБАМА

Ниш је највише бомбардован град у Србији. За време Другог светског рата Немци су 1941 град бомбардовали 6 пута а савезничка авијација 1943. и 1944. године 16 пута. Исти је случај био и за време НАТО агресије 1999. године. На основу прецизних података Народног музеја у Нишу, НАТО авијација је више него који град у Србији био мета непријатељских борбених пројектила. Од 25. марта у 20. 28 часова када су пале прве бомбе на касарну „Стеван Синђелић“, за 78 дана у рату, Нишлије су под ваздушном опасношћу провеле 45 дана, односно 1.253 сати и 56 минута.

За 11 недеља НАТО агресије на СРЈ, град и околина доживели су 40 бомбардовања – 28 ноћних и 12 дневних. На војни аеродром Ниш бачено је 297 авио бомби, 14 касетних и једна крстарећа ракета. На објекте у граду испаљено је 94 пројектила, 11 контејнера касетних бомби и 8 графитних. Погинуло је 57 Нишлија: 26 цивила, 22 припадника ВЈ и 9 припадника МУП-а Србије. Око 60 људи је теже и преко 200 лакше рањено. Срушено је 120 а оштећено преко 3.400 стамбених, пословних, инфраструктурних и војних објеката. Уништено је или оштећено 107 моторних возила – 10 аутобуса и 97 аутомобила. У првим данима агресије НАТО је гађао војне циљеве. У данима који су дошли током априла и маја, страдало је све више цивилних и привредних објеката.

Међутим, један од највећих злочина догодио се 7. маја пре 22 године када је центар Ниша гађан касетним бомбама. Погинуло је 16 људи, а 20 рањено. Међу погинулима је била и 26-годишња трудница. Иначе, НАТО је раније саопштио да је током 1999. године са чак 1.080 касетних бомби гађао 218 координата у Србији, од којих се 155 налазе на Косову и Метохији. Управо је један објекат дејства био и град Ниш.

Осим конвенционалног оружја Ниш је један од ретких градова који је учестало био бомбардован и касетним бомбама, које су и тада и данас Женевском конвецијом биле забрањене. На Ниш је током бомбардовања укупно бачено 36 товара касетних бомби.

Бомбардовање Ниша касетним бомбама десило се 7. маја 1999. године током НАТО бомбардовања СР Југославије. То је један од најозбиљнијих напада у току НАТО бомбардовања СРЈ у којем је дошло до страдања цивила коришћењем касетних бомби. Тог дана, у времену од 11.30 и 11.40 часова, НАТО је наводно извршио напад са два контејнера касетних бомби (са око 100—150 бомби по контејнеру) на Нишки аеродром, који се налази на крају града, али су бомбе, како су тврдили НАТО стратези, „промашиле“ циљ и пале унутар ширег центра града. Наиме, касетне бомбе, које су разасуте из два контејнера, ношене ветром, пале на неколико локација у централном делу града, које су од аеродрома удаљене више од 3-5 километара и то: центар поред зграде Бановине укључујући Тврђавску пијацу; аутобуску станицу поред нишке Тврђаве; здравственог центра 12. фебруар; паркинг Ниш Експреса поред Нишаве. Међутим, свако ко се и најмање разуме у савремену авијацију, тешко је да прихвати ово оправдање и да дође до овакве грешке. Јер зграда Патологије нишког Медицинског центра, која је на југу града, уопште није била у правцу и близини војног аеродрома.

Извештаји говоре да је од експлозије касетних бомби на три локације у Нишу: погинуло 15 цивила; тешке повреде задобило 8 цивила; лакше повреде задобило 11 цивила; оштећено 120 стамбених објеката; уништено 47 а оштећено 15 путничких аутомобила. Касетне бомбе је избацио холандски бомбардер Ф-16. Након овог напада Холанђани су прекинули да користе ову врсту убојних средстава током бомбардовања, што није био случај са другим чланицама НАТО пакта. Авиони британског Краљевског ваздухопловства су и након овог случаја наставили да користе касетне бомбе.

Сутрадан, 8. маја, генерални секретар НАТО-а, Хавијер Солана, признао је одговорност НАТО-а за напад, изјавом да је „НАТО потврдио да је оштећење пијаце и клинике проузроковало НАТО оружје које је промашило циљ“. Према изворима из војске САД, контејнер касетне бомбе ЦБУ-87 није се отворио изнад циља него је, убрзо након избацивања из авиона, због субмуниције расуо бомбе на друге циљеве унутар града.

НАТО авијација је, и поред Соланино оправдање за „колатералну штету“, засула је касетним бомбама још један цивилни објекат – стамбено насеље Дуваниште  12. маја са два контејнера на простору улице Сретена Младеновића и улице Мајаковског. Наводно, пилоти Уједињеног Краљевства тражили су војни циљ, кога у овом делу града никада нијебио. Међутим, садржај контејнера био је расут на много ширем подручју те су се неексплодиране бомбе могле наћи у околним улицама и дуж Булевара Немањића. Током овог напада није било погинулих али су тешке повреде задобили 3 а лакше повреде 10 грађана. Оштећен је и велики број стамбених објеката на којима су попуцала стакла, кровови, фасаде и столарија. Страдао је или потпуно изгорео и већи број паркираних аутомобила.

