ОБЕЛЕЖЕНА 76. ГОДИШЊИЦА ПРОБОЈА „СРЕМСКОГ ФРОНТА“

Делегација СУБНОР-а Србије учествовала је на државној церемонији полагања венаца поводом обележавања 76. годишњице пробоја „Сремског фронта“ у спомен комплексу „Сремски фронт“ код места Адашевци у општини Шид. Главни организатор  је Одбор Владе Републике Србије за неговање традиција ослободилачких ратова Србије. Венац су положили: председник СУБНОР-а Србије, генерал-мајор Видосав Ковачевић, потпредседник Жељко Зиројевић и члан Председништва Томислав Миленковић. Поред делегације СУБНОР-а Србије венце су положили представници Министарства за рад, запошљавањање, борачка и социјална питања, Министарства одбране и Војске Србије, Покрајинске владе, општине Шид, дипломатског кора, ОШ „Сремски фронт“, удружења и грађани. 

Државни секретар у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Миодраг Капор је након полагања венаца изјавио следеће :

У тешким и крвавим борбама, на снегу и ветру, погинуло је око тринаест и по хиљада југословенских војника, углавном младића из Србије и Црне Горе, хиљаду сто припадника Црвене Армије, шест стотина тридесет припадника Бугарске Народне Армије и стотину шездесет три Италијана из састава југословенских јединица. На страни непријатеља, погинуло је око тридесет хиљада војника. Важно је нагласити да је пробој Сремског фронта означио и окончање Другог светског рата на територији Републике Србије.

Председник СУБНОР-а Србије генерал мајор Видосав Ковачевић одржао је и говор на овој церемонији чији део преносимо:

Другарице и другови борци НОР, потомци и поштоваоци наше славне НОБ-е, представници Владе Србије и Покрајине Војводине, ваше екселенције, представници Војске Србије, поштовани гости, драги пријатељи,

Сремски фронт је настао после ослобођења Београда и Земуна крајем октобра 1944. године. По дуготрајности, тежини, жестини, по величини и значају победе која је извојевана и слави која му припада, то је једна од највећих борбених операција вођених у народноослободилачком рату.

На Сремском фронту судариле су се јаке снаге зараћених страна. Ратовале су овде три Југоловенске Армије, старе и прослављене дивизије и бригаде НОВЈ потпомогнуте борцима Црвене Армије и деловима Бугарске народне армије, с једне стране, и немачке дивизије, усташе, хитлерјугендовци и остали злочинци, с друге стране.

Борбе на Сремском фронту вођене су по начелима савремених ратних операција какве су биле крајем Другог светског рата. Замишљени обухватни маневар и фронтални пробој који је изведен у рекордном року, у изузетно неповољним и тешким равничарским условима, чине особеност у ратној вештини завршног периода народноослободилачког рата.

Херојска дела и јуначка борба Сремаца, који никад нису посустали, од јулских дана 1941, па до 13. априла 1945, ни онда када је било најтеже, када су на голоруки народ Срема насртале казнене експедиције окупатора и њихових слугу, иза који су остајали стравични злочини, за вечно су подсећање  и памћење.

И онда, када је изгледало да је близу крај патњама и страдањима, историја се још једном поиграла са судбином Сремаца, када се на овим просторима омеђеним Дунавом, Савом и Босутом, у тим последњим данима и часовима рата, одиграла велика Сремска битка.

Она је трајала предуго – пуна 172 дана, трајала је унедоглед, све док сунце слободе није грануло и овом напаћеном народу у  пролеће 1945. године, када је пробијен Фронт у Срему.

Био је то велики рат, судар моћних и јаких, који не знају за узмицање. Ломиле су се сабље, пуцале пушке, митраљези, грували топови, тенкови, брујали и бомбе просипали авиони. Био је то судар преко 250 хиљада војника, битка ретко виђена не само на овим просторима, битка какве није  било у ослободилачком рату Југославије, и то све на малом, крвљу заливеном простору.

Био је то последњи отпор и трзај некада моћне немачке војне машинерије, после чега је наступило повлачење, расуло и општа бежанија све до краја Другог светског рата.

У тој бици победио је, морао је да победи, само онај на чијој је страни била праведност, историјска нужност промена ка бољем, људскијем и хуманијем друштву.

У рововима Срема побеђен је бројчано и технички јачи непријатељ, побеђен је знањем, умећем и маштовитошћу, једном речју храбро срце партизанско показало се боље од тона челика не само по шумама и горама него и у нашим равницама.