Обележена 67. годишњица пробоја Сремског фронта

Борба партизана била је чиста као суза

Рехабилитација фашистичке прошлости у Србији
јединствен је случај у демократском свету

У спомен парку код  Шида, 12. априла обележена је 67. годишњица пробоја Сремског фронта. На свечаности, у организацији Владе Републике Србије и СУБНОР-а Србије, окупило се више хиљада људи из свих крајева наше земље. Уз највише државне почасти положени су венци, а у име СУБНОР Србије то је учинио председник Републичког одбора проф. др Миодраг Зечевић.

Одржан је и пригодан уметнички програм посвећен великом датуму из историје српског народа у Другом светском рату, а говорила је и председница Скупштине Србије Славица Ђукић Дејановић у присуству и представника највиших државних власти.

У име борачке организације присутнима се обратио потпреседник Републичког одбора и председник Покрајиснког одбора СУБНОР Војводине Светомир Атанацковић, који је рекао:

Окупљени смо овде данас, историјског 12. априла, да одамо пошту и изразимо неизмерно поштовање нашим другарицама и друговима погинулим тог раног пролећа 1945. године на просторима равног Срема и славонске равнице, који оставише своју младост, своје љубави и идеале, борећи се за највеће вредности прогресивног света. Борба у којој су дати животи зарад живота других – била је величанствена. У тој борби је, удруженим снагама, заустављено и коначно побеђено највеће зло у историји људског рода, злочиначки нацифашизам. Овде, на Сремском фронту, задат је најјачи ударац фашистичком освајачком походу и учвршћени су темељи новог демократског света.

Преломне 1941. државе Европе, изузев Велике Британије, биле су поробљене. Индустрија и сви други потенцијали били су стављени на располагање ратној машинерији Немачке и Италије, као главним силама завојевача и њиховим сателитима. Краљевина Југославија је окупирана и распарчана и као таква престала је да постоји од априла 1941. године.

У том времену безнађа, крви и смрти створена су два животна опредељења људи, народа и држава: фашизам који иза себе сеје смрт, оставља пустош и згаришта, с једне, и ступање у фронт антифашистичке коалиције: СССР, Велика Британија и САД, с друге стране. Наш народноослободилачки покрет, предвођен КПЈ, објединио је све родољубиве снаге у борби против фашистичког окупатора и квислиншких колаборационистичких покрета, који су након окупације Југославије стварани на свим њеним подручјима. Злочини квислинга и колаборације, од Устанка до Дана победе,  били су много суровији према сопственом народу од самог окупатора, посебно према борцима народноослободилачког, партизанског антифашистичког покрета и свим оним родољубима који се нису покоравали окупатору.

Током Другог светског рата, водећи борбу на живот и смрт, погинуло је више од 305 хиљада партизана и припадника НОП-а, а само на простору Сремског фронта живот за слободу дало је више од 13.000, заједно са преко хиљаду војника славне Црвене армије.

Својим доприносом борби и победи над фашизмом, борци НОР-а су исписали светлу страницу Другог светског рата. Ту историју истрајно чувамо и нећемо никоме дати да је прља или фалсификује. За ту и такву историју пали су животи наших најбољих синова и кћери, наше браће и сестара, наших сународника и сабораца.

Многи високи државници света тога времена су дали своје мишљење о нашој народноослободилачкој борби: Френклин Рузвелт, председник САД, 1944. године је рекао да „Титова одлука да се Југославија бори против нациста јесте прекретница у историји Другог светског рата“; Стаљин је исте године изјавио: „Херојска борба југословенског народа и његове народноослободилачке војске против немачког освајача изазива дубоке симпатије СССР и служи као пример који надахњује све поробљене народе читаве Европе“; говорећи о нашем доприносу савезничкој победи, Черчил је маја 1945. године написао: „У овом тренутку победе, ми се са поносом сећамо херојског отпора југословенских народа у дугим годинама угњетавања и њиховог доприноса коначном и потпуном поразу непријатеља“, додајући да се „Маршал Тито показао не само као велики војсковођа, већ исто тако и као изванредан државник“. Са поносом овде треба истаћи и подсетити неупућене да су савезници нашу борбу и њен допринос победи нада фашизмом ставили на треће место у Европи и четврто у свету. Па и сам Адолф Хитлер је Тита назвао „ратним противником несаломљиве воље и ванредних способности“.

Данас, 67 година после, треба рећи свима онима који се упињу да оспоре нашу антифашистичку борбу и допринос савезничкој победи,да је та борба била чиста као суза, чиме се борци с правом поносе. Маргиналнима, лакомисленим и завидним остаје трајна немоћ људског духа, да докажу оно што немогуће. Народу који не цени славна дела својих предака и њихову славу коју су кроз историју стекли – узима се и прошлост и будућност. Међутим, такви су пролазни и брзо одлазе у заборав и каљугу срамоте где им је и место. Истина је непобедива, она је вечна.

Генерација бораца Народноослободилачког рата часно и патриотски је одужила свој дуг према свом народу и у рату и у миру, достојанствено стајући раме уз раме са својим славним прецима, одлазећи у историју и легенду, народно сећање и поштовање. Ничим се не може мерити дело за које су се борили и животе дали  најчаснији синови и кћери свога народа.

Потомци и поштоваоци оних који су уз скуте фашистичких окупатора чинили зверства и злочине према свом народу, својом екстремношћу покушавају да лажима и инсинуацијама упрљају славну и херојску прошлост, а сарадњу са окупатором прикажу као врлину. Рехабилитација фашистичке прошлости у Србији данас је јединствен случај у демократском свету.

Сви ми који смо данас овде треба да заувек памтимо истину да су партизани били часни ратници, који су однели победу притив бројних окупатора и квислинга и ослободили земљу, плативши то животима многих изгинулих другова.

У то име, свим изгинулим ратним друговима на овом и свим другим бојиштима антифашизма – нека је вечна слава и хвала и нека почивају у миру“ – рекао је Светомир Атанацковић у Шиду на обележавању 67. годишњице пробоја Сремског фронта.