Поред Ниша, други велики инцидент у појединачним нападима са великим бројем жртава десио се 13. маја 1999. године, када су НАТО авиони са 8 касетних бомби погодили једну избегличку колону косовских Албанаца која се враћала својим кућама код села Кориса у близини града Призрена, а 65 km југозападно од Приштине. Том приликом је убијено преко 100 косовских Албанаца избеглица, већином жена, деце као и старијих и изнемоглих особа, а био је и велики број рањених. НАТО снаге су признале да су користиле касетне бомбе у овој акцији. Међутим, НАТО авијација је свој осветнички пир над српским народом претходно учинила 1992-1995. у Босни и Херцеговини дејствујући са 2 контејнера касетним бомбама ЦБУ-87 у једном дану.

Human Rights Watch је осудио напад и упозорио да касетне бомбе не смеју да се користе приликом напада на урбана насеља због густине насељености подручја.  Амнести интернашонал је објавио да НАТО није предузео мере опреза и да је прекршио забрану несразмерног напада према члану 54 протокола I.

Иначе, НАТО авијација – САД, Уједињено краљевство и Холандија – 1999. године на Југославију (Србија са аутономном покрајином Косово и Црна Гора) је из контејнера по војним, а претежно по цивилним објектима и становништву, расула 295.000 бомбица, од којих се процењује да 33 хиљаде није експлодирало и да заузимају површину од око 31 km². Истраживање Норвешке народне помоћи (НПА) и српског Центра за уклањање мина (СМАЦ) 2008. године потврдило је да је још остало контаминирано 290 области, које заузимају простор од 14,9 km².

До сада евидентирани број жртава касетних бомби у Србији (погинулих и тешко повређених) је 191 особа (без Косова). Погинуло је 31 лице (16,2 %), рањено је 160 лица (83,8 %), а 62,5 % жртава чине мушкарци и дечаци млађи од 19 година. Такође се оцењује да контаминиране површине чини искључиво обрадиво земљиште (поља, шуме, виногради…) као и да је 84 % жртава од касетних бомби од укупног броја жртава утврђено у првој години после завршетка оружаних сукоба. У погођеним месним заједницама живи око 162.000 становника. Према садашњим проценама 88.000 становника живи у непосредној близини сумњиве површине, те се може сматрати да су изложени свакодневном ризику.

Када је реч о Нишу, и поред неколико акција чишћења терена од заосталих касетних бомби, њихово дефинитивно уклањање 2010. године још није могло бити завршено. Стога су грађани Ниша и данас у страху да у неком моменту и даље буду део „колатералне штете“ НАТО злочина од још увек неоткривених расутих касетних бомби. Међутим, то поносни Ниш никада неће заборавити и вечно ће памтити херојски отпор НАТО агресору и својих невиних жртава.

ОДРЖАН КООРДИНАЦИОНИ ОДБОР СУБНОР-a НИШАВСКОГ ОКРУГА ЗА ОБЕЛЕЖАВАЊЕ 80-ГОДИШЊИЦЕ АНТИФАШИСТИЧКЕ БОРБЕ У ЈУЖНОЈ СРБИЈИ

Истог дана одржан је састанак Координационог одбора СУБНОР-а Нишавског округа за обележавање 80-годишњице антифашистичке борбе у Јужној Србији. Састанку су, поред чланова градског одбора СУБНОР-а Ниша, присуствовали председници општинских одбора ове борачке организације Нишавског округа. Састанком је руководио Анђелко Милићевић, координатор СУБНОР-а Нишавског округа и члан Извршног одбора СУБНОР-а Србије.                                                                                          

Присутни чланови градског одбора СУБНОР-а Ниша и предедници СУБНОР-а општинских одбора региона детаљно су се упознали са обележавањем овогодишње антифашистичке манифестације под називом „Да рата више не буде“, те да ће генералног покровитељ јубилеја бити Председник Републике Србије Александар Вучић. Упознати су и са чињеницом да ће Програм обележавања манифестације у целини реализовати СУБНОР Србије у сарадњи са Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

Програмом манифестације предвиђено да носилац овог значајног датума за Југоисточну Србије буде Градски одбор СУБНОР-а града Ниша. Одлучено је да Координационим одбором руководи Оперативно тело у остваривању Програма прославе у саставу: Анђелко Милићевић, председник, координатор СУБНОР-а Нишавског округа, Душан Новаковић, председник ГО СУБНОР-а Града Ниша, Мирољуб Стојчић, председник Скупштине СУБНОР-а Србије, проф. др Видимир Вељковић, председник Скупштине СУБНОР-а града Ниша, Горан Максимовић, председник Комисије за информисање, издаваштво и пројекте ГО СУБНОР-а града Ниша, по један представника Копнене војске Војске Србије и Полицијске управе у Нишу.

На данашњем састанку утврђен је редослед активности и постављени задаци руководствима градског одбора Ниша и општинских организација СУБНОР-а Нишавског округа. Будући да ће се централна манифестација одржати 26. јуна у 11,00 сати у Меморијалном парку „Бубањ“ у Нишу, Координациони одбор ће, уз непосредно учешће Градског одбора СУБНОР-а Ниша, Града Ниша и Нишавског округа сачинити конкретан оперативни план обележавања манифестације. Данас је, такође, потврђено да ће, у складу са значајем прославе покровитељ овог јубилеја бити град Ниш на челу са Драганом Сотировски, градоначелницом града Ниша.

Председник Скупштине СУБНОР града Ниша

Др Видимир Вељковић, редовни професор, пуковник у пензији

Ниш, 7. мај 2